Svetski dan zdravlja obeležava se širom sveta 7.aprila svake godine pod pokroviteljstvom Svetske zdravstvene organizacije. Ovaj dan se obeležava da bi se skrenula pažnja svetske javnosti na najznačajnije probleme u vezi sa zdravljem ljudi na globalnom nivou. Svetski dan zdravlja priznaju i obeležavaju mnoge vladine i nevladine organizacije zainteresovane za javno zdravlje, a među njima je i Vlada Republike Srbije.

Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Svetske zdravstvene organizacije - Kancelarije za Srbiju, svake godine obeležava 7.april Svetski dan zdravlja, kao jedan od značajnijih datuma iz kalendara javnog zdravlja, pa se povodom toga organizuju različita međunarodna, regionalna i lokalna dešavanja sa fokusom na temu koju je za tu godinu preporučila Svetska zdravstvena organizacija. Cilj je da se ukaže na konkretan problem, da se podigne svest ljudi o njegovom značaju, kao i da se predlože odgovarajuće mere, odnosno konkretna rešenja i da se finansijski i na druge načine pomogne svim regionima, s akcentom na one koji su najugroženiji.

Ove godine globalna kampanja sprovodi se pod sloganom “Gradimo pravičniji, zdraviji svet za sve”.

Osnovno ljudsko pravo je pravo na zdravlje. Dostupnost zdravstvene zaštite je jedno od osnovnih prava svakog čoveka bez obzira na pol, rasnu ili versku pripadnost, socijalno ili ekonomsko stanje ili političko uverenje.

U Republici Srbiji je u poslednjih nekoliko godina zdravstveni sistem podignut na visoku lestvicu, kojom se omogućava građanima da koriste  zdravstvene usluge kako u preventivne svrhe, tako i u svrhe samog lečenja, pa je samim tim svima omogućeno da u svakom momentu imaju sve neophodne informacije koje se tiču zdravlja i dostupnim uslugama u zdravstvenom sistemu, kako bi se vodila adekvatna briga o sopstvenom, ali i zdravlju svih članova porodice.

Pandemija Kovid19 snažno je pogodila celu planetu, sve slojeve društva, ne poznajući granice niti klasne podele, a najviše je uticala na one zajednice koje su već bile ugrožene siromaštvom i ograničenim pristupom zdravstvenim uslugama, a time i na povećanje socijalnih nejednakosti u zdravlju.

Od neprocenjivog je značaja da svakom pojedincu budu omogućeni životni i radni uslovi koji podržavaju zdravlje. Lideri zemalja, kao i svi oni koji se nalaze na lancu kreiranja zdravstvenih i socijalnih politika i donošenja odluka, moraju biti svesni značaja zdravlja kao glavnog resursa za prosperitet. Zato bi glavna težnja svakog društva morala biti da u budućnosti svakom građaninu omogući adekvatne uslove i usluge zdravstvenog sistema, kako u prevenciji, tako i u samom lečenju.

Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman poziva sve članove našeg društva da nam se pridruže u obeležavanju Svetskog dana zdravlja i promociji jednakih prava i mogućnosti za sve. Za zdraviji svet za sve.

NULTA TOLERANCIJA

21. marta 1960. godine policija je rafalnom paljbom zasula mirne demonstrante u južnoafričkom gradu Šarpvilu i tom prilikom ubila 69 ljudi koji su protestovali protiv zakona o aparthejdu. U znak sećanja na taj događaj je na XXI zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 21. mart proglašen za Međunarodni dan borbe protiv rasne diskriminacije.

Više miliona ljudi se u raznim delovima sveta iz dana u dan suočava sa diskriminacijom po osnovu rasne ili etničke pripadnosti, te muškarci, žene i deca i dalje bivaju žrtve zbog boje kože, rase, porekla, pripadnosti nekoj naciji, nacionalnosti, kasti ili veri.

Upravo zbog toga je cilj ovog dana posvećenog antirasizmu zaustavljanje procesa rasne diskriminacije, promovisanje nužnosti i zakonitosti saživota različitih kultura, afirmacija boljeg međusobnog razumevanja i prihvatanja, kao i prisećanje na sve one koji su svoj život posvetili borbi protiv rasne diskriminacije.

Ovaj dan ujedno skreće pažnju na opasnosti od sve prisutnih pojava širom sveta koje su usmerene na društvenu izolaciju i izopštenje pojedinih grupa ljudi. Rasizam, ksenofobija, tj. svaka diskriminacija koja se zasniva na rasnim, etničkim, nacionalnim karakteristikama, verskom ubeđenju, jezičkim ili kulturnim razlikama predstavlja grubo kršenje ljudskih prava i zbog toga je neophodna odlučna borba protiv nje svim zakonskim sredstvima. Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman i ovom prilikom naglašava svoj nepokolebljiv stav da različitost ne predstavlja pretnju, nego snagu koja može samo da obogati jedno društvo.

I povodom Međunarodnog dana borbe protiv rasne diskriminacije, Pokrajinski ombudsman potvrđuje svoju posvećenost borbi protiv rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i netolerancije, uključujući tu i sve njihove oblike koji se danas javljaju.

Pokrajinski ombudsman se uporno zalaže za eliminisanje svih pojava rasne diskriminacije, a to iziskuje zajednički nastup i saradnju međunarodne zajednice, svih relevantnih stranih i domaćih institucija, organizacija i civilnog društva, stvaranje institucionalnog, ali i digitalnog prostora za ažurnu razmenu informacija i ukazivanje na primere dobre prakse. Pokrajinski ombudsman je tokom svog rada uvek težio ka postizanju cilja da se prema rasizmu i svim drugim oblicima diskriminacije efikasno primeni princip nulte tolerancije, jer je diskriminacija u suprotnosti sa opšteprihvaćenim vrednostima i principima: osnovnim ljudskim pravima i slobodama.

Pre 23 godine Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 21. februar za Međunarodni dan maternjeg jezika. Prvobitna ideja o određivanju i obeležavanju jednog dana kao dana maternjeg jezika potekla je od Bangladeša. Svrha obeležavanja Dana maternjeg jezika širom sveta jeste promocija jezičke i kulturološke različitosti. Jezik je bitan element kulturnog i etničkog identiteta pojedinca, u multikulturalnim sredinama  višejezičnost je važan faktor u inkluziji pojedinca i grupe u društvo kao celinu. Poznavajući jezik našeg komšije lakše se međusobno upoznajemo, zbližavamo naše običaje i kulturu, bolje se razumemo i ostvarujemo kvalitetan suživot. Tema ovogodišnjeg Međunarodnog dana maternjeg jezika je „ Upotreba tehnologije za učenje jezika: Prilike i izazovi“ . I zaista, savremena tehnologija čini dostupnijom nego ikad mogućnost učenja jezika. Znanje svakog od  jezika predstavlja bogatstvo,  kako lično tako i društva čiji je član taj pojedinac, a upotreba tehnologije u svrhu obrazovanja od vrhunskog je značaja za napredak čovečanstva.  

Pravo na upotrebu maternjeg jezika u privatnoj i javnoj sferi kao i pravo na obrazovanje čine delove temelja savremenog demokratskog, multikulturalnog i inkluzivnog društva kakvo, na globalnom i lokalnom nivou, težimo da budemo.

Pokrajinski zaštitnik građana se svakodnevno zalaže za poštovanje ljudskih i manjinskih prava i bori protiv diskriminacije svake vrste, pa tako i diskriminacije na osnovu jezika. Zbog toga je veoma važna dosledna primena propisa koji obezbeđuju efikasno ostvarivanje jezičkih prava i doprinose očuvanju jezičke raznolikosti koja je jedna od bitnih odlika naše domovine.

Organizovanjem i učešćem na skupovima posvećenim službenoj upotrebi jezika i pisama, te poučavanjem naših građana o njihovom jezičkim pravima pred nadležnim organima kroz postupanje po pritužbama Pokrajinski zaštitnik građana daje svoj aktivan doprinos očuvanju i unapređivanju višejezičnosti u Vojvodini.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2007. godine proglasila i usvojila 20. februar za Međunarodni dan socijalne pravde, međutim prvi put je obeležen 20. februara 2009. godine. Ovaj datum se obeležava sa ciljem da podstakne napore međunarodne zajednice da iskoreni siromaštvo, promoviše punu zaposlenost i dostojanstven rad, rodnu ravnopravnost i pristup socijalnom blagostanju i pravdi za sve. Takođe, ovo je dan kada je jedinstvena prilika da se društvo podseti da je ona moguća jedino ako zajedno radimo na iskorenjivanju rodne nejednakosti, siromaštvu i nasilju.

Borba za socijalnu pravdu je u osnovi globalne misije Ujedinjenih nacija da promovišu razvoj i ljudsko dostojanstvo. Usvajanjem Deklaracije o socijalnoj pravdi za pravičnu globalizaciju 2008. godine pokazan je jedan od primera posvećenosti Ujedinjenih nacija ovoj težnji. Deklaracija se odnosi na obezbeđivanje ishoda za sve putem zapošljavanja, socijalne zaštite, socijalnog dijaloga i osnovnih prava na rad.

Socijalna pravda je osnovni princip koji se zasniva na principima poštenja, jednakosti, poštovanja različitosti i primene ljudskih prava u svim segmentima života i uspešnoj koezistenciji među narodima. Ovaj princip se uvažava prilikom promovisanja rodne ravnopravnosti, prava migranata, kao i radnih mesta.

Socijalna pravda se unapređuje kroz uklanjanje prepreka sa kojima se ljudi suočavaju zbog svog pola, godina života, rase, etničke pripadnosti, religije, kulture ili invaliditeta. Brojni su pokazatelji koji predstavljaju rizike za socijalnu isključenost, a najvažniji od njih su:

• Materijalna ugroženost
• Status u društvu
• Bolest
• Invalidnost
• Pripadnost određenom polu
• Etničke i verske pripadnosti i dr.

Ovi rizici pojedinaca ili grupe stanovništva udaljavaju od mogućnosti za zaposlenje, ostvarivanje prihoda i mogućnosti obrazovanja, kao i od uključivanja i učešća u društvenim tokovima i aktivnostima u zajednici.

Siromašni se često sreću sa osuđujućim stavovima, osobe sa invaliditetom sa fizičkim barijerama, osobe sa mentalnim smetnjama sa odbacivanjem. Takođe, brojni su pokazatelji da se društvo i zajednica sreću sa velikim problemom trgovine ljudima, najviše decom i ženama, kao posledica socijalne ugroženosti, koji su bili primorani da pružaju seksualne usluge, primoravani na prosjačenje, na vršenje krivičnih dela, kao i druge oblike iskorišćavanja. Prema statističkim podacima, oko 75% žrtava su imale prethodno iskustvo nasilja, 50% od njih su deca, prosečnog uzrasta od 14 godina, što govori o tome da nisu razvijeni specifični programi za prevenciju nasilja i trgovinu ljudima. Grupacije koje su ranjive su najčešće osobe koje su doživele nasilje u porodici, koje žive u siromaštvu, koje su doživele bilo koji vid diskriminacije, nezaposlena lica, kao i lica koja su isključena iz obrazovnog sistema i lišena osnovnih prava. Institucionalni mehanizmi u Republici Srbiji čine da žrtve budu uključene u društvo, da ne budu ranjive i podložne ponovnom riziku viktimizacije, te se na ovaj način pomaže i da porodice žrtava ne budu ugrožene i da se preživljene traume ne odražavaju negativno i na njihovu decu, jer bi to proizvodilo šire posledice po društvo i doprinosilo bi porastu siromaštva, socijalne distance i nasilja.

Ljudsko dostojanstvo, porodična stabilnost i socijalni mir, uz razvoj jake srednje klase, ciljevi su kojima je neophodno težiti.  Kao društvo moramo ozbiljno da se zabrinemo zbog rastuće socijalne nejednakosti među ljudima, jer su siromaštvo građana Srbije i nezaposlenost, pogotovo među mladima, vidljivi na svakom koraku i predstavljaju ozbiljan problem sa kojim se suočavamo.

Ako je čovek osuđen da živi u siromaštvu i bez zaposlenja – to je povreda njegovih osnovnih ljudskih prava. Socijalna pravda ogleda se i kroz dijalog. U situaciji kada se ukidaju sredstva za mnoge usluge za decu, mlade, stare, kada se smanjuju prava iz socijalne i zdravstvene zaštite, kada u budžetskim sredstvima sve manje mesta ima za najsiromašnije, sve ukazuje na to da u budućnosti, bez podrške, partnerstva, saradnje svih članova u zajednici neće biti moguće dosezanje društva koje se temelji na vrednostima koje čine – solidarnost, pravednost, sloboda i jednakost.

Možemo slobodno reći, da se u protekloj deceniji dosta radilo na kreiranju sistema kao podrške za žrtve trgovine ljudima kako u našoj zemlji, tako i u svetu, ali da je neophodno da se sve institucije zajedno uključe i pruže podršku, jer na taj način ćemo postići suštinski pomak u ovoj oblasti.

Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman poziva sve članove našeg društva da nam se pridruže u obeležavanju Svetskog dana socijalne pravde i promociji jednakih prava i mogućnosti za sve. Zato što se tiče svih nas!

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je u obavljanju poslova Nacionalnog mehanizama za prevenciju torture (NPM) a u saradnji sa timom Zaštitnika građana dana 28. januara 2022. godine posetio Okružni zatvor i Policijsku upravu u Subotici. Ovo je bila nenajavljena poseta sa ciljem da preventivno deluje i usmerava organe javne vlasti i službena lica na stvaranje uslova i postupanja prema licima lišenim slobode u skladu sa važećim propisima i standardima.

Nadalje kako je cilj posete  bio usmeren  i na postupanje službenih lica u postupcima lišenja slobode izvršen je obilazak prostorija u kojima se vrši pritvor lica lišenih slobode i zadržavanje lica u prostorijama za zadržavanje Policijske uprave Subotica. Tokom predmetne posete članovima tima pružene su sve tražene informacije, omogućen im je obilazak i fotografisanje prostorija za zadržavanje, obavljen je nenadzirani razgovor sa pritvorenim licima i uvid i fotokopiranje zatražene dokumentacije.

Nakon posete o svemu će biti sačinjen izveštaj o obavljenoj poseti Okružnom zatvoru i Policijskoj upravi u Subotici.