Među najvažnije probleme sa kojima se suočavaju mladi ljudi, prema podacima brojnih istraživanja u svetu i kod nas, ubrajaju se nezaposlenost i obrazovanje neprilagođeno potrebama tržišta rada i razvoju veština koje doprinose povećanju zapošljivosti mladih. Međunarodna organizacija rada upozorava da je od 2017. godine u porastu broj mladih koji nisu obuhvaćeni zapošljavanjem, obrazovanjem i obukama, među kojima tri četvrtine čine mlade žene, dok je rizik za nezaposlenost kod mladih pre pojave pandemije virusa korona bio tri puta veći nego za odrasle.
Globalni trend u napredovanju tehologije predstavlja veliki izazov za kreiranje kvalitetnih radnih mesta za mlade, budući da u velikoj meri utiče na kreiranje potreba tržišta rada, a da se sve više poslova automatizuje i da brzina promena u ovoj oblasti nameće potrebu za velikim kontinuiranim prilagođavanjem obrazovnog sistema i politike zapošljavanja. Uz sve izazove koji stoje na putu obrazovanju i zapošljavanju mladih, u periodu pandemije virusa korona, širom sveta zatvarane su škole, a obuka na daljinu postala je dominantan način obrazovanja i obučavanja. Ne samo da je to veliki izazov za dalji razvoj veština, posebno onih koje zahtevaju praktičnu primenu i iskustvo, već je i izazov za razvoj društvenih odnosa mladih i njihovih socijalnih kompetencija.
U okolnostima koje karakteriše velika neizvesnost i brojni izazovi sa različitih strana, rezilijentnost, kao sposobnost i veština da se adekvatno suočimo i prevladamo teškoće i stresne situacije, možda je i ključna kada je reč o ulaganju i razvoju veština mladih. Ovo podrazumeva osnaživanje unutrašnjih kapaciteta mladih za prilagođavanje narastajućim izazovima u budućnosti, njihovog mentalnog zdravlja, fleksibilnosti, samopoštovanja, lične i društvene odgovornosti, ali zahteva i najširu saradnju svih državnih i privrednih aktera u davanju prioriteta kontinuiranom razvoju veština, otvaranju novih radnih mesta, boljih i ravnopravnih uslova rada, mogućnosti samozapošljavanja, poštovanju radnih prava. U tom smislu, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman podržava dualno obrazovanje kao model obrazovanja koji osposobljava mlade praktičnim veštinama i olakšava tranziciju od škole do posla. Istovremeno, Pokrajinski ombudsman poziva mlade ljude da se aktivnije uključe u društvene procese, te da u volonterskom radu, solidarnim i humanitarnim aktivnostima u zajednici pronađu motivaciju da daju svoj glas i doprinos unapređenju društva, dok istovremeno razvijaju lične kapacitete i stiču različite veštine i kompetencije potrebne za učešće na tržištu rada.
Svetski dan veština mladih proglasila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 2014. godine, da bi ukazala na važnost i značaj osposobljavanja mladih ljudi veštinama za zapošljavanje, pristojan rad i preduzetništvo.
U multietničkoj Vojvodini i Republici Srbiji nema mesta za bilo koju vrstu diskriminacije, poručio je Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman povodom ispisivanja antimigrantskog grafita na jednoj zgradi u novosadskom naselju Grbavica.
Najoštrije osuđujući ispisivanje grafita, Pokrajinski ombudsman podržava nadležne organe u njihovom radu da pisce grafita brzo identifikuju i preduzmu sve aktivnosti vezane za postupanje i u preventivnom smislu, a komunalne službe poziva da pomenuti grafit uklone u najkraćem roku.
Pokrajinski ombudsman sa zabrinutošću konstatuje da su se grafiti, upereni protiv migranata, i ranije ispisivali u Novom Sadu. Grad koji se toliko ponosi svojom multuikuturalnošću i tolerancijom mora, po mišljenju Pokrajinskog ombudsmana, i dalje da kontinuirano obeshrabruje pisce mrziteljskih (diskriminatorskih) poruka i da svima koji su se iz ovog ili onog razloga u njemu našli poželi dobrodošlicu, uputi reči podrške i pruži nesebičnu pomoć.
Svoj identitet i duh naše društvo, po mišljenju Pokrajinskog ombudsmana, na najbolji način može da čuva samo ako je veliko u solidarnosti sa svim nevoljnicima i jasno i odlučno u osudi govora mržnje.
Nasilje nad starijim osobama predstavlja grubo kršenje ljudskih prava. Ono se odnosi na maltretiranje ili zanemarivanje koje starije osobe trpe od strane svojih supružnika, dece, drugih članova porodice, negovatelja, pružalaca usluga, pojedinaca na položaju moći ili osoba od poverenja. Ono je prisutno u različitim oblicima – kao napuštanje od strane članova porodice, fizičko, ekonomsko, psihološko ili seksualno nasilje, prevare, neadekvatna nega ili potpuno zanemarivanje, kao i sve vrste diskriminacije. Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije, oko 16% starijih od 60 godina trpi neki vid nasilja. Ono se uglavnom događa iza zatvorenih vrata, a usled straha, mnoge starije osobe ćute i trpe nasilje, često u izolaciji. Epidemija virusa COVID-19 je naglasila ranjivost starijih ljudi, koji su morali da se oslanjaju, gotovo u potpunosti, na pomoć, empatiju i solidarnost ljudi iz svoje blizine.
Nasilju su dodatno izložene starije žene, koje često ne prijavljuju nasilje iz straha od mogućih posledica, uskraćivanja materijalne ili druge pomoći, kazne ili osećaja porodične lojalnosti. Neophodno je omogućiti starijim osobama pristup informacijama o svim vrstama pomoći i podrške u zajednici - od strane zdravstvenih, socijalnih i drugih službi, policije i nevladinih organizacija. Istraživanja su pokazala da se nasilje nad starijima manje prijavljuje i teže otkriva u odnosu na nasilje nad članovima porodice nižeg starosnog doba. Važno je podstaći društvo i sve njegove članove da prepoznaju nasilje nad starijim osobama, prijave ga i pomognu u osnaživanju osoba koje trpe nasilje da to same učine.
U izgradnji društva solidarnosti, nenasilja, socijalne pravde i rodne ravnopravnosti, ključnu ulogu ima obrazovni sistem, koji mora da obezbedi odgajanje mlađih članova društva u duhu solidarnosti, empatije i međugeneracijske tolerancije. Odgovornost države i donosilaca odluka je kreiranje i sprovođenje politika koje štite prava starijih ljudi, a odgovornost celokupnog društva, pojedinaca i pojedinki, uvažavanje činjenice da su starije osobe vredni i produktivni građani i građanke koje imaju pravo da se prema njima postupa dostojanstveno i sa poštovanjem.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija je u svojoj rezoluciji 66/127 proglasila 15. jun za Svetski dan borbe protiv nasilja nad starijim osobama. To je dan u godini kada ceo svet izražava protivljenje zlostavljanju i patnji usmerenim ka našim starijim sugrađanima i sugrađankama.
Na Konferenciji o zaštiti životne sredine, koja je održana u Štokholmu 1972.godine, skupština UN je donela odluku da se svakog 5. juna ukazuje na važnost zaštite životne sredine. I javnost, kao i naučnici, osvestili su sebi činjenicu da je propadanje životne sredine postalo najveći problem čovečanstva. Obeležavanjem međunarodnog dana zaštite životne sredine žele se podstaći aktivnosti ljudi na očuvanju čovekove okoline.
Zadaci koji su postavljeni na konferenciji u Štokholmu, kao i na svim kasnijim konferencijama u prošlih više od 40 godina, samo su delimično ostvareni, a u međuvremenu su se javila nova zagađenja i nove opasnosti koje su povezane sa načinom proizvodnje i potrošnje, urbanizacijom, sa demografskom eksplozijom, sve težom situacijom u vezi sa snabdevanjem hranom, energijom, čistom pijaćom vodom. Sve veći problem predstavlja i ogromna količina otpada, njegovo odlaganje i reciklaža.
Do izvesnog unapređenja došlo je na idejnom planu, jer je ideja važnosti zaštite životne sredine poprimila globalni karakter. Svet je shvatio da mora uložiti pozamašna sredstva da bi smanjio, a kasnije i eliminisao štetu koja je načinjena životnoj sredini.
Srbija, u okviru procesa pristupanja Evropskoj uniji, čini veliki napore u izradi mera za zaštitu životne sredine. Počev od državnih pa do lokalnih vlasti izvajaju se sredstva za zaštitu životne sredine, izrađuju se stategije i akcioni planovi koji se u dobroj meri i ostvaruju. Ne treba zanemariti ni aktivnosti brojnih civilnih organizacija, koje pridonose podizanju svesti građana u vezi sa zaštitom životne sredine.
Pokrajinski zaštitnik građana-ombudsman pozdravlja sve pozitivne korake koji su u našem društvu preduzeti, jer u njima vidi značajan doprinos ostvarenju ustavnog prava na zdravu životnu sredinu i izražava nadu da će se primenom mera iz poglavlja 27 situacija na polju zaštite životne sredine poboljšati, a životni standard građana i građanki značajno unaprediti.
Pravo na zaštitu od svih oblika nasilja utvrđeno je Konvencijom UN o pravima deteta i nizom međunarodnih i regionalnih ugovora u oblasti zaštite ljudskih prava. Međutim, prema podacima Ujedinjenih nacija, 250 miliona dece žive u zemljama i oblastima pogođenim sukobima, a poslednjih godina u većini ovih oblasti, povećan je broj nasilja prema deci. Jedan od načina kojim se promoviše zaštita dece od nasilja i nastoji da se obezbedi odgovornost za kršenje prava dece, na međunarodnom nivou, je definisanje posebnog cilja Agende održivog razvoja za 2030. godinu o zaustavljanje svih oblika nasilja nad decom, a okončanje zlostavljanja, zanemarivanja i iskorištavanja dece integrisano je u više drugih ciljeva vezanih za nasilje.
Uoči obeležavanja 4. juna, Međunarodnog dana dece nevinih žrtava agresije, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman želi da podseti stručnu i celokupnu javnost na činjenicu da su deca izložena nasilju u velikoj meri i da ukaže na potrebu za kontinuiranim i sistemskim pristupom rešavanja problema nasilja prema deci. Na osnovu postupanja po pritužbama građana i podataka istraživanja koja realizuje, Ombudsman kontinirano ukazuje na zaključak da su deca nedovoljno informisana ili ohrabrena da o nasilju govore i da ga prijavljuju, dok nadležne insititucije nedovoljno koriste sve mere zaštite dece od nasilja koje su im na raspolaganju, a njihova međusobna saradnja je slaba, nerazvijena i nedovoljno zastupljena. Nasilje prema deci dešava se svakodnevno u različitim oblicima i široko je rasprostranjeno - u porodici, školi, u institucijama, u zajednici, u digitalnom prostoru. Nemoguće je zaštititi decu od nasilja bez sistemske podrške i transsektorske umreženosti svih relevantnih aktera, od državnih insitucija, pravosuđa, javnog sektora, organizacija civilnog društva, zajednice i porodice. U kojoj meri je nasilje prema deci prisutno govori i javna debata prisutna poslednjih godina u našoj zemlji u vezi sa zabranom fizičkog kažnjavanja dece. Kada je reč o deci koja su u sukobu sa zakonom, često smo u prilici da svedočimo i o govoru mržnje koju građani ispoljavaju u javnom medijskom prostoru prema njima, zaboravljajući da jedno nasilje izaziva drugo, a svaka agresija novu agresiju.
Stoga, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman koristi priliku da naglasi da je nasilje prema deci svaki oblik verbalnog ili neverbalnog ponašanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugrožavanje zdravlja, razvoja i dostaojanstva deteta. Apelujemo na sve odgovorne organe i insititucije da odlučno i neodložno pristupe rešavanju problema nasilja prema deci, od kreiranja i usvajanja akata i propisa, do uspostavljanja prakse nulte tolerancije za nasilje prema deci i obezbeđivanja umrežene i snažne transsektorske saradnje svih relevantnih aktera.
Rezolucijom Ujedinjenih Nacija iz 1982. godine, 4. jun proglašen je za Međunarodni dan dece nevinih žrtava agresije. U situacijama izbijanja oružanih sukoba, najugroženiji članovi društva i najviše pogođeni posledicama rata, svakako su deca. Međunarodni dan dece nevinih žrtava agresije potvrđuje zalaganje UN da se zaštitite prava i istakne patnja dece širom sveta uzrokovana njihovim fizičkim, mentalnim i emocionalnim zlostavljanjem. Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta obavezuje države ugovornice da preduzimaju sve odgovarajuće mere da obezbede zaštitu i brigu o deci koja su pogođena oružanim sukobom, kao i da podstiču fizički i psihički oporavak i društvenu reintegraciju dece žrtava.
