Povodom Dečje nedelje koja je u toku i koja se ove godine obeležava pod sloganom „Šta detetu treba da raste do neba?“, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman podseća na to da su ljubav, stabilan i brižan odnos sa roditeljima/starateljima neophodni sastojci zdravog razvoja svakog deteta. Roditelj koji adekvatno odgovara na detetove potrebe, obezbeđuje podsticajno okruženje, štiti dete od većeg, te hroničnog dugotrajnog stresa, obezbeđuje preduslove za zdrav razvoj deteta i njegovo blagostanje tokom celog života. Ipak, društveno-ekonomske prilike u kojima porodice žive i brojni izazovi sa kojima se roditelji i staratelji suočavaju u današnje vreme, otežavaju i onemogućavaju mnoge roditelje da pruže potreban podsticaj i negu detetu. Da bi svako dete ljubav onih koji se o njemu staraju doživljavalo tako da oseća da je viđeno, uvaženo, da ga čuju, da se oseća sigurno i da veruje odraslima, potrebna je najšira društvena podrška roditeljima i porodicama, potreban je sistem koji svakom detetu i svakoj porodici omogućava pravilan razvoj i zdravlje.

Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta upravo najveću odgovornost za zaštitu, razvoj i dobrobit deteta, kao i za podršku roditeljima i starateljima u ispunjavanju njihovog prava da se primarno staraju o svojoj deci, poklanja državama potpisnicama, njihovim institucijama i mehanizmima. Poslednjih godina sve je više naučnih dokaza da su ulaganja u rani razvoj i rane intervencije investicija u ljudski kapital koji pruža daleko bolje i dugotrajnije pozitivne efekte na individualni i društveni razvoj potencijala i celokupno zdravlje, nego bilo koje intervencije i oblici podrške koji se nude kasnije u životu.

Danas pouzdano znamo i to da su neke prakse vaspitavanja i odgajanja dece koje generacijama opstaju u mnogim društvima, štetne i neefikasne. Posledice telesnog i psihološkog kažnjavanja deteta nekada nisu odmah uočljive, ali svaki put kada se primeni ovakva kazna, ona narušava telesni i psihički integritet i dostojanstvo deteta i dugoročno se odražava na razvoj samosvesti i osećaj samopoštovanja deteta, kao i na njegovo mentalno i fizičko zdravlje. Istovremeno, deci je potrebno da u odraslima vide autoritet i da veruju u njihovo vođstvo i zbog toga autoritet ne sme da se gradi na strahu i nepoverenju, već na uzajamnom poštovanju, razumevanju, strpljenju, kroz postavljanje i poštovanje ličnih granica i preuzimanje lične odgovornosti odraslih za kvalitet odnosa koji uspostavljaju i neguju sa decom.

Pogrešno je uverenje u javnosti da sve više prava, a malo obaveza kvari decu. Konvencija o pravima deteta ne kaže da je deci sve dozvoljeno i da detetu treba ispunjavati svaku želju, već upravo odgovora na pitanje šta je potrebno detetu da bi raslo do neba. Na nama odraslima je da zajedno sa decom učimo, promišljamo i unapređujemo veštine kako i na koji način da im pružimo potrebno i da preuzmemo odgovornost i odlučno se usprotivimo vrednostima i praksama koje štete deci.

Dečja nedelja je nacionalna manifestacija koja povezuje sve važne aktere zaštite prava deteta i realizuje se svake godine, prve nedelje oktobra, u cilju poboljšanja položaja deteta u Srbiji. U toku je i Nacionalna kampanja za promociju nenasilnog vaspitavanja dece koju je podržao UNICEF u Srbiji, a koja nosi naziv „Budi ruka koja voli i reč koja sokoli“ i u okviru koje su izrađeni materijali dostupni roditeljima, starateljima i svima onima koji rade sa decom i za decu.

Starije osobe širom sveta obeležavaju 01. oktobar kao svoj dan, budući da je isti, sada već daleke 1990. godine od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija utvrđen kao Međunarodni dan starijih osoba.

Svedoci smo da je od 2020. godine položaj starijih osoba usled zabrane kretanja, a potom i raznih drugih mera prevencije koje se preporučuju u borbi protiv korona virusa, znatno otežan. Potrebni su napori celokupnog društva kako populacija starih ne bi bila isključena iz aktivnog socijalno-društvenog života, a posebno da ne bi bila izložena nasilju.

Ističemo da je Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman,  u saradnji sa organima i institucijama koji se bave problemom nasilja, svoje aktivnosti u 2022. godini fokusirao upravo na nasilje nad starijim osobama. U tom cilju, realizovano je više poseta Gerontološkim centrima na teritoriji AP Vojvodine kada su ujedno i održana predavanja na temu nasilja nad starijim osobama. U planu je da se u narednom periodu nastavi sa posetama Gerontološkim centrima.

Starije osobe su ranjiva kategorija lica kojoj je potrebna podrška, ne samo zdravstvena i materijalna, već i ona koja je, možda, najbitnija, ali je potcenjena - ljudska pažnja. Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman poziva sve aktere, kako građane, tako i stručne ustanove i društvene institucije da, u granicama svojih mogućnosti i kompetencija, učine sve kako bi se život starijih osoba poboljšao i unapredio, njihovo dostojanstvo poštovalo, a njihova ljudska prava efikasno zaštitila.

Ponekad je za to dovoljna samo obična ljudska reč.

Održiv razvoj nije moguć bez intergeneracijske saradnje i solidarnosti

Prema podacima Ujedinjenih nacija polovina ljudi na našoj planeti ima 30 ili manje godina, a očekuje se da će do kraja 2030. udeo mladih u populaciji dostići 57 odsto. Istovremeno, samo 2,6 odsto parlamentaraca na globalnom nivou mlađe je od 30 godina, a među njima žene čine manje od jednog procenta.

Participacija je standard bez kojeg ne možemo govoriti o ljudskim pravima i stoga je važno podsticati mlade da aktivno učestvuju u društvenom životu i zajedno sa njima raditi na razvoju i unapređenju društva u celini.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman nastoji da u svom radu i aktivnostima ostvari interaktivnu saradnju sa decom i mladima uveren da jedino na taj način možemo kreirati smislena i održiva rešenja i akcije. Shodno tome, Pokrajinski ombudsman ove godine zaključio je i sporazum o saradnji sa Gradskim učeničkim parlamentom Grada Novog Sada, čiji su predstavnici i predstavnice aktivno učestvovali na Konferenciji „Odgovornost u zaštiti prava deteta“ koju je Ombudsman organizovao u junu, a krajem avgusta biće održana peta škola ljudskih prava Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana koja svake godine okupi oko dvadeset studenata i studentkinja zainteresovanih da saznaju više o ljudskim pravima i doprinesu sagledavanju problema i efikasnijoj zaštiti ljudskih prava. Takođe, Ombudsman će u narednom periodu inicirati aktivnosti i saradnju sa drugim oblicima učeničkog organizovanja na teritoriji AP Vojvodine.  

Cilj Međunarodnog dana mladih 2022. je da se pojača poruka da je potrebna akcija među svim generacijama kako bi se postigli ciljevi održivog razvoja i kako bi se podigla svest o određenim preprekama međugeneracijskoj solidarnosti.

Međunarodni dan mladih proglasila je Generalna skupština UN 1999. godine i obeležava se 12. avgusta.

Idući u susret 26. junu koji se obeležava kao Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe droga i ilegalne trgovine ili Svetski dan droga, a koji je Rezolucijom 42/112 1987. godine usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija koji se ove godine obeležava pod sloganom „Suočavanje sa izazovima droga u zdravstvenim i humanitarnim krizama“, je izraz odlučnosti da se ojača akcija i saradnja u podizanju svesti o glavnom problemu koji nedozvoljene supstance predstavljaju u društvu.

Generalna Skupština Ujedinjenih nacija je 2000. godine usvojila Rezoluciju kojom je Afrički dan izbeglica, 20. jun, proglasila za Međunarodni dan izbeglica. Ovaj dan se obeležava u znak sećanja na sve one koji su u ranijem periodu bili primorani da usled ratnih sukoba, zbog straha od progona, nasilja i konflikata napuste svoje domove, ali i u znak podrške onima koji se i danas suočavaju sa sličnim problemima. Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice ( UNHCR ) je nedavno iznela podatak da je danas u svetu izbeglica više nego ikad i da se njihov broj popeo na blizu sto miliona, zbog aktuelnih oružanih sukoba širom planete, uključujući i krizu u Ukrajini.

Srbija se od 90-tih godina prošlog veka susreće sa problemom izbeglica sa teritorije bivše Jugoslavije, koji su usled ratnih sukoba i raspada zajedničke države, utočište potražili na teritoriji današnje Republike Srbije. Od početka izbegličke krize, a posebno od 2015. godine, suočeni smo kao država sa povećanim prilivom izbeglica i migranata koji su uglavnom dolazili iz zemalja Bliskog istoka i severne Afrike i tzv „zapadnobalkanskom rutom“ u tranzitu prolazili kroz našu zemlju, u nameri da odu najčešće u neke od razvijenih zemalja Evropske unije. Jedan, manji broj njih zatražio je azil u Republici Srbiji. Bez obzira da li su bili u tranzitu ili su čekali okončanje postupka azila, više hiljada izbeglica i migranata nalazilo se u osetljivom položaju: mnogi od njih nisu imali lične isprave, finansijska sredstva potrebna za preživljavanje, nisu poznavali jezik, niti običaje i propise Republike Srbije. U posebno osetljivom položaju bile su žene i deca bez pratnje. Pored obaveze da se zbrine više hiljada ljudi u stanju potrebe, država se suočila i sa izazovom da domaćem stanovništvu približi probleme ove populacije. Odgovor na izazove prihvata i smeštaja većeg broja izbeglih, što efikasniji postupak azila, te eventualna integracija prognanih u zemlju prihvata, kao i pravilno informisanje lokalnog stanovništva o potrebi države da adekvatno odgovori na ove izazove, bilo je važno ne samo za budućnost izbeglih u Srbiji, nego i za karakter i napredak našeg društva u celini.

Pokrajinski ombudsman je u svom radu posvećivao pažnju i problemima izbeglištva i migracija, pa je u prethodnom periodu organizovao i više konferencija i skupova na ovu temu, poput Međunarodno naučne konferencije „Migracije kao bezbednosni izazov: zapadnobalkanska ruta“ i Međunarodne konferencije „Migrantska kriza-odgovor institucija“. Takođe, u više navrata je u obavljanju poslova Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture (NPM) obavljao posete mestima gde su smeštene izbeglice i migranti o čemu su sačinjeni i odgovarajući izveštaji.

Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman ističe da je Međinarodni dan izbeglica prilika da se ukaže na položaj ljudi koji su zbog ratnih sukoba i brutalnih kršenja ljudskih prava bili prinuđeni da napuste svoje domove, sa uverenjem da ovaj datum pripada njima, ali da je to takođe i prilika da se gradi empatija i razumevanje za njihova stradanjima i oda priznanje njihovoj odlučnosti i izdržljivosti u započinjanju novog života.