MATERNjI JEZIK JE BLAGO SVAKOG POJEDINCA
Na predlog UNESKO-a, Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 1999. godine proglasila 21. februar za Dan maternjeg jezika, uvažavajući taj datum koji se od 1952. godine obeležava u Bangladešu, kada je nekoliko studenata izgubilo živote u sukobima sa policijom tadašnjeg Istočnog Pakistana, jer su protestovali zbog toga što njihov maternji jezik nije proglašen za zvanični.
Pravo na upotrebu maternjeg jezika spada u osnovna ljudska prava. Maternji jezik je opredeljujući deo kulture svakog pojedinca i predstavlja jedan od presudnih elemenata za izgradnju ličnog identiteta. Zato je važna i njegova javna i službena upotreba, kao i zastupljenost u oblasti obrazovanja i javnog informisanja. Autonomna pokrajina Vojvodina kao jedan od etnički najšarolikijih regiona u Republici Srbiji i Evropi čini sve da očuva ovu raznolikost koja i ubuduće treba sve nas da motiviše i zbližava. Ovde se ne radi o dužnosti na koju nas obavezuju propisi, nego o prirodnom osećanju za poštovanje drugog i drugačijeg.
Maternji jezik je najdragocenije blago svakog pojedinca. To je jezik na kojem izgovaramo prve reči, jezik na kojem sanjamo, jezik koji presudno utiče na formiranje naše ličnosti. Ponosito čuvajmo i negujmo svoje, ali poštujmo i tuđe da bi i to postalo naše zajedničko. Tako ćemo svi postati bogatiji.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman se u svom radu zalaže za poštovanje ljudskih i manjinskih prava i bori protiv diskriminacije svake vrste, pa tako i protiv diskriminacije ljudi na osnovu jezičke pripadnosti.. Stoga je posebno bitna dosledna primena propisa koji obezbeđuju efikasno ostvarivanje ovog ustavom zagarantovanog prava.
Povodom najnovijih, uznemirujućih medijskih napisa o seksualnom nasilju nad više mladih žena u Beogradu, Pokrajinski zaštitnik građana-ombudsman želi da i ovom prilikom pruži bezrezervnu podršku žrtvama nasilja i posebno želi da ohrabri devojčice, devojke, žene i dečake da prijave seksualne zloupotrebe, ali i svaki drugi vid nasilja nad njima, jer samo tako počinioci mogu biti otkriveni, a nasilje zaustavljeno.
Poslednji događaji nedvosmisleno pokazuju da počinioci nasilja neretko zloupotrebljavaju poverenje žrtava, računajući da ih žrtve zbog nedostatka hrabrosti, ili osećaja stida, ili nametnute im odgovornosti za počinjeno nasilje, neće prijaviti. U konkretnom slučaju žrtve su pokazale veliku hrabrost i javno su progovorile o seksualnom nasilju koje su preživljavale, neke od njih i duži niz godina.
Pravovremena reakcija nadležnih državnih organa u ovom slučaju (ali i u svim drugim) doprinosi poverenju žrtava da će aktivnostima nadležnih institucija nasilnici biti zaustavljeni i kažnjeni u skladu sa zakonom. Država, kao i društvo u celini moraju žrtvama nasilja poslati snažne poruke podrške i ohrabrenja, a insistiranjem na pravdi pokazati da je Srbija bezbedno okruženje za sve ljude koji svoj uspeh u profesiji i položaj u društvu zasnivaju na talentu, trudu i svakodnevnom, istrajnom i mukotrpnom radu!
Od kada je odlukom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija ustanovljen, Međunarodni dan ljudskih prava nije obeležavan u situaciji sličnoj današnjoj.
Početkom godine, pandemija Covid 19 počela je da se širi planetom i ostavlja iza sebe sve veći broj zaraženih i mrtvih. U odlučnoj nameri da se pandemiji suprotstave, državne vlasti su u našoj, kao i u drugim zemljama, posegnule za organičenjem ljudskih prava. Osim na planu ljudskih prava, posledice pandemije mogle su se pratiti i u drugim oblastima – ekonomiji, kulturi, prosveti, sportu. Ekonomske aktivnosti su redukovane, a tamo gde je bilo moguće privatni prostor je transformisan u radni. Kulturna zbivanja, kao i prosvetne aktivnosti iz realnog su prostora preselile u virtualni. Sportisti su se takmičili pred praznim tribinama, a pandemija menja i obrasce našeg svakodnevnog funkcionisanja.
Pandemija je kompleksan fenomen. Ona provocira državnu intervenciju, ali isto tako i našu odanost ljudskim pravima, jer građani zaslužuju da uživaju sva ljudska prava koja im pripadaju. Ustav Republike Srbije je jasan: kada se pribegava ograničavanju ljudskih prava, mora se voditi računa o suštini prava koja se ograničava, a zatim i o svrsi, prirodi i obimu ograničenja.
Sva su ova pitanja izuzetno važna, jer se na osnovu njih dokazuje i demokratska zrelost zajednice i njena privrženost univerzalnim vrednostima.
Pokrajinski ombudsman je svestan da efikasna borba protiv pandemije Covid 19 ne počinje pred ulazom u bolnicu, nego daleko od tog ulaza – u vlastitom domu, na radnom mestu, prodavnici ili na ulici i zato skreće pažnju na važnost prevencije da se pridržavamo svih epidemioloških mera zdravstvenih službi. Pokrajinski zaštitnik građana-ombudsman podstiče nadležne organe na dalje pružanje dodatne pomoći starijima, deci i drugim osetljivim grupama kojima je takva pomoć upravo sada neophodno potrebna.
Tačne, pravovremene i objektivne informacije mogu pomoći građanima da se na racionalan način odrede prema stvarima i smelije suoče sa problemima, neizvesnostima i strahom. Pored toga, svaka nedoslednost u primeni epidemioloških mera ima svoju cenu. Pokrajinski zaštitnik građana smatra da građanima Srbije daleko potrebnija reč „odgovornost“ od iritirajuće i još uvek u javnom prostoru prisutne „socijalne distance“. Po rečima italijanskog filozofa G. Agambena na socijalnoj distanci se ne može zasnovati ljudska zajednica pogodna za život.
Takva zajednica, po mišljenju Pokrajinskog ombudsmana može biti zasnovana samo na striktnom poštovanju i efikasnoj zaštiti ljudskih prava, na poštenom radu, pravičnosti i solidarnosti sposobnoj da podstakne pojedince da budu od pomoći svojim bližnjima.
U dubokom uverenju da je duh Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i danas, sedamdeset godina nakon njenog usvajanja, još uvek živ i „delatan“ dokument koji ljude podstiče na osvajanje slobode, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman koristi priliku da svim građanima Srbije čestita 10. decembar – Međunarodni dan ljudskih prava.
Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, 3. decembar obeležava se od 1992. godine, kada je Generalna skupština UN usvojila rezoluciju kojom se sve zemlje pozivaju na obeležavanje tog dana. Cilj obeležavanja je da se i osobama sa invaliditetom omogući jednako uživanje ljudskih prava i ravnopravno učešće u upravljanju društvom u kome žive.
Osobe sa invaliditetom danas čine oko 15 procenata svetske populacije i nailaze na brojne probleme i barijere u svom svakodnevnom funkcionisanju. Suočavaju sa nejednakim mogućnostima u pogledu obrazovanja, zapošljavanja, zdravstvene i socijalne zaštite; njihov svakodnevni život opterećuju i mnoge predrasude i stereotipi.
Svestan svih ovih problema, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman je tokom godine svoju pažnju fokusirao na ostvarivanje prava osoba sa invaliditetom, posebno imajući u vidu restrikcije koje se nameću u cilju efikasne borbe protiv epidemije korona virusa. Tim povodom, Pokrajinski ombudsman je organizovao video konferenciju na kojoj su predstavnici ustanova socijalne zaštite, nezavisnih institucija, prosvetnih ustanova i nevladinih organizacija govorili o položaju i problemima osoba sa invaliditetom. Učesnici konferencije su bili saglasni u oceni da je položaj osoba sa invaliditetom i u redovnom stanju veoma delikatan i da on u vanrednom stanju može biti pogoršan ako mere, koje se preduzimaju suzbijanju pandemije, ne budu prilagođene osobama sa invaliditetom. U nekoliko navrata u toku konferencije je snažno naglašeno da borba protiv pandemije ne može biti efikasna ako u nju, kao ravnopravni učenici, nisu uključene i osobe sa invaliditetom.
Pokrajinski ombudsman je potpuno svestan potrebe da se, u cilju očuvanja života i zdravlja građana, u kriznim periodima posegne za merama kojima se ograničavaju ljudska prava, ali naglašava da ta ograničenje moraju biti sprovedena na najmanje restriktivan način.
Pored toga, Pokrajinski zaštitnik građana-ombudsman smatra da se prava osoba sa invaliditetom moraju se poštovati u svakom trenutku i nezavisno od toga da li je u društvu proglašeno vanredno stanje ili ne. Posebno se mora voditi računa o osobama koje borave u ustanovama socijalne zaštite, jer se problemi sa kojima se ove ustanove suočavaju u toku pandemije samo pojačavaju.
Invalidnost nikoga ne osuđuje na niži kvalitet života i restrikcije u uživanju ustavom zajemčenih prava. Idući u susret Međunarodnom danu osoba sa invaliditetom, Pokrajinski ombudsman želi da podseti na reči iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima: „Sva ljudska bića se rađaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima“. Hoće li ove reči biti neobavezujuća fraza ljudskopravaškog žargona ili ne to, pre svega, zavisi od našeg odnosa prema osobama sa invaliditetom. U tom odnosu, po najdubljem uverenju Pokrajinskog ombudsmana, ne sme biti ni sada, a ni ubuduće, ni u redovnom, a ni u vanrednom stanju, ničega što bi osobe sa invaliditetom lišavalo garantovanih prava i narušavalo njihovo ljudsko dostojanstvo.
Međunarodni Dan borbe protiv nasilja nad ženama, 25. novembar, ujedno je i dan kojim počinje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ – globalna kampanja koju obeležava 1700 organizacija u više od 100 država sveta, a koja se završava 10. decembra, Danom ljudskih prava.
Narušavanje principa ravnopravnosti i jednakog ljudskog dostojanstva žene i muškarca dovodi do nasilja kao najgrubljeg oblika kršenja ljudskog prava. Iako se nasilje prema ženama javlja u različitim vidovima u svakoj zajednici, ono posebno pogađa najmarginalizovanije i najugroženije – žene sa invaliditetom, Romkinje, žene na selu, migrantkinje itd.
Ovogodišnja kampanja održava se, nažalost, u vremenu pandemije virusa COVID-19. U našoj, ali i u međunarodnoj javnosti, izriču se upozorenja da je tokom pandemije došlo do porasta nasilja prema ženama, pod uticajem društvene izolacije, ekonomskog stresa i straha od koronavirusa. Ipak, sprečavanje i suzbijanje nasilja u porodici ne može se odgoditi ili pauzirati, institucije u svakom trenutku (a naročito tokom vanrednog stanja) moraju da deluju sa dužnom pažnjom, da prilagode svoj rad izmenjenim okolnostima, i da učine sve da žrtvama pruže potrebnu podršku i da ih zaštite.
Pokrajinski ombudsman, kao koordinator mreže „Život bez nasilja“, svake godine prikuplja podatke o nasilju u porodici od strane nadležnih institucija na teritoriji AP Vojvodine. Prema podacima pet policijskih uprava, u 2019. godini evidentirano je ukupno 6.046 slučajeva nasilja u porodici. Kao i ranijih godina, nasilje prijavljuju mahom žrtve (čak 87 odsto od ukupnog broja slučajeva). U odnosu na ukupan broj prijava, policija je ustanovila postojanje nasilja u 30 odsto slučajeva, postojanje neposredne opasnosti od nasilja u porodici u 64 odsto slučajeva, a postojanje opasnosti koja nije neposredna u 12 odsto slučajeva. I ove, kao i svih ranijih godina, podaci o broju žrtava različitog pola i uzrasta se ne menjaju - žene čine oko 74 odsto ukupnog broja žrtava. Kao i ranijih godina, počinioci su u oko 86 do 89 odsto slučajeva muškarci. Od ukupno evidentiranih broja žrtava nasilja u porodici, nasilje je u 67 odsto slučajeva izvršeno u partnerskom odnosu i to prema ženama (84 odsto od ukupnog broja žrtava u partnerskom odnosu).
Od ukupno 14 osnovnih tužilaštava u AP Vojvodini, 11 je dostavilo podatke i prema tim podacima tužilaštva su pokrenula 1.704 krivična postupka u vezi s nasiljem u porodici i 196 tužbi za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici. Fizičko nasilje je vrsta nasilja koja je najzastupljenija u evidencijama tužilaštava i u 2019. godini čini polovinu ukupnog broja slučajeva nasilja (ranijih godina bilo je i zastupljenije – 70 do 78 odsto).
Izrečene su ukupno 703 presude, od kojih su 94 odsto osuđujuće (kao i prethodne dve godine). Kazne zatvora čine 31 odsto ukupnog broja izrečenih kazni i najčešće se izriču u trajanju od šest meseci do godinu dana. Uslovne osude čine 52 odsto ukupnog broja izrečenih kazni. Izrečeno je ukupno 447 mera bezbednosti od kojih najviše mera zabrane približavanja i komunikacije s oštećenim – 15 i mera obaveznog lečenja alkoholičara – 134.
Gore navedeni podaci govore da je nasilje i dalje u velikoj meri prisutno i da se moraju uložiti dodatni napori kako bi sistem zaštite i prevencije bio još efikasniji. Ovo, osim podrazumevane efikasne i blagovremene koordinacije i saradnje svih nadležnih institucija, podrazumeva i saradnju između civilnog sektora i državnih organa i službi nadležnih za pružanje zaštite žrtvama nasilja, ali i osnaživanje žena u cilju podizanja svesti da je rodno zasnovano nasilje nedopustivo i da postoje mehanizmi pomoći i podrške. Izuzetno značajnu ulogu u podizanju svesti javnosti o problemu nasilja u porodici imaju i mediji - Pokrajinski ombudsman apeluje na novinare da o nasilju prema ženama izveštavaju odgovorno i senzibilisano, poštujući uspostavljene standarde i etička načela.
Politika nulte tolerancije nasilja prema ženama ne može i ne sme da se ogleda samo u donošenju zakonskih i drugih dokumenata, već je neophodno obezbediti njihovo dosledno sprovođenje u svakom pojedinačnom slučaju nasilja. Iako je u prethodnom periodu dosta učinjeno na prevenciji nasilja u porodici, neophodno je unapređenje sistemskog pristupa ovoj temi u vidu uvođenja edukacija o sprečavanju i štetnosti nasilja na svim obrazovnim i vaspitnim nivoima, kao i kontinuirano obučavanje zaposlenih u svim relevantnim institucijama u cilju prepoznavanja rizičnog ponašanja i situacija potencijalnog nasilja. Samo mobilizacijom svih odgovornih aktera i podrškom državnih institucija i organa, medija, nevladinih organizacija ali i svih građana, moguća je izgradnja tolerantnog, nenasilnog i pravednog društva.
