Širom sveta danas se obeležava Međunarodni dan Roma, dan proslave romske kulture i podizanja svesti o problemima sa kojima se Romi suočavaju. Dan Roma ustanovljen je 1990. godine u poljskom gradu Serocku, u znak sećanja na Prvi međunarodni kongres Roma koji je održan u Londonu od 4. do 8. aprila 1971. godine. Na Prvom kongresu doneto je nekoliko važnih odluka. Usvojen je međunarodni naziv Rom (što na romskom znači čovek) za sve pripadnike ove nacionalne zajednice, za romsku zastavu određena zastava sa točkom kao centralnim simbolom, a za himnu je proglašena pesma ”Djelem, đelem”.
Obeležavanje 8. aprila kao Međunarodnog dana Roma ima za cilj da ukaže na činjenicu da se Romi i Romkinje širom sveta nalaze u znatno nepovoljnijem položaju u odnosu na većinsko stanovništvo u gotovo svim oblastima društvenog života, kao i da su izloženi diskriminaciji i duboko ukorenjenoj socijalnoj isključenosti. Romska zajednica predstavlja najveću etničku manjinu u Evropi, gde prema nekim procenama živi između 10 i 12 miliona Roma i Romkinja. Problemi sa kojima se suočavaju su brojni, posebno u oblasti zapošljavanja, obrazovanja, zdravlja i stanovanja. Nizak procenat visokoobrazovanih i obrazovanih, kao i onih koji imaju osnovne uslove za život, čini Rome posebno ranjivom i osetljivom društvenom grupom.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman ukazuje na potrebu kontinuiranog osnaživanja i bolje integracije pripadnika romske zajednice. U cilju poboljšanja stanja, ističe značaj edukacije o ljudskim pravima. Prevodom Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima na više jezika Ombudsman želi da doprinese i omogući pripadnicima nacionalnih manjina informisanje o sadržini ovog značajnog međunarodnog dokumenta na njihovom, maternjem jeziku. Publikacija „75 godina Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima“ objavljena je i na romskom jeziku.
Pokrajinska zaštitnica građana - ombudsmanka čestita praznik svim pripadnicima romske nacionalne zajednice i njihovim institucijama.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman duži niz godina susreće se sa pojavom da građani i građanke nezadovoljni postupanjem institucija, problem iznose u javnost i pokušavaju da se u medijskom prostoru izbore za ishod koji smatraju pravednim. U najboljoj nameri da zaštite svoje dete, dešava se da roditelji javnosti izlože osetljive podatke i informacije koje duboko zadiru u privatnost deteta i svoje porodice, a ponekad i informacije o drugoj deci i porodicama, čime doprinose produbljivanju problema pre nego njegovom rešavanju. Na ovaj način neretko roditelji dodatno ugrožavaju i samo svoje roditeljsko pravo.
Ombudsman podseća na to da je roditeljsko pravo izvedeno iz dužnosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti i interesa deteta. Organ starateljstva ima pravo da pokrene postupak preventivnog ili korektivnog nadzora nad vršenjem roditeljskog prava kada donosi odluke kojima ispravlja roditelje u vršenju roditeljskog prava, kao i da pred nadležnim sudom pokreće postupke delimičnog ili potpunog lišenja roditeljskog prava kada proceni da je to u najboljem interesu deteta.
U svojim izveštajima i svim raspoloživim mehanizmima, Ombudsman duži niz godina ukazuje na potrebu za ulaganjem u razvoj usluga u zajednici i problem nedostatka ljudskih i materijalnih resursa i kapaciteta u sistemima socijalne i zdravstvene zaštite, te obrazovnom sistemu, a koji se u velikoj meri odražavaju na kvalitet postupanja odgovornih organa i institucija. Suprotno uverenjima da se deca neosnovano izmeštaju iz porodice, iskustvo Ombudsmana govori o tome da institucije posežu za ovakvim restriktivnim merama izuzetno i samo onda kada nedvosmisleno procene da je to u najboljem interesu deteta. Češće je slučaj da deca, upravo zbog nedostatka resursa i kapaciteta institucija, u dužem vremenskom periodu budu izložena neadekvatnom roditeljskom staranju, nasilju i zanemarivanju, budući da se neblagovremeno preduzimaju mere preventivnog i korektivnog nadzora nad vršenjem roditeljskog prava, te obezbeđivanje zaštite deteta u hraniteljskog porodici.
Pokrajinski ombudsman je tokom prethodnih godina više puta javno, putem saopštenja, apelovao na medije, kao i na sve predstavnike i predstavnice organa javne vlasti, ustanova i drugih institucija da, prilikom izveštavanja i informisanja javnosti o svojim aktivnostima, u punoj meri poštuju prava deteta garantovana Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima deteta i zakonom.
Pravo deteta na privatnost kao i na poštovanje ličnog dostojanstva, psihičkog i fizičkog integriteta deteta ne smeju biti ugroženi nesavesnim i senzacionalističkim izveštavanjem medija, a pravo javnosti da zna i interesi pojedinaca i grupa ne smeju biti iznad principa poštovanja najboljeg interesa deteta.
Ombudsman smatra nedopustivim uplitanje trećih lica i nenadležnih organizacija u rad nadležnih organa i institucija, a svaki oblik pritiska na rad institucija opasnim, budući da se tako ometa rad onih čija je dužnost i obaveza da štite prava i privatnost deteta, kao i osetljive informacije do kojih dolaze u toku postupanja.
Razotkrivanjem identiteta deteta i izlaganjem osetljivih privatnih, ličnih podataka o detetu i njegovoj porodici u javnosti, dete i porodica izlažu se rizicima od neželjenih komentara i subjektivnih procena i interpretacija javnosti, a sam prikaz deteta u javnom medijskom sadržaju može dodatno uticati i pojačati traumatično iskustvo deteta i proizvesti višestruku štetu po njegov razvoj, doživljaj njegove lične vrednosti i slike o sebi, ugroziti mu zdravlje, a neretko i njegovu bezbednost i sigurnost. Istovremeno nekritički odnos građana i građanki prema objavama koje se plasiraju u medijskom prostoru, u još većoj meri doprinosi širenju neproverenih, nepotpunih i pogrešno interpretiranih informacija. Javno mnjenje se tako formira isključivo na jednostranom i neobjektivnom informisanju što kod građana i građanki može izazvati uznemirenost, stvoriti osećaj nesigurnosti i straha i dovesti do nepoverenja u institucije.
Pokrajinski ombudsman posebno naglašava to da je medijsko izveštavanje o slučajevima kršenja ljudskih prava od velikog značaja i za samo postupanje ove institucije koja, upravo na osnovu saznanja iz medijskih izvora, pokreće postupke po sopstvenoj inicijativi kada oceni da postoji ili je postojala mogućnost povrede prava građana od strane organa uprave.
Imajući u vidu da se od početka godine u medijskom prostoru pojavilo više slučajeva različitih pritisaka pojedinaca/pojedinki i grupa na postupanje institucija koje se negativno odražavaju na zaštitu prava deteta, Pokrajinski ombudsman još jedanput upućuje apel donosiocima odluka i nadležnim organima da preduzimaju sve mere u cilju zaštite prava i interesa deteta, kako bi se svakom pojedinačnom detetu osiguralo da raste i razvija se u sigurnom, bezbednom i podržavajućem okruženju. Ombudsman apeluje na medije da prilikom izveštavanja vode računa o pravu na privatnost i na poštovanje ličnog dostojanstva deteta, da se uzdržavaju od senzacionalizma i da slede preporuke koje se odnose na poštovanje standarda i profesionalnog i etičkog izveštavanja. Naposletku, Ombudsman poziva građane i građanke da kritički sagledavaju informacije koje se šire medijskim prostorom i u koje, zbog zaštite najboljih interesa deteta, nemaju pun uvid, kako i sami ne bi preduzimali akcije i aktivnosti kojima se krše prava deteta i onemogućava puna zaštita prava deteta.
Međunarodni dan maternjeg jezika - 21. februar, dan je kada međunarodna zajednica iznova podseća na značaj zaštite i očuvanja maternjeg jezika. Upotreba i negovanje maternjeg jezika jedno je od ključnih prava iz korpusa kulturnih prava koje određuju Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina i Evropska povelja o regionalnim ili manjinskim jezicima. Kao važan element kulturnog i nacionalnog identiteta naroda, maternji jezik je potrebno negovati i čuvati, posebno ističući njegovu javnu, službenu, kao i upotrebu u oblasti obrazovanja i javnog informisanja.
Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) je 1999. godine proglasila 21. februar za Međunarodni dan maternjeg jezika. Time je jedan lokalni praznik, koji se od 1952. godine u Bangladešu obeležavao u znak sećanja na borbu studenata u tadašnjem Istočnom Pakistanu za pravo na obrazovanje i informisanje na njihovom maternjem, bengalskom jeziku i njegovo uvođenje u službenu upotrebu, prerastao u globalnu inicijativu za očuvanje jezika kao jednog od simbola kulturne osobenosti i šarolikosti svetske baštine, ali i sredstva za učenje, unapređenje obrazovanja i razvoj čovečanstva.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman ukazuje na bogatstvo različitosti i zajedničkog života svih zajednica koje žive u Autonomnoj pokrajini Vojvodini. U okviru svojih nadležnosti, svakodnevno se zalaže za poštovanje ljudskih i manjinskih prava i bori protiv svih oblika diskriminacije, pa tako i diskriminacije na osnovu jezičke pripadnosti. Svojim aktivnostima teži da podigne svest o značaju maternjeg jezika i višejezičnosti. Ombudsman ukazuje i na važnost dosledne primene propisa koji obezbeđuju efikasno ostvarivanje jezičkih prava i doprinose očuvanju jezičke raznolikosti.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 1. novembra 2005. godine ustanovila 27. januar kao datum kada se obeležava Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, u znak sećanja na dan kada je 1945. godine oslobođen najveći nacistički koncentracioni logor - Aušvic.
Opredeljujući se za dan oslobođenja Aušvica, Generalna skupština Ujedinjenih nacija rukovodila se potrebom reafirmacije ljudskih prava, prevencije i kažnjavanja zločina genocida, kao i stalno prisutne opasnosti od rasne, nacionalne i verske mržnje, zasnovanih na predrasudama.
Prihvatanjem različitosti, suživota i negovanjem tolerancije možemo pokazati da smo odgovorni prema prošlosti i da smo svesni svoje obaveze da gradimo i razvijamo društvo u kojem će se koncept ljudskih prava primenjivati univerzalno, bez ikakve diskriminacije, te je obaveza svih da se suprotstave svakom obliku diskriminacije.
Podsećamo da je u strahotama Holokausta, koji je odneo više od šest miliona žrtava i doveo gotovo do potpunog istrebljenja jednog naroda, u istoriji čovečanstva mora ostati upamćen kao jedan od najvećih zločina.
Otkrivanje ljudskih prava je proces koji se odvijao postepeno, kroz istoriju. Od prvih javnih događaja u kojima su slobodni građani učestvovali na atinskoj agori i svojim mišljenjem oblikovali život u zajednici, do savremenih procesa odlučivanja koja se sprovode u onlajn formatu, ljudi su, postepeno evoluirali i postajali više otvoreni i podržavajući za sve ono što čini njihov i život ljudi oko njih. Poštovanje i uvažavanje drugog, i njegove različitosti postaje glavna pokretačka snaga angažovana u stvaranju koncepta ljudskih prava- prava koja svakom licu pripadaju, koja ga štite i unapređuju.
Najveća prekretnica u shvatanju ljudskih prava dogodila se nakon završetka Drugog svetskog rata, kada je očuvanje mira u svetu postalo prioritet međunarodne zajednice. Suočeni sa strašnim ljudskim gubicima još iz perioda Prvog svetskog rata, svet je kraj Drugog svetskog rata dočekao sa odlučnošću da učini nešto da se ovakve tragedije nikada više ne ponove. Potrebu poštovanja ljudskih prava, kao preduslov mira, uočile su novoosnovane Ujedinjene nacije, koje su 10. decembra 1948. godine usvojile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima. Ovaj datum obeležava se kao Međunarodni dan ljudskih prava i svake godine je podsetnik na sva stradanja kroz koje je svet prošao tokom svetskih ratova.
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima osnovni je dokument na čijim se principima zasnivaju kasnije doneti međunarodni dokumenti. Ljudska prava postala su „neotuđiva i univerzalna, svako ljudsko biće ima pravo na život, slobodu i bezbednost, rađa se slobodno i jednako u dostojanstvu i pravima koja pripadaju svakome, bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, nacionalno ili društveno poreklo, imovinu ili bilo koje drugo svojstvo“.
Sedamdeset pet godina nakon usvajanja Univerzalne deklaracije, i pored značajnog napretka i izgrađenog sistema zaštite ljudskih prava u mnogim zemljama, svedoci smo brojnih primera ugrožavanja ljudskih prava na globalnom nivou, a time i urušavanja već dostignutih tekovina u ovoj oblasti. Upravo kršenja ljudskih prava iznova podsećaju na značaj poštovanja odredaba Deklaracije i potrebu kontinuiranog rada na njihovom unapređenju i podizanju svesti o njihovom značaju.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman uoči Međunarodnog dana ljudskih prava ukazuje na bogatstvo različitosti i zajedničkog života svih zajednica koje žive u Autonomnoj pokrajini Vojvodini. Etničke, jezičke, kulturološke i verske razlike vrednosti je potrebno štititi od bilo kakvog oblika diskriminacije. Različitost treba posmatrati kao tačku spajanja a ne razdvajanja; time što smo različiti i uvek svoji vrednost smo sami po sebi, važni smo svojoj zajednici.
(doc. dr Dragana Ćorić, Jelena Radulović Glamočak,
Uvod u publikaciju Pokrajinskog zaštitnika građana ombudsmana,
u kojoj su objavljeni prevodi Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima na 21 jeziku)
