Жртве насиља уврстити у категорију корисника бесплатне правне помоћи
Једнак приступ правди једно је од основних људских права и од суштинског значаја за остваривање права грађана и грађанки пред судом, органима управе и другим организацијама и установама које врше јавна овлашћења. Неповољна материјална ситуација и социјални статус појединца/појединке може да утиче на остваривање права на једнак приступ правди, због чега је важно да наша земља која се ратификовањем међународних докумената обавезала да ће гарантовати остваривање, заштиту и унапређење људских права успостави функционалан систем бесплатне правне помоћи, рекла је, између осталог заменица за равноправност полова Даница Тодоров на округлом столу под називом „Какав закон о бесплатној правној помоћи нам треба?“ који је организовао Аутономни женски центар из Београда.
Указала је на мишљење институције Покрајинског омбудсмана о томе да решење у нацрту закона, према којем Центар за социјални рад треба да прима захтеве за коришћење бесплатне правне помоћи, утврђује основаност захтева и одлучује о испуњености услова за коришћење бесплатне правне помоћи није добро због тога што центри за социјални рад неће бити ефикасни и ажурни, јер су оптерећени великим бројем захтева грађана за остваривање права и услуга социјалне заштите, те да ову надлежност треба поверити јединици локалне самоуправе.
Учесницима округлог стола пренела је и оцену институције да би требало проширити круг лица која могу да буду корисници бесплатне помоћи, а посебно указала на разлоге због којих би и жртве насиља требало уврстити у ову категорију. Жртве насиља су често оптерећене и економским проблемима (недовољни приходи за живот, економска зависност од насилника). Услед дуготрајне изложености насиљу, изузетно су рањиве, неповерљиве, неодлучне, недовољно обавештене и без истинске подршке најближе околине, па и институција које су дужне да их заштите и пруже подршку у тренутку када пријављују насиље и доносе одлуку о изласку из насиља, о покретању поступака пред надлежним органима. Зато је, осим подршке у погледу безбедности, од суштинског значаја и правна помоћ, коју у центру за социјални рад не добијају увек на најадекватнији начин, а недостатак материјалних средстава их спречава да ангажују адвоката. Извештаји центара за социјални рад са територије АП Војводине о насиљу у породици у 2012. години показују да су психолошка подршка и пружање правне помоћи две најтраженије услуге. Центри су забележили око 1200 обраћања због насиља, махом самих жртава. У највећем броју ради се о жртвама које су незапослене – 440 (140 домаћица, али и 104 пензионерки). Од овог броја, 596 њих је тражило психолошку помоћ, а 350 правну помоћ, рекла је заменица за равноправност полова Даница Тодоров на округлом столу о бесплатној правној помоћи који је организовао Аутономни женски центар.
На округлом столу учествовали су представници Министарства правде и државне управе, Министарства рада, запошљавања и социјалне заштите, Повереника за заштиту равноправности, представници Аутономног женског центра, Праксиса и других невладиних организација и мрежа организација које пружају бесплатну правну помоћ грађанима/грађанкама Републике Србије.
Отклонити нејасноће и олакшати приступ правди
