Osnovne i srednje škole i ove godine nastavile su sa nedozvoljenom praksom uslovljavanja upisa učenika, izdavanja svedočanstava i drugih dokumenata uplatom tzv. đačkog dinara. Iako se gotovo svake godine problem uplate tzv. đačkog dinara ponavlja, sistemsko rešenje za ovaj problem još uvek nije uspostavljeno. Do ovih saznanja Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman došao je na osnovu obraćanja roditelja.
Podsećamo da je Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman nakon pritužbi većeg broja roditelja 2013. godine uputio školskim upravama u AP Vojvodini zahtev za izjašnjenje u vezi sa navodima da osnovne i srednje škole u AP Vojvodini uslovljavaju upis učenika uplatom tzv. đačkog dinara.
Jedno od niza prava pripadnika nacionalnih manjina je pravo da slobodno izaberu svoje lično ime (koje odgovara kulturnim osobenostima i nacionalnom identitetu nacionalne manjine kojoj pripadaju) i da se njime koriste u privatnom i javnom životu. Ostvarivanje ovog prava se ogleda u mogućnosti pripadnika nacionalnih manjina da, ukoliko to žele, upišu svoje lično ime i imena svoje dece u matične knjige, tj. službene evidencije na jeziku i prema pravopisu svog maternjeg jezika.
Upis ličnog imena pripadnika nacionalne manjine u matičnu knjigu rođenih na jeziku i prema pravopisu jezika nacionalne manjine preduslov je za realizaciju drugih aspekata prava pripadnika nacionalnih manjina da se koriste svojim ličnim imenom u privatnom i javnom životu kao što je npr. pravo pripadnika nacionalne manjine da im u ličnim dokumentima (lična karta, pasoš, zdravstvena knjižica i sl.) ime i prezime bude ispisano na njihovom maternjem jeziku. Kao i druga prava i slobode nacionalnih manjina ovo pravo služi očuvanju nacionalnog identiteta i kulturne posebnosti nacionalne manjine. Pravo pripadnika nacionalnih manjina da se javno i privatno koriste svojim imenom i prezimenom ispisanim na jeziku i pismu nacionalne manjine u pravnom sistemu naše zemlje regulisano je sa više pravnih akata.
U Republici Srbiji, prema podacima iz 2013. godine, funkcioniše 48 državnih domova za starije osobe, a pored registrovanih privatnih domova, funkcionišu i „ilegalni“ domovi čiji tačan broj i raspoloživi kapaciteti nisu poznati.
Obilazeći domove za starija lica koji su osnovani od strane fizičkih lica, a koji su registrovani kod nadležnog organa AP Vojvodine, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je utvrdio da se ljudska prava starijih sistemski krše po više osnova. Njihova prava često ugrožavaju i sami srodnici jer ih neretko smeštaju protivno njihovoj volji, što ukazuje i na mogućnost slučajeva prisilnog smeštaja, uz postupak prijema u domove koji je potpuno neujednačen, netransparentan, i van kontrole i nadzora.
"Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju. Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za zaštitu životne sredine. Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu.“
S obzirom na ustavne principe, a radi ostvarivanja prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini, Pokrajinski ombudsman u svom radu po predstavkama građana, bez obzira na konkretan predmet pritužbe, samoinicijativno ispituje i ocenjuje stepen ostvarenja opštih interesa šire zajednice, među kojima značajno mesto zauzima pravo na zdravu životnu sredinu.
Pokrajinski ombudsman je postupajući u pojedinačnim slučajevima uočio određene probleme pojedinaca i grupa građana, koje kao zajednički imenitelj, imaju nedovoljno dobru međusobnu saradnju nosilaca zaštite životne sredine i nedovoljno razvijen institucionalni okvir i mehanizme, koji bi omogućili ostvarivanje zakonom propisane saradnje svih društvenih činilaca, radi zajedničkog cilja unapređenja zaštite životne sredine.
Pokrajinski ombudsman izražava zabrinutost zbog mogućih posledica izjava Milenka Jovanova, predstavnika Demokratske stranke Srbije koje mogu izazvati pogoršanje međunacionalnih odnosa u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini i osećaj straha kod pripadnika nacionalnih manjina.
Institucija Pokrajinskog ombudsmana je godinama unazad, poslednji put 21. februara 2014. saopštenjem pod nazivom „Kvalitetno učenje i znanje zvaničnog jezika ne sme biti dovedeno u pitanje“skretala pažnju kako javnosti, tako i nadležnih institucija na neophodnost kvalitetnog izučavanja srpskog jezika, uključujući i mogućnost uvođenja bilingvalne nastave na srpsko-manjinskim jezicima u sredinama gde pripadnici mađarske nacionalne manjine čine većinu. Osim isključivo načelne podrške ovoj ideji od strane ključnih političkih aktera, u ministarstvu nadležnom za obrazovanje i drugim organima nisu se preduzimale bilo kakve mere usmerene na poboljšanje ovog stanja i rešavanja problema.
