Поводом 11. јула, Светског дана становништва: Популационој политици треба приступати стратешки, а не стихијски
Најновије истраживање институције Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана о локалним популационим политикама показало је да јединице локалне самоуправе на територији АП Војводине овом питању не приступају стратешки, упркос томе што им прописи дају велика овлашћења у овој области.
Значајно место у Програму демографског развоја АП Војводине заузима део који се односи се на подстицање јединица локалне самоуправе на већу активност у овој области. Са становишта положаја и улоге локалне самоуправе у политичком систему нема значајнијег питања од непосредног интереса за локално становништво него што је питање репродукције тог становништва. Мере популационе политике државе су по свом карактеру опште и спроводе се јединствено на целој њеној територији. Али, за популациону политику која претендује да буде успешна, важно је да буде допуњена мерама органа локалне самоуправе и финансирана локалним изворима јавних прихода. Отуда је локална самоуправа тај чинилац у друштву који најбоље може препознати потребе конкретних родитеља и у оквирима својих овлашћења и компетенције активирати одређене механизме којима се те потребе могу задовољити на најбољи могући начин“.
Покрајински омбудсман је стога прикупио и анализирао податке о томе да ли су и на који начин војвођанске јединице локалне самоуправе предузеле одговарајуће мере у оквиру својих локалних популационих политика.
Подаци из истраживања указују на то да 26 од укупно 45 војвођанских локалних самоуправа има усвојену локалну стратегију социјалне заштите, док њих 13 није усвојило нити овај, нити неке друге стратешке документе у којима се регулише и област социјалне заштите. Тек 24 одсто локалних самоуправа обезбеђује новчану помоћ незапосленим родитељима, док нешто више од половине обезбеђује родитељски додатак за прво дете. Свако рођено дете новчану помоћ добија у 11 локалних самоуправа, а у њих 28 деца трећег, односно четвртог реда рођења могу бесплатно да похађају предшколске установе. Око трећина локалних самоуправа деци пружа помоћ у виду уџбеника и новчаних награда за ђаке генерације, а тек 13 одсто њих даје стипендије и помоћ даровитим ученицима.
Имајући у виду ове податке, Покрајински омбудсман сматра да је тако важном питању као што је локална популациона политика потребно приступити стратешки. Међутим, јединице локалне самоуправе још увек чешће поступају стихијски. На то указује и податак да је само у њих десет основано тело (комисија, савет) одговорно за спровођење популационе политике, а да само две јединице локалне самоуправе имају основан фонд за ову намену.
Локалним самоуправама је, упућена препорука да анализирају демографску слику локалне средине и идентификују ресурсе и успоставе институционални оквир за спровођење локалне популационе политике. Потребно је дефинисати локалне мере популационе политике имајући у виду и њену родну димензију, као и обезбедити средства за спровођење ових мера. Већу пажњу потребно је посветити обезбеђивању едукативне и саветодавне подршке родитељима, деци и младима, као и ефикаснијој сарадњи и умрежавању институција и организација које се баве питањима локалне популационе политике и сродним областима (социјална и здравствена заштита, образовање, култура, спорт, медији, родна ранвоправност и слично).