Tema ovogodišnjeg dana Međunarodnog dana dece koja žive i rade na ulici je identitet. Deca koja žive i rade na ulici predstavljaju jednu od najranjivijih i višestruko diskriminisanih društvenih grupa. Ukoliko im društvo ne pomogne, takva deca često postaju lica bez formalnopravnog identiteta, čime im se uskraćuje pristup obrazovnom, zdravstvenom i sistemu socijalne zaštite, a kasnije tržištu rada, tako da ona za društvo kao i da ne postoje. Uz to, ova deca neretko su u situaciji da budu izložena i intervencijama policije, napadima od strane odraslih građana i vršnjaka, a čak i posle intervencije nadležnih veliki broj njih se, ukoliko ne dobije odgovarajuću podršku, vraća životu i radu na ulici. Ovakvo stanje kosi se sa osnovnim načelima ostvarivanja, zaštite i unapređenja ljudskih i dečjih prava.

Porajinski zaštitnik građana - ombudsman podseća na to da su deca koja žive i rade na ulici najmanje odgovorna za svoj položaj. To, međutim, ne znači da njihov glas ne treba da se čuje, niti da ona nemaju čime da doprinesu društvu u kojem žive. Istraživanje Pokrajinskog ombudsmana o dečjem prosjačenju sprovedeno 2011. godine pokazalo je da ova deca najčešće dolaze iz porodica u kojima ih roditelji zapostavljaju, zanemaruju, pa čak i zlostavljaju, a neretko su, zajedno sa roditeljima i vršnjacima, uključena i u rad organizovanih grupa koje svoj rad zasnivaju na njihovoj eksploataciji. Dobar primer nastojanja da se omogući ostvarivanje njihovih prava i promoviše njihova socijalna inkluzija predstavlja rad svratišta za decu koja žive i rade na ulici.

Međunarodni dan dece koja žive i rade na ulici obeležava se od 2011. godine na inicijativu međunarodne organizacije CSC sa sedištem u Velikoj Britaniji. Konzorcijum za zaštitu prava deteta je svetska mreža pokrenuta sa ciljem da se deci koja žive i rade na ulici pruži prilika da se i njihov glas čuje, da se promivišu njihova prava i unaprede njihovi uslovi života. Mrežu čine međunarodne, državne ili lokalne organizacije, pojedinke i pojedinci iz preko 80 zemalja koji se zalažu za to da Ujedinjene Nacije ovaj dan uvrste u svoj zvanični kalendar međunarodnih dana, a do sada je ovu inicijativu podržalo preko 3.000 ljudi.

Svetski dan Roma obeležava se 8. aprila kako bi se skrenula pažnja na kulturu romske zajednice, ali i podigao stepen svesti javnosti o problemima njenih pripadnica i pripadnika, od kojih samo u Evropi živi njih oko 10 miliona. Uprkos tome što su najbrojnija manjinska zajednica u Evropi, Romi su i dalje često pogođeni diskriminacijom i društvenom marginalizacijom.

Republika Srbija je po osnovu ratifikovanja međunarodnih dokumenata u oblasti ljudskih i manjinskih prava, kao i u okviru Dekade Roma koja se prošle godine završila, preuzela brojne obaveze u vezi sa unapređenjem i zaštitom prava pripadnika romske nacionalne manjine. Tokom protekle decenije postignut je napredak u oblasti učešća Roma u javnom i političkom životu i po pitanju njihove vidljivosti u organima izvršne vlasti. Zahvaljujući primeni afirmativnih mera za obrazovanje studenata iz podzastupljenih grupa, Romkinje i Romi sve su brojniji i u sistemu obrazovanja i na njegovim najvišim nivoima.

Kako je navedeno u Izveštaju Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za 2015. godinu, sprovođenje dvogodišnjeg projekta koji se bavio sagledavanjem položaja romske nacionalne manjine i povećanjem stručnih kapaciteta koordinatora za romska pitanja u jedinicama lokalne samouprave, kao i rezultata pojedinih istraživanja institucije u drugim oblastima ljudskih prava, pokazalo je da u Vojvodini i Srbiji ima još puno prostora za unapređenje ostvarivanja i zaštite prava Roma, a naročito dece i žena iz ove zajednice. Posebno zabrinjava to da u 21. veku, uz postojeće propise, brojne mere i specijalizovane institucije, najčešće bez ikakve osude ostaje iskazivanje predrasuda, stereotipa i netrpeljivosti pripadnika drugih nacionalnih zajednica prema Romima. Najviše od svega, ipak, zabrinjava činjenica da se tokom poseta mestima u Vojvodini u kojima pripadnici romske zajednice žive u značajnijem broju ispostavilo da je prema njima još uvek prisutna ne samo individualna, nego i kolektivna, neposredna, posredna i institucionalna diskriminacija.

Pravo na zdravstvenu zaštitu u najtešnjoj je vezi sa osnovnim ljudskim pravom - pravom na život. Sudeći po pritužbama Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu tokom 2015. godine, pravo na kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, koja bi, kao tekovina savremenog društva, u HHI veku trebalo da bude jednako dostupna svima, najteže su ostvarivale dve ranjive društvene grupe - deca i žene.

Pritužbe građanki i građana na rad zdravstvenih i socijalno-zdravstvenih ustanova, ali i podaci koje ove ustanove dostavljaju Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu, ukazuje na to daje ostvarivanjeprava na zdravstvenu zaštitu u AP Vojvodini otežano. Zdravstvenim ustanovama nedostaje lekara, naročito specijalista, medicinskog osoblja, kao i prostora, opreme i novca za rad u skladu sa savremenim zahtevima struke. Među najdeficitarnije specijaliste, naročito u vangradskim sredinama, spadaju pedijatri i ginekolozi, a zbog loših uslova rada i malih primanja osoblje zdravstvenih i socijalnih ustanova, pogotovo ono koje već ima radnog iskustva, sve češće se odlučuje na odlazak u inostranstvo.

Posledica ovakvog stanja je to da su zdravstvene ustanove preopterećene. Zbog toga u nastojanju da se smanji broj građana kojima se pruža usluga, odnosno čije bi se osiguranje i lečenje finansiralo iz budžetskih sredstava često pribegavaju restriktivnom tumačenju propisa. Sa druge strane, ovakav pristup u očima njihovih korisnika ostavlja utisak neorganizovanosti i selektivnosti u pružanju usluga. To je naročito izraženo u slučaju potrebe za specijalističkim pregledima, bilo da su u pitanju konsultacije sa lekarom, pregledi uz pomoć posebne opreme ili specifične laboratorijske analize. Na njih se ponekad čeka i po nekoliko meseci jer domovi zdravlja ne pružaju ovu vrstu usluga.

Iako u sedištima jedinica lokalne samouprave postoje savetnici za zaštitu prava pacijenata, građani im se relativno retko obraćaju iz nekoliko razloga. Prvi je taj što se ovim savetnicima podnosi pismeni prigovor, a što od korisnika, uz vreme i pisanje podneska, zahteva određeni stepen informisanosti o sopstvenim pravima. Drugi je strah da će zbog podnošenja prigovora na neki način trpeti negativne posledice od strane lekara ili osoblja ustanove na čiji rad se njihov prigovor odnosi. Treći je zazor građana od bilo kakvog ostvarivanja prava putem institucija i automatsko „traženje veze”, čak i u slučajevima kada je postupak vrlo jednostavan, brz i besplatan.   

Građani se Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu često obraćaju tražeći savet, odnosno tumačenje propisa i uputstvo kako da postupe u konkretnoj situaciji. Razlog za to je nedovoljna informisanost i nerazumevanje načina funkcionisanja sistema zdravstvene zaštite. Građani su se 2015. godine često žalili na to da od osoblja u zdravstvenim ustanovama, kojima su se prethodno obratili, nisu dobili potpune i pravovremene informacije o njihovim pravima i postupcima lečenja, kao ni uvid u medicinsku dokumentaciju. Najveći broj građana žalio se na to da nije u mogućnosti da u potpunosti ostvari pravo na zdravstvenu zaštitu zbog toga što im nije u zakonskom roku bilo omogućeno da obave neki pregled ili lečenje. Izvestan broj njih obraćao tražeći savet u vezi sa dostupnošću zdravstvene zaštite osobama koje nemaju overenu zdravstvenu knjižicu i njihovoj deci ili deci lica koja su strani državljani sa prebivalištem u Republici Srbiji, kao i u vezi sa ostvarivanjem prava na lečenje u inostranstvu. Građana narušavana je postupcima osoblja zdravstvenih ustanova narušavana privatnost jer podaci o njihovom zdravstvenom stanju nisu tretirani kao poverljivi.   

Povodom 7. aprila, Svetskog dana zdravlja,Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman naglašava da se pravo na zdravljeostvaruje poštujući načela dostupnosti, pristupačnosti, prihvatljivosti i odgovarajućeg standarda zdravstvene zaštite. To podrazumeva svrsishodno i pravovremeno davanje i traženje informacija i usluga, fizički i novčano dostupnih svima bez diskriminacije.

Predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor razgovarao je danas sa pokrajinskom ombudsmankom Anikom Muškinjom Hajnrih koja mu je predala Izveštaj Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana za 2015. godinu.

Ombudsmanka Muškinja Hajnrih naglasila je da je Pokrajinski ombudsman, kao i prethodnih godina, nastojao da uvek kada je to moguće pomogne građanima, da ukaže organima na propuste dok nije kasno za njihovo otklanjanje ili da pomogne savetom kako može da zaštiti svoje pravo.

Ona je naglasila da su uočeni problemi slični kao prethodnih godina, a to su siromaštvo, nezaposlenost, nemogućnost ostvarivanja prava na socijalnu pomoć, što ih dovodi na rub egzistencije.  U razgovoru je istaknut veliki napedak u saradnji sa organima Poreske uprave, PIO Fondom, posebno kada je reč o povezivanju staža i uvođenju poljoprivrednika u sistem penzionog osiguranja.

Predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor izrazio je veliku podršku ovoj instituciji, njenom radu i napretku koji je iz godine u godinu primetan. On je istakao i zadovoljstvo činjenicom da se najmanje pritužbi građana tokom prethodne godine odnosilo na rad organa pokrajinske uprave, te da su i pristigli prigovori uglavnom pozitivno rešeni u razumnom roku.

Izveštaj Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za 2015. godinu dostupan je na sajtu institucije.

Izvor: www.skupstinavojvodine.gov.rs

Ekonomska neravnopravnost žena se, uprkos značajnom poboljšanju njihovog položaja, još uvek se nalazi u samom korenu svih drugih oblika kršenja prava žena na osnovu pola, njihovog bračnog i porodičnog statusa i materinstva. Ekonomski položaj ogromnog broja žena je loš, a dugotrajna ekonomska kriza dodatno je povećala njihovu društvenu neravnopravnost. Nezaposlenost žena veća je nego nezaposlenost muškaraca. Žene imaju slabiju kontrolu nad vlasništvom i resursima društva i češće su zastupljene u neformalnim vidovima zapošljavanja sa nižim zaradama, a više vremena troše na neplaćenim poslovima. Diskriminacija je naročito izražena prema trudnicama i porodiljama, koje se teže zapošljavaju i lakše ostaju bez posla. To pokazuje i indeks rodne ravnopravnosti prema kojem Srbija najviše zaostaje za Evropskom unijom u oblasti rada i raspolaganja i upravljanjanovcem. Zaposlene žene često su izložene vređanju, pa i pretnjama i ucenama na radnom mestu. Previše devojaka i žena su meta nasilja u porodici i drugih oblika nasilja koje opterećuje i oštećuje i njih kao pojedinke, ali i čitavo društvo. Na sve ove pojave institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana ukazuje godinama, traži od nadležnih organa da preduzimaju odgovarajuće mere za zaštitu žena i poziva na poštovanje propisa i Zakona o ravnopravnosti polova.

Ohrabrujuće je što je Srbija, kao prva zemlja van Evropske unije koja primenjuje Indeks rodne ravnopravnosti, ostvarila rezultat od 40,6 poena od 100, dok je prosek u EU 52,9 poena. Naša zemlja je iznad proseka Evropske unije kada je reč o učešću žena u odlučivanju, zahvaljujući, pre svega primeni tzv. kvota za manje zastupljeni pol na mestima odlučivanja. To pokazuje da je u svim oblastima u kojima se ispoljava rodna neravnopravnost potrebno preduzimati mere podrške, od lokalne zajednice do Vlade, jer bez odlučujućih, vidljivih i merljivih akcija neće doći do istinskog  preobražaja položaja žena.

Ulaganjem u postizanje rodne ravnopravnosti biće obezbeđen ekonomski napredak, socijalna i politička inkluzija i druge pogodnosti koje će podstaći stabilnost i poštovanje ljudskog dostojanstva. Ostvarivanje ljudskih prava i održivi razvoj nisu mogući ako polovina čovečanstva nema jednake mogućnosti, poručio je Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun povodom obeležavanja Međunarodnog dana žena koji se ove godine obeležava pod sloganom:  Planeta 50-50 do 2030. – Stvorimo uslove za rodnu ravnopravnost.