Ljudska prava starijih bez sistemske zaštite

U Republici Srbiji, prema podacima iz 2013. godine, funkcioniše 48 državnih domova za starije osobe, a pored registrovanih privatnih domova, funkcionišu i „ilegalni“ domovi čiji tačan broj i raspoloživi kapaciteti nisu poznati.

Obilazeći domove za starija lica koji su osnovani od strane fizičkih lica, a koji su registrovani kod nadležnog organa AP Vojvodine, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je utvrdio da se ljudska prava starijih sistemski krše po više osnova. Njihova prava često ugrožavaju i sami srodnici jer ih neretko smeštaju protivno njihovoj volji, što ukazuje i na mogućnost slučajeva prisilnog smeštaja, uz postupak prijema u domove koji je potpuno neujednačen, netransparentan, i van kontrole i nadzora.

U kakvim uslovima starija lica neretko borave pokazuju i saznanja Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana na osnovu poseta u okviru Nacionalnog preventivnog mehanizma (NPM). Naime, starija lica su često smeštena u neodgovarajuće objekte, na spratovima (najčešće privatnih kuća) iako su teško pokretni bez adekvatnih pomagala, a izlazak iz objekta svodi se na boravak na nebezbednim terasama ili poluotvorenim prostorima. Domovi su često ograđeni visokim ogradama, gotovo uvek zaključani, bez adekvatnog dvorišnog prostora i prostora za slobodne aktivnosti, te su korisnici usluga doslovno lišeni slobode.

Centri za socijalni rad često nisu upoznati sa postojanjem i raspoloživim kapacitetima privatnih domova za starije. Po pravilu, čak i kada u državnim domovima za starije nema raspoloživih kapaciteta centri za socijalni rad korisnike ne upućuju u registrovane domove koji ispunjavaju sve zakonom predviđene uslove, i na taj način stavljaju privatne domove u neravnopravni položaj.Sa druge strane, dolazi do velikih zloupotreba, jer postoje slučajevi u kojima su zaposleni u centrima za socijalni rad istovremeno i vlasnici neregistrovanog privatnog doma za starija lica, te se nalaze u svojevrsnom sukobu interesa, čine nelojalnu konkurenciju što otvara prostor za velike zloupotrebe.

Veoma je važno voditi računa o tome da korisnik pre smeštaja u privatni dom prođe opservaciju centra za socijalni rad, jer država mora obezbediti minimum ostvarenja ljudskih prava starijih i spreči bilo kakvo nehumano ili nečovečno postupanje. Uzimajući u obzir da privatni domovi akcenat stavljaju na redovno plaćanje usluge i profit, često se prava korisnika (starijih) zanemaruju i krše, a više pažnje se posvećuje srodniku ili licu koje smešta stariju osobu u dom. Smeštaj dementnih osoba i osoba obolelih od Alchajmerove bolesti, pre svega u oblasti smeštaja u zatvorena odeljenja ustanova socijalne zaštite neophodno je zakonski mnogo bolje urediti. Rešenje o smeštaju mora da sadrži početni vremenski period zadržavanja, sa utvrđenim terminima preispitivanja dalje potrebe za takav vid smeštaja.

Država putem nadležnih institucija ne sprovodi adekvatnu kontrolu domova koji su osnovani od strane fizičkih lica, a Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman retko može da postupa po pojedinačnim predstavkama korisnika, jer se pokazalo da se iz straha i nemoći starija lica ne usuđuju da se obrate. Nacionalni preventivni mehanizam je konstatovao da se u pojedinim domovima ne poštuju ni osnovna ljudska prava korisnika, te je neophodno hitno angažovanje svih društvenih činilaca na rešavanju ovog problema.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju moraju mnogo efikasnije i aktivnije pratiti rad privatnih domova, a odluke o zatvaranju domova koji nemaju dozvole za rad se moraju dosledno sprovoditi. Dosadašnja praksa je, nažalost, pokazala da se za prava starijih, odnosno njihov boravak u domovima, javnost interesuje tek nakon što se dese incidente situacije, kao što su slučajevi zlostavljanja, neuhranjenosti, požara ili drugih incidenata koji ugrožavaju živote starijih lica.