Dečja nedelja koja se ove godine obeležava pod sloganom PODRŠKA PORODICI – NAJBOLjA PODRŠKA DECI propraćena je brojnim aktivnostima državnih institucija i organizacija civilnog društva, uz značajno učešće i same dece.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman kontinuirano u svom radu i aktivnostima u oblasti zaštite prava deteta ukazuje na značaj porodice za dečiju dobrobit i razvoj deteta u skladu s njegovim mogućnostima. Ipak, posebno ističe značaj države i njenih organa i institucija u jačanju i pružanju podrške porodici radi očuvanja njene unutrašnje stabilnosti i socijalne sigurnosti.
Prema Konvenciji o pravima deteta država je dužna da pruži neophodnu zaštitu i pomoć porodici kao osnovnoj jedinici društva i prirodnoj sredini za razvoj i blagostanje svih njenih članova, a posebno dece.
U tom smislu, Pokrajinski zaštitnik građana ukazuje na to da je neophodno raditi na razumevanju porodičnih kriza i činilacakoji im doprinose, kako bi se na vreme preduzele potrebne mere za jačanje porodičnih snaga i predupredila mogućnost da dete bude izmešteno iz porodice. Siromaštvo i smetnje u razvoju deteta ne smeju biti razlog zbog kog bi ono trebalo da izgubi svoju porodicu.
Odrastanje dece u institucijama, prema rezultatima različitih istraživanja, ne obezbeđuje potrebne i stimulativne uslove za pravilan kognitivni, društveni i emotivni razvoj deteta. Upravo zbog smanjivanja ukupnog broja dece u domovima na minimum i izdvajanja dece iz porodica samo u slučajevima kada je to zbog njihove lične sigurnosti i bezbednosti, osnovani su centri za porodični smeštaj. Uloga ovih centara je da promovišu i potpomažu smeštanje dece bez roditeljskog staranja u hraniteljske porodice. Podesćamo na to da je Odluka o osnivanju centra za porodični smeštaj u Novom Sadu stupila na snagu tek 27.02.2014. godine.
Iako podržava hraniteljstvo kao meru zaštite prava deteta, Pokrajinski zaštitnik građana naglašava da ono ne sme biti trajna zamena za biološke roditelje, već vid privremene zaštite dece i podrške porodicama koje se suočavaju sa kratkotrajnim izazovima zbog kojih nisu u stanju da pruže adekvatnu brigu svojoj deci.
Uloga biološke porodice u planiranju zaštite deteta ne sme biti zanemarena. Stručna lica trebalo bi da rade na unapređenju kapaciteta roditelja i da im pruže podršku u sticanju novih znanja u oblasti roditeljstva. Roditeljima, čija su deca izmeštena u hraniteljske porodice, potrebno je obezbediti kontinuirane sadržajne i kvalitetne kontakte sa decom, a biološkoj porodici adekvatnu psihosocijalnu, edukativnu, zdravstvenu, pravnu i ekonomsku podršku. Važno je da tokom trajanja hraniteljstva,uloga roditelja bude prepoznata i definisana, kao i da se preduzimaju potrebne mere u cilju stvaranja povoljnih uslova za povratak dece u biološku porodicu, na šta Ombudsman posebno skreće pažnju centrima za socijalni rad u pojedinačnim slučajevima.
Fotografija preuzeta sa veb stranice Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Svetski dan hospisa i palijativne nege obeležava se svake godine druge subote u oktobru na inicijativu Svetskog saveza hospisa i pružalaca usluga palijativne nege (The World wide Hospice Palliative Care Alliance). Ovaj dan obeležava se s ciljem podizanja svesti i razumevanja ljudi kojima je potrebna palijativna nega, kao i povećanje dostupnosti hospisa i palijativne nege u svetu. Budući da se palijativno zbrinjavanje najčešće dovodi u vezu sa starijim osobama, ove godine dan hospisa i palijativne nege posvećen je „nevidljivim pacijentima“ kao što su deca, pripadnici LGBT populacije, zatvorenici, vojnici, osobe koje žive u seoskim sredinama.
Palijativno lečnje i nega podrazumevaju aktivno i usaglašeno zalaganje tima stručnjaka (lekara, medicinskih sestara/tehničara, psihologa, socijalnih radnika, duhovnika, volontera) u brizi i pružanju podrške onima koji boluju od teških i neizlečivih bolesti i njihovim porodicama. Svrha palijativnog zbrinjavanja je u tome dase očuva što veći kvalitet života pacijenata i njihovih porodica, bez obzira na to da li se zbrinjavanje pruža kod kuće ili u bolnici.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je 2013. godine započeo istraživanje ostvarivanja prava pacijenata/pacijentkinja obolelih od neizlečivih bolesti. Uočeno je deo aktivnosti u cilju obezbeđivanja kvalitetnije usluge palijativnog zbrinjavanja, planiranih Strategijom za palijativno zbrinjavanje Republike Srbije, ostao nerealizovan. Dve godine kasnije, 2015. sprovedeno je novo istraživanje u zdravstvenim ustanovama na svim nivoima zzdravstvene zaštite u AP Vojvodini sa ciljem da se ustanovi da li su u međuvremenu unapređene zdravstvene usluge pacijentima kojima je potrebna palijativna nega.
Pokrajinski zaštitnik građana je na osnovu prikupljenih informacija zaključio da uvođenje usluge palijativnog zbrinjavanja i nege u Vojvodini teče sporo. Palijativnu negu pružaju službe kućnog lečenja i nege u 63 odsto domova zdravlja u Vojvodini, a na sekundarnom nivou zdravstvene zaštite jedinice za palijativno zbrinjavanje postoje u bolnicama u Subotici, Zrenjaninu, Somboru i Kikindi.
Najveći problem u obezbeđivanju i pružanju odgovarajuće palijativne nege pacijentima predstavlja nedostatak lekara i medicinskih tehničara/sestara, kao i nemedicinskog osoblja (psihologa, farmaceuta, socijalnih radnika). Uz to, postoji potreba za obukom većeg broja zdravstvenih radnika, a 80 odsto domova zdravlja navodi da im nedostaje i odgovarajuća oprema, prostor, lekovi i vozila kako bi palijativnu negu i lečenje pružali na odgovarajući način.
Istovremeno, potreba za palijativnim lečnjem i negom u Srbiji i Vojvodini sve je veća, čemu doprinose i demografski trendovi i sve veća zastupljenost starijih među stanovništvom. Potreba za ovim vidom zdravstvene zaštite nastaje i kao posledica sve većeg broja obolelih od bolesti koje imaju progresivni tok (kardiovaskularnih i malignih bolesti, šećerne bolesti, neuromuskularnih i cerebrovaskularnih bolesti), HIV/AIDS, saobraćajnog traumatizma i drugo, a među „nevidljivim pacijentima“ nalaze se i deca. Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine prepoznao je ovaj problem, te je u ovoj ustanovi u toku procedura za izmenu organizacione strukture radi formiranja jedinice za palijativnu negu.
Izveštaj o istraživanju „Organizacija palijativnog lečenja i nege i ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu u oblasti palijativnog lečenja i nege na području AP Vojvodine“ dostupan je na sajtu Pokrajinskog zaštitnika građana.
Međunarodni dan starijih osoba obeležava se 1. oktobra, a nakon što je Generalna skupština UN krajem 1990. godine usvojila Rezoluciju 45/106 u kojoj se naglašava važnost osiguravanja životnog okruženja koje se može prilagoditi potrebama i sposobnostima stanovnika u tzv. trećoj uzrasnoj dobi.
Institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana se od svog osnivanja bavi ljudskim pravima starijih osoba, a od 2011. godine uključena je u i rad Nacionalnog preventivnog mehanizma (NPM-a) u oblasti ostvarivanja, institucionalne zaštite i unapređenja njihovih prava. Posete ustanovama čije usluge koriste starije osobe, kao i rad po pritužbama građanki i građana, ukazuje na to da je u našem društvu zastupljena diskriminacija starijih osoba koja otežava, pa čak i onemogućava ostvarivanje njihovih prava.
Diskriminacija starijih osoba ogleda se u nekoliko oblasti života, a neretko počinje već u porodici. Starije osobe najčešće se žale na zanemarivanje i zloupotrebu njihovih prava, a njihove žalbe odnose se prevashodno na pravo na raspolaganje imovinom i novcem, kojima drugi članovi porodice raspolažu bez njihovog znanja i pristanka.
Zbog njihove starosne dobi starijim osobama se često uskraćuju mogućnosti korišćenja pojedinih usluga zdravstvene zaštite, čak i kada one postoje i kada oni na njih imaju zakonsko pravo. U ovu vrstu kršenja prava spada, na primer, odbijanje službe hitne medicinske pomoći da izađe na poziv građana, a nakon što saznaju da je u pitanju starija osoba. Pojedine ustanove zdravstvene zaštite izbegavaju, pa čak i odbijaju da hospitalizuju starije osobe.
Usluge koje starije osobe dobijaju u ustanovama socijalne zaštite ne odgovaraju uvek propisanim standardima. Kvalitet usluga varira od ustanove do ustanove i zbog nepostojanja specifičnih, odnosno neprimenjivanja postojećih propisa, kao i nedovoljno razvijenog sistema nadzora nad radom ustanova. Primer za to su neregistrovani domovi za smeštaj starijih lica kojima nadležni inspekcijski organi imaju otežan pristup, a što može dovesti do zloupotrebe prava ovih lica, pa i nečovečnog postupanja prema njima. Aktivnosti Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana u ovoj oblasti doprinele su i tome da je od 2014. godine do danas od strane nadležnih organa zatvoreno 13 neregistrovanih domova za starije osobe.
Naposletku, prava starijih osoba krše se i time što u postojećem sistemu ustanova ne postoje odgovarajuće usluge. Naročito nepovoljna situacija je u seoskim sredinama gde starije osobe čine veći deo populacije, a gde institucionalna podrška često nedostaje ili je slabo obezbeđena. Primer za to je i činjenica da domovi zdravlja u velikom broju nemaju osnovane službe za kućno lečenje i negu koje bi obezbeđivale palijativnu zaštitu i brigu o starijim pacijentima. Prema podacima Ministarstva zdravlja, oko 60% domova zdravlja nema ovakvu posebnu organizacionu jedinicu, dok rezultati najnovijeg istraživanja Pokrajinskog zaštitnika građana ukazuju na to da oko 35% vojvođanskih domova zdravlja nema ovakvu organizacionu jedinicu.
Podaci Ujedinjenih nacija tokom protekle decenije ukazuju na to da stanovništvo Srbije spada među pet najstarijih na svetu. Rezultati projekcija Republičkog zavoda za statistiku za period 2011–2041. ukazuju na to da će se u narednih trideset godina trend starenja stanovništva u Srbiji nastaviti. Osobe starije od 65 godina čine preko 18 odsto populacije, a očekuje se da će za 30 godina preko jedne četvrtine stanovništva Srbije dostići ovu starosnu dob. Demografska slika stanovništva u AP Vojvodini, odnosno Republici Srbiji nalaže veći angažman svih relevantnih društvenih činilaca kako bi se unapređenju mogućnosti ostvarivanja i zaštite ljudskih prava starijih osoba posvetila dodatna pažnja. Posebnu pažnju potrebno je posvetiti prevenciji kršenja prava ove populacije i otkrivanju ovakvih slučajeva, kao i sankcionisanju onih koji to čine.
Ovogodišnji Međunarodni dan mladih posvećen je njihovom građanskom angažovanju. Ovaj vid angažovanja, kao i participacija mladih u društvenom životu čine okosnicu održivog razvoja. Uprkos tome, mogućnosti većine mladih u svetu da se angažuju u svim društvenim sferama su mnogo manje od onih koje oni zaslužuju ili bi ih želeli.
Sudeći prema saznanjima organizacije Ujedinjenih nacija, u zemljama članicama se u poslednje vreme sve više pažnje poklanja formalnopravnom okviru i programima usmerenim ka angažovanju mladih u društvu. Pravima mladih sve aktivnije se bave kako državni organi na svim nivoima, tako i organizacije civilnog društva, mladi i istraživači i istraživačice u raznim oblastima.
Iskustvo u radu po pritužbama građanki i građana Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana u oblasti prava deteta, u okviru kojih se institucija bavi i zaštitom, ostvarivanjem i unapređenjem prava mladih, ukazuju na to da koren problema nedovoljne motivisanosti mladih za građansko angažovanje leži u izuzetno nepovoljnim okolnostima i ograničenim mogućnostima ostvarivanja prava kako dece, tako i mladih, prvenstveno u obrazovnoj i socijalnoj sferi. Mladima iz višestruko marginalizovanih društvenih grupa ove mogućnosti su vrlo često potpuno uskraćene.
Među okolnostima koje doprinose ovakvom stanju su kako one sistemske prirode, poput nedovoljne primene propisa koji se odnose na prava mladih, relativno jednostrani odnos društva prema pravima i interesovanjima mladih, kao i lični razlozi pojedinaca i pojedinki u čijem korenu je, uz socijalno-ekonomske razloge, vrlo često i odsustvo svesti o sopstvenim pravima i mogućnostima njihovog ostvarivanja i zaštite. Primorani na to da uz pomoć svojih porodica i vršnjaka svakodnevno podmiruju tek najosnovnije životne potrebe, veliki broj dece i mladih, često je u situaciji da propušta prilike za sopstveni razvoj i razvijanje svesti o tome na koje načine učestvovanje u životu šire zajednice doprinosi povećanju kvaliteta života u njoj.
Najnovije istraživanje Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana o ostvarivanju prava deteta i učenika na ličnog pratioca na teritoriji AP Vojvodine ilustruje ovu tvrdnju. Istraživanjem je utvrđeno da je do juna 2015. godine samo šest jedinicalokalne samouprave u AP Vojvodini, uz postojeće odluke kojima je obuhvaćeno i ovo pitanje, donelo i posebne pravilnike kojima se bliže uređuje isključivo pitanje angažovanja ličnih pratilaca, a koji su usklađeni sa pravilnicima ministarstava. Ono što u vezi sa ovim pravom nije bliže uređeno zakonima i podzakonskim aktima u oblasti socijalne zaštite i obrazovanja, prepušteno je snalažljivosti, kreativnosti, organizovanosti i mogućnostima jedinica lokalne samouprave, kao i roditelja i staratelja osoba kojima je ova vrsta podrške potrebna.
Nakon uvida u izveštaj o istraživanju, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja obavestilo je Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana da je saglasno sa zaključcima i preporukama u izveštaju, te da će ovo istraživanje biti od koristi u planiranju i realizaciji konsultativnih sastanaka Grupe za socijalnu inkluziju ovog ministarstva i drugih nadležnih državnih organa.
Pokrajinskog zaštitnik građana - ombudsman podseća da je svrha prava na ličnog pratioca detetu i učeniku neposredno povezana sa mogućnošću participacije dece i mladih u životu zajednice. Ostvarivanje ovog prava trebalo bi da omogući što samostalnije i produktivnije zadovoljavanje ličnih potreba, obavljanje aktivnosti i ispunjavanje obaveza, da olakša komunikaciju sa okolinom i predupredi ili otkloni posledice socijalne isključenosti. Istovremeno, lični pratilac predstavlja posrednu podršku i roditeljima, porodici, nastavnicima i školi. Pod uslovom da se obezbeđuje na adekvatan način, ova vrsta podrške bitno utiče na kvalitet života svih njih i omogućava im da se u većoj meri posvete kako detetu koje tek treba da stasa u mladu osobu, tako i različitim ličnim i profesionalnim ulogama. Sve ovo takođe su nužni preduslovi za razvijanje građanske svesti mladih i njihov kasniji kvalitetan angažman u zajednici.
Mladi svoj dan obeležavaju već petnaest godina, a nakon što je u decembru 1999. godine usvojena rezolucija Ujedinjenih nacija kojom se, na preporuku Svetske konferencije ministara odgovornih za mlade, 12. avgust proglašava Međunarodnim danom mladih.
Povodom povećanja broja migranata na severu AP Vojvodine, zamenik Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana Stevan Arambašić posetio je juče Kanjižu.
Cilj posete bio je da se utvrdi u kojoj meri su lokalna samouprava i ostali nadležni organi, ustanove i organizacije u Kanjiži mogućnosti da obezbede ostvarivanje prava migranata koja su im zagarantovana međunarodnim dokumentima i domaćim propisima. Posebna pažnja posvećena je ostvarivanju prava na pravnu pomoć i prevodioca, kao i na zdravstvenu zaštitu.
Zamenik Arambašić razgovarao je kako sa migrantima, tako i sa predstavnicima kanjiške policije, doma zdravlja, Crvenog krsta, centra za socijalni rad i lokalne samouprave.
Predstavnici policije ističu da preko 90 odsto migranata dolazi iz Sirije i da većina njih, najčešće sa porodicama, beže od rata, odnosno vojne obaveze i to prveenstveno put Nemačke i Švedske. Dnevno u Kanjižu pristiže od 700 do 1.000 migranata, najčešće popodnevnim i večernjim autobusima. Tu se obično zadržavaju oko 12 sati, a potom noću organizovano, u kolonama od po nekoliko stotina, po ulicama i asfaltnim putevima kreću ka granici sa Republikom Mađarskom, a što predstavlja izuzetan bezbednosni rizik kako po same migrante, tako i po vozače. 
Od početka 2015. godine policija u Kanjiži je procesuirala 6.072 lica na putu ka Evropskoj Uniji, od kojih je njih 2.991 bilo i u postupku readmisije. U postupanje su uključeni i tužilaštvo i pogranična policija. Tokom postupka se porodice ne razdvajaju. Svako postupanje po osnovu Zakona o stranicma vodi se kao posebna mera, te je u tom smislu u Kanjiži tokom 2015. godine doneto ukupno 21.126 mera. Poređenja radi, na nivou cele Srbije ove godine je donešeno ukupno 74.086 mera, dok je prošle godine u Kanjiži u postupcima prema strancima i licima iz readmisije obrađeno ukupno 1.278 lica kojima je izrečeno ukupno 868 mera.
Lokalna samouprava, zajedno sa ostalim organima, ustanovama i organizacijama koje je zamenik Arambašić posetio, izrazila je zabrinutost prvenstveno iz dva razloga. Izgradnja ograde na granici sa Mađarskom usporiće prelazak migranata u ovu zemlju i povećati broj onih koji se zadržavaju u pograničnim opštinama. To bi moglo dovesti do porasta tenzija između lokalnog stanovništva i migranata, a što bi dovelo do narušavanja bezbednosne situacije u ovim opštinama. Bez obzira na to što se ovi ljudi stalno menjaju zbog toga što se u mestu ne zadržavaju ni 24 sata, građanke i građani Kanjiže njihovo prisustvo doživljavaju kao veliku, konstantnu bezbednosnu pretnju i smetnju sa aspekta svakodnevnih aktivnosti, uključujući i one privredne. Kanjiža je turističko mesto, a otkako u mestu borave migranti ova aktivnost u mestu je praktično zamrla.
Građanke i građane Kanjiže najviše brine to što u mestu ne postoji javni toalet. Posledice nehigijenskog obavljanja nužde po skrovitijim ulicama i javnim zelenim površinama u Kanjiži potencijalno su alarmantne sa zdravstvenog aspekta. Budući da su nadležnosti, ovlašćenja, mogućnosti lokalne samouprava u ovakvim situacijama realtivno ograničene, a dostupni materijalni i ljudski resursi u Kanjiži već gotovo potpuno iscrpljeni, veliki razlog za zabrinutost predstavlja i predstojeća zima i činjenica da je migrantima potrebno obezbediti adekvatne elementarne uslove za boravak i održavanje lične higijene.
Nadležnima u Kanjiži od prošle nedelje pomažu i dva prevodioca za arapski jezik koje je obezbedila jedna međunarodna humanitarna organizacija. U opštini je uspostavljen lokalni Savet za migracije, a ovih dana bi u zgradi policijetrebalo sa radom da počne i lokalna kancelarija za migrante u kojoj bi im tokom 24 časa bile dostupne usluge pravne pomoći, prevodilaca, zdravstvene i socijalne zaštite i humanitarne pomoći. Uspostavljanje prihvatne stanice za migrante na vašarištu u Opštini Kanjiža tek je u povoju, u šta se tokom jučerašnje posete uverio i zamenik Arambašić.
U Centru za socijalni rad u Kanjiži ističu da sa četiri stručna radnika za sve poslove centra ne mogu da postignu da na odgovarajući način sprovode ni postupke koji se tiču drugih građanki i građana. Otkako su u opštinu počeli da pristižu migranti, centru je od suda za prekršaje dostavljeno 248 rešenja donetih u postupcima protiv maloletnih migranata bez učešća centra, kao organa starateljstva, u ovim postupcima. Dalji postupci u ovim slučajevima rešavaju se uz maksimalno nastojanje da se poštuju svi postojeći, često čak i protivrečni, propisi.
Lokalni Crveni krst smatra da humanitarna situacija u Kanjiži za sada ipak nije alarmantna. Potvrđujući da svi nadležni čine sve što je u njihovoj moći da se život u svih 12 naseljenih mesta u Opštini Kanjiža odvija neometano, u Crvenom krstu navode i da je trenutna situacija rezultat nemara lokalne sredine u jednakoj meri koliko i o povećanog broja migranata. Kao primer ove svoje tvrdnje navode činjenicu da u centru Kanjiže ili na nekom drugom adekvatnom mestu još uvek ne postoji odgovarajući sanitarni čvor, javni toalet i pristup pijaćoj vodi koji bi migranti slobodno i neometano koristili.
Migranti se Domu zdralja najčešće obraćaju u večernjim časovima i to sa pritužbama na bolove u nogama i na umor. Poneki od njih traže i lekove i u tom slučaju, ukoliko je to potrebno, dobijaju recepte, ali lekove moraju sami da kupe. Ozbiljnijih zdravstvenih stanja u ovoj populaciji do sada nije bilo. Odštampani primerak obrasca na kom se nalaze podaci o postupanju lekara šalje se ostalim nadležnim službama, zajedno sa fotokopijom eventualne postojeće medicinske dokuemntacije. Uz nepostojanje podataka o tome da li su migranti prošli odgovarajuće postupke imunizacije u svojoj ili u nekoj od usputnih zemalja, sa medicisnkog stanovišta veliki problem predstavlja i ograničen kapacitet i resursi lokalne medicinske službe, kao i referentnih bolnica.
Zamenik Arambašić posetio je i vašarište na kom se priprema lokalni prihvatni centar. Tamo se susreo sa predstavnicima Komesarijata za izbeglice koji su angažovani iu prihvatnom centru u Preševu, a koji su došli da pomognu u uspostavljanju prihvatilišta u Kanjiži. Na toj žicom ograđenoj lokaciji, na ulazu u ovo naseljeno mesto prema Horgošu, za sada postoji jedan veliki šator u kom može privremeno da se skloni oko 300 osoba, jedan manji koji može da posluži kao sanitet, kao i jedan stari kontejner sa dva toaleta. Iz lokalne samouprave dobijena su uveravanja da će ovo prihvatilište biti osposobljen u najkraćem roku i da će u njemu biti odgovarajući izvor pijaće vode, sanitarni čvor i veza sa centrom grada. Sve nadležni u Kanjiži su svoju međusobnu saradnju ocenili kao izuzetnu, uputivši ujedno i apel pokrajinskim i republičkim organima da učine sve što je u njihovoj nadležnosti kako situacija u vezi sa migrantima u pograničnim opštinama na granici sa Republikom Mađarskom ne bi prerasla u humanitarnu krizu.
Migranti sa kojima je zamenik Arambašić razgovarao ističu da tokom boravka u Srbiji nisu imali neprijatnosti, a za predstavnike i predstavnice državnih organa sa kojima su dolazili u kontakt, kao i za građane i građanke koje su usput sretali imaju samo reči hvale.
„Pobegli smo od rata. Dok nisam prešao preko Arapskog mora nisam se osećao kao ljudsko biće. Tek tu mi je jedna žena dala cipele jer sam bio bos. Što smo bliže Evropi, sve se više osećamo kao ljudi jer prema nama u vašoj zemlji tako postupaju. Idemo kod mog brata u Nemačku,” rekao je jedan od migranata u kanjiškom gradskom parku, pokazujući na svoju šestočlanu porodicu sa dvoje male dece i dva tinejdžera.
