Povodom aktuelnih medijskih napisa o tome da je u Srbiji kod više dece potvrđeno prisustvo malih boginja, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman izražava zabrinutost zbog mogućeg ugrožavanja prava deteta na najviši nivo zdravstvene zaštite a tako i prava na život, opstanak i razvoj i podržava sve relevantne organe i institucije u preduzimanju aktivnosti i mera u cilju edukacije stanovništva o značaju vakcinacije i posebno karakteristikama MMR vakcina.
Ombudsman je prethodnih godina više puta saopštenjima ukazivao na važnost vakcinacije u ostvarivanju i zaštiti prava deteta i organizovao javne tribine sa ciljem da javnost upozna sa naučno zasnovanim i proverenim informacijama i time doprinese borbi protiv predrasuda i straha od vakcinacije, te sprečavanju slabog obuhvata vakcinacijom i nastanku epidemija. Ombudsman je upozoravao na činjenicu da obuhvat dece obaveznom vakcinacijom, posebno MMR vakcinom, iz godine u godinu opada. Ombudsman podseća na to da je Institut za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ objavio da je tokom prvih šest meseci 2021. godine MMR vakcinu primilo samo 38,8 odsto dece. Nažalost, prema aktuelnim podacima, obuhvat MMR vakcine na nivou Srbije iznosi 74,8 odsto, a željenih 95 odsto nije postignuto ni u jednom okrugu. Posebno zabrinjava podatak da je obuhvat MMR vakcine u Novom Sadu u 2022. godini iznosio samo 24 odsto, što svrstava ovaj grad pri dnu obuhvata vakcinacijom u Srbiji.
Ombudsman podseća na to da se imunizacija, kao preventivna mera zaštite osoba, naročito dece, od zaraznih bolesti davanjem vakcina smatra jednom od najvažnijih javno zdravstvenih mera čije sprovođenje ima prioritet u odnosu na sprovođenje svih drugih mera u oblasti zdravstvene zaštite Vakcinacijom dece obezbeđuje se njihova zaštita od posledica zaraznih i potencijalno smrtonosnih bolesti. Istovremeno, važno je znati da vakcinisane osobe ne samo da štite sebe od zaraznih bolesti, nego sprečavaju širenje bolesti unutar zajednice, te se samo visokim procentom vakcinisanih obezbeđuje kolektivni imunitet. Dugogodišnji visok obuhvat vakcinama doprinosi tome da se neke zarazne bolesti iskorene ili svedu na retku pojavu.
Sprovođenje mera zaštite stanovništva od zaraznih bolesti zakonom je utvrđeno kao prioritet u odnosu na sprovođenje ostalih mera u oblasti zdravstvene zaštite, te je obavezna imunizacija (u koju je uvrštena i revakcinacija primenom MMR vakcine) definisana zakonom kao imunizacija lica određenog uzrasta, kao i drugih lica određenih zakonom, koju lice koje treba da se imunizuje, kao ni roditelj, ne može da odbije, osim u slučaju postojanja medicinske privremene ili trajne kontraindikacije. Obavezna imunizacija posebno je predviđena kao neophodan uslov za boravak dece u predškolskim i školskim ustanovama. Boravak nevakcinisanog deteta u školi neposredno ugrožava pravo na život, opstanak i razvoj sve dece. Kako je isto rezultat zanemarivanja roditeljskih dužnosti da se staraju o životu i zdravlju i da obezbede osnovno školovanje detetu, u slučajevima kada učenik upisan u prvi razred, na dan polaska u školu nije vakcinisan, odnosno nije utvrđena kontraindikacija za imunizaciju, o čemu je dokaze dužan da dostavi roditelj, škola treba da preduzme odgovarajuće mere.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman poziva sve građane i građanke, a prvenstveno roditelje i staratelje da se informišu o vakcinaciji dece iz proverenih izvora i na osnovu naučno zasnovanih činjenica.
Više informacija i odgovori na brojna pitanja u vezi sa vakcinacijom dostupni su na stranicama Instituta za javno zdravlje Vojvodine:
Vakcine? - pitanja i odgovori i Vakcine? - Ovo je odgovor koji Vam daju lekari!
Odlukom Generalne Skupštine Ujedinjenih nacija 1950. godine proglašen je Dan ljudskih prava kao stalni podsetnik na postojanje ljudskih prava i kontinuinirani razvoj istih. Po pitanju zaštite i realizacike ljudskih prava, institucije sistema i građani i građanke se nalaze na istom, važnom zadatku.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman postupajući po pritužbama građana, sprovođenjem istraživanja o stvarnom stanju primene i poštovanja zakona, širenjem svesti o ljudskim pravima i njihovom značaju, kroz edukaciju i ostale aktivnosti nastoji da doprinese jednakom i dostojanstvenom tretmanu i ravnopravnom položaju svih građana i građanki.
Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, 25. novembar, prilika je da se još jednom ukaže na problem nasilja prema ženama i na važnost zajedničkih nastojanja u stvaranju društvenog i institucionalnog okruženja koje ne toleriše nasilje.
U prethodnom periodu unapređen je zakonodavni i strateški okvir u oblasti prevencije i zaštite od nasilja u porodici i nasilja prema ženama. Ipak, nasilje prema ženama ostaje i dalje prisutno i rasprostranjeno – procene govore da je svaka treća žena bila žrtva neke vrste nasilja. Potrebno je ulagati dodatne napore kako bi sistem zaštite i prevencije bio efikasniji - pored podrazumevane delotvorne i blagovremene koordinacije i saradnje svih nadležnih institucija, za prevenciju i zaustavljanje nasilja ključno je verovati žrtvama, osnažiti devojke i devojčice, i transformisati štetne društvene norme kojima se normalizuje nasilje. Posebna pažnja treba da bude posvećena sprečavanju i zaštiti od rodno zasnovanog nasilja višestruko marginalizovanih grupa žena - žena na selu, žena sa invaliditetom i Romkinja.
Potrebne su i kontinuirane edukacije profesionalaca u organima i ustanovama nadležnim za zaštitu žena od nasilja, a neophodno je i povećati broj stručnjaka, naročito u centrima za socijalni rad. Kada postoji prijava na nasilje u porodici, neophodno je da se hitno sprovede procena rizika za bezbednost deteta i da se pruži zaštita detetu preko podrške nenasilnom roditelju. Dete koje prisustvuje nasilju u porodici mora se prepoznati kao žrtva nasilja - posledice izloženosti nasilju brojne su i bitno utiču na mentalno zdravlje ne samo onih koji su im neposredno izloženi, već i onih koji ga posmatraju.
Kao koordinator mreže „Život bez nasilja“, Pokrajinski ombudsman kontinuirano sprovodi aktivnosti sa ciljem unapređenja kapaciteta mreže „Život bez nasilja“ kao i aktivnosti u okviru obeležavanja međunarodne kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“. U susret ovoj kampanji, Pokrajinski ombudsman je uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women) organizovao sastanke za predstavnike/ce pravosuđa i policije, kao i za profesionalce/ke iz centara za socijalni rad na temu prevencije femicida - najekstremnije manifestacije rodno zasnovanog nasilja prema ženama. Sastanci su održani u cilju boljeg razumevanja dinamike, prirode i oblika femicida, kao i poboljšanja aktivnosti koje doprinose boljoj proceni rizika i efikasnoj intervenciji u prevenciji femicida.
Ujedinjene Nacije proglasile su 1999. godine rezolucijom 54/134 25. novembar kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, kako bi se podigla svest o činjenici da su žene širom sveta žrtve seksualnog, psihičkog, fizičkog, porodičnog nasilja, zlostavljanja i mnogih drugih vidova nasilja. Ovaj datum je odabran kao dan sećanja na sestre Mirabal (Patriju, Minervu i Mariju Teresu) koje je brutalno ubio diktator Rafael Truhiljo u Dominikanskoj republici 1960. godine. Ovaj dan ujedno predstavlja i početak globalne kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, koju obeležava preko 1.700 organizacija širom sveta, a koja traje do 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava. Cilj kampanje je podizanje svesti javnosti i preduzimanje aktivnosti za suzbijanje nasilja nad ženama.
Povodom obeležavanja 15. oktobra – Međunarodnog dana žena na selu, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman podseća da su žene na selu još uvek suočene sa brojnim problemima - neplaćenim radom, dominantnim rodnim stereotipima i predrasudama u vezi sa ulogom žene, neadekvatnim pristupom zdravstvu, obrazovanju, socijalnim i drugim uslugama, finansijskim i ostalim sredstvima. Žene na selu preopterećene su poslovima u domaćinstvu, kućni poslovi i briga o deci i starijim članovima domaćinstva poslovi su kojima se gotovo isključivo bave žene, uz intenzivni rad u poljoprivredi, dok u organizaciji gazdinstva uglavnom imaju ograničeni pristup prihodima, imovini i odlučivanju. Muškarci čine 86 odsto zaposlenih na poljoprivrednom gazdinstvu, dok žene rade u poljoprivredi kao pomažući članovi domaćinstva. Iako je njihov doprinos nemerljiv, njihov rad je gotovo nevidljiv.
Rodni jaz u poljoprivredi sprečava razvoj i doprinosi odumiranju sela a uključivanje žena sa sela na tržište rada predstavlja preduslov lokalnog razvoja – zbog toga njihovo ekonomsko osnaživanje mora biti prioritet u domenu ostvarivanja rodne ravnopravnosti. Za unapređenje položaja žena na selu neophodno je kontinuirano sprovođenje mera i aktivnosti sa ciljem podizanja svesti javnosti o rodnoj ravnopravnosti i promene tradicionalnih, patrijarhalnih stereotipa o rodnim ulogama. Takođe, ključno je udruživanje i umrežavanje žena sa sela, podrška radu udruženja od strane lokalnih samouprava, kao i razvijanje programa samozapošljavanja i pružanje stručne podrške ženama preduzetnicama.
Prepoznajući značajan doprinos ženskih udruženja unapređenju položaja žena na selu, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman obeležio je Međunarodni dan seoskih žena posetom Udruženju žena „Veliko srce“ u Lazarevu.
Ovo udruženje osnovano je 2012. godine i na njegovom čelu nalazi se Milanka Furtula, koja je, za doprinos promociji ravnopravnosti polova, dobila pokrajinsko priznanje „Milica Tomić“. Osnovna delatnost udruženja, u kojem je aktivno 25 članica, je ekonomsko osnaživanje žena u ruralnim sredinama. U fokusu rada Udruženja žena „Veliko srce“ su edukacije o važnosti ekonomskog osnaživanja žena u ruralnim područjima i jačanju svesti o ekonomskom osamostaljivanju, očuvanje tradicije i starih zanata, podsticanje žena da se što više uključuju u procese odlučivanja na lokalnom nivou u cilju zajedničkog pronalaženja načina poboljšanja svog ekonomskog položaja i edukacije o svim vidovima nasilja nad ženama u porodici.
Petnaesti oktobar ustanovljen je kao Međunarodni dan žena na selu Rezolucijom Generalne skupštine UN iz 2007. godine, prepoznajući važnu ulogu i doprinos žena sa sela unapređivanju poljoprivrednog i ruralnog razvoja, obezbeđivanju hrane i smanjenju siromaštva u seoskim sredinama.
Devojčice širom sveta i dalje se suočavaju sa izazovima u pristupu obrazovanju, zaštiti njihovog fizičkog i mentalnog zdravlja, posebno zaštiti koja je potrebna za život bez nasilja. Prema podacima UNICEF-a, skoro jedna od četiri devojčice uzrasta od 15 do 19 godina ne radi i ne školuje se, u poređenju sa jednim od deset dečaka istog uzrasta. U vremenima mira i sukoba, devojčice adolescentskog uzrasta suočavaju se sa najvećim rizikom od rodno zasnovanog nasilja i dečjih brakova, sa kojima su povezane rane i česte trudnoće koje osim posledica po zdravlje nose i ekonomske i socijalne posledice - veliki broj devojčica prekida školovanje nakon porođaja čime im je uskraćeno pravo na obrazovanje. Istraživanje Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana o maloletničkim trudnoćama i porođajima na teritoriji AP Vojvodine pokazalo je da je preventivna zaštita reproduktivnog zdravlja mladih nedovoljno zastupljena, da je potrebno razvijati edukativne i savetodavne aktivnosti u radu sa decom, kao i lokalne usluge u ovoj oblasti.
Kako bi se usmerila pažnja na specifične izazove sa kojima se devojčice širom sveta suočavaju, Ujedinjene nacije su 2011. godine usvojile 11. oktobar kao Međunarodni dan devojčica. Na ovaj dan promoviše se osnaživanje devojčica i napori da se, u partnerstvu sa njima, zadovolje njihove potrebe i ostvare njihova prava. Tema ovogodišnjeg Međunarodnog dana devojčica je „Naše vreme je sada – naša prava, naša budućnost“.
Prepoznavanje potencijala devojčica i promovisanje rodne ravnopravnosti su od ključnog značaja za izgadnju istinski inkluzivnog društva jednakih mogućnosti za sve, u čemu odlučujuću ulogu ima obrazovanje, zagovaranje rodne ravnopravnosti i iskorenjivanje rodnih stereotipa.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je danas, na Međunarodni dan devojčica, prisustvovao prezentaciji Malih naučnih radova i svečanom uručenju nagrada učenicama osnovnih škola u organizaciji Udruženja naučnica Srbije „Srna“ i Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam . Konkurs za izradu Malog naučnog rada raspisan je za učenice osnovnih škola s ciljem popularizacije nauke među decom.
