Žrtve nasilja uvrstiti u kategoriju korisnika besplatne pravne pomoći
Jednak pristup pravdi jedno je od osnovnih ljudskih prava i od suštinskog značaja za ostvarivanje prava građana i građanki pred sudom, organima uprave i drugim organizacijama i ustanovama koje vrše javna ovlašćenja. Nepovoljna materijalna situacija i socijalni status pojedinca/pojedinke može da utiče na ostvarivanje prava na jednak pristup pravdi, zbog čega je važno da naša zemlja koja se ratifikovanjem međunarodnih dokumenata obavezala da će garantovati ostvarivanje, zaštitu i unapređenje ljudskih prava uspostavi funkcionalan sistem besplatne pravne pomoći, rekla je, između ostalog zamenica za ravnopravnost polova Danica Todorov na okruglom stolu pod nazivom „Kakav zakon o besplatnoj pravnoj pomoći nam treba?“ koji je organizovao Autonomni ženski centar iz Beograda.
Ukazala je na mišljenje institucije Pokrajinskog ombudsmana o tome da rešenje u nacrtu zakona, prema kojem Centar za socijalni rad treba da prima zahteve za korišćenje besplatne pravne pomoći, utvrđuje osnovanost zahteva i odlučuje o ispunjenosti uslova za korišćenje besplatne pravne pomoći nije dobro zbog toga što centri za socijalni rad neće biti efikasni i ažurni, jer su opterećeni velikim brojem zahteva građana za ostvarivanje prava i usluga socijalne zaštite, te da ovu nadležnost treba poveriti jedinici lokalne samouprave.
Učesnicima okruglog stola prenela je i ocenu institucije da bi trebalo proširiti krug lica koja mogu da budu korisnici besplatne pomoći, a posebno ukazala na razloge zbog kojih bi i žrtve nasilja trebalo uvrstiti u ovu kategoriju. Žrtve nasilja su često opterećene i ekonomskim problemima (nedovoljni prihodi za život, ekonomska zavisnost od nasilnika). Usled dugotrajne izloženosti nasilju, izuzetno su ranjive, nepoverljive, neodlučne, nedovoljno obaveštene i bez istinske podrške najbliže okoline, pa i institucija koje su dužne da ih zaštite i pruže podršku u trenutku kada prijavljuju nasilje i donose odluku o izlasku iz nasilja, o pokretanju postupaka pred nadležnim organima. Zato je, osim podrške u pogledu bezbednosti, od suštinskog značaja i pravna pomoć, koju u centru za socijalni rad ne dobijaju uvek na najadekvatniji način, a nedostatak materijalnih sredstava ih sprečava da angažuju advokata. Izveštaji centara za socijalni rad sa teritorije AP Vojvodine o nasilju u porodici u 2012. godini pokazuju da su psihološka podrška i pružanje pravne pomoći dve najtraženije usluge. Centri su zabeležili oko 1200 obraćanja zbog nasilja, mahom samih žrtava. U najvećem broju radi se o žrtvama koje su nezaposlene – 440 (140 domaćica, ali i 104 penzionerki). Od ovog broja, 596 njih je tražilo psihološku pomoć, a 350 pravnu pomoć, rekla je zamenica za ravnopravnost polova Danica Todorov na okruglom stolu o besplatnoj pravnoj pomoći koji je organizovao Autonomni ženski centar.
Na okruglom stolu učestvovali su predstavnici Ministarstva pravde i državne uprave, Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne zaštite, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, predstavnici Autonomnog ženskog centra, Praksisa i drugih nevladinih organizacija i mreža organizacija koje pružaju besplatnu pravnu pomoć građanima/građankama Republike Srbije.
Otkloniti nejasnoće i olakšati pristup pravdi
