Povodom 12. avgusta, Međunarodnog dana mladih: Mladi ne veruju institucijama

Ovogodišnji Međunarodni dan mladih posvećen je njihovom mentalnom zdravlju i obeležava se pod sloganom „Mentalno zdravlje je važno“. Mladi u AP Vojvodini i Republici Srbiji već decenijama odrastaju pod uticajem brojnih nepovoljnih društvenih okolnosti. Uprkos tome, Pokrajinskom zaštitniku građana – ombudsmanu mladi se još uvek retko obraćaju kako bi se informisali o svojim pravima ili zatražili njihovu zaštitu.

Mladi sa smetnjama u razvoju i psihičkim oboljenjima u još su težem položaju. Štaviše: čak i psihološki problemi ponekad su dovoljni da mladi od strane vršnjaka, pa i šire zajednice, budu diskriminisani i izbegavani. Strah od toga da će biti negativno obeleženi svakako je jedan od glavnih razloga zašto se većina mladih ustručava da zatraži savet ili pomoć čak i u institucijama u kojima je ona lako dostupna, poput institucije zaštitnika građana. Međutim, uz nepovoljne društvene okolnosti i uslove života, apatiji mladih po pitanju aktivnog odnosa prema ostvarivanju sopstvenih prava doprinose i nedorečenosti u okviru institucionalnih sistema koji pružaju usluge i mladima sa psihološkim problemima, smetnjama u razvoju i psihičkim oboljenjima.

Institucija Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana se tokom proteklih 11 godina susretala sa raznim primerima za to kako propisima predviđena, sistemska rešenja nisu u potpunosti primenjiva u praksi budući da njihova primena može da se kosi sa pojedinim načelima ljudskih prava. Jedan od takvih primera je i to da Zakon o zdravstvenom osiguranju propisuje da mladi od svoje navršene 15. godine života imaju pravo na tajnost podataka iz njihovog zdravstvenog kartona. Imajući u vidu specifičnosti mladalačkog uzrasta, postavlja se pitanje obaveštavanja roditelja o zdravstvenom stanju njihove dece u slučajevima kada je ono ugroženo, naročito u periodu od navršene 15. godine do punoletstva.

Zdravstvene ustanove u našoj zemlji nemaju dovoljan broj dečjih psihijatara, stoga se uvek iznova postavlja pitanje postupanja sa decom i mladima sa poremećajima u ponašanju. Uz to, na teritoriji AP Vojvodine ne postoji specijalizovana ustanova za njihov smeštaj. Budući da se psihijatrijske dijagnoze kod dece i mladih ne postavljaju do navršene 18. godine života, ovi mladi se, jednako kao i maloletni delinkventi, najčešće upućuju u već prenaseljene domove.

Mladi koji su lako mentalno nedovoljno razvijeni takođe najčešće bivaju smeštani u institucije, što svakako nije u njihovom najboljem interesu, niti je nužno. Program hraniteljstva jedno je od najčešćih alternativnih rešenja. Međutim, zbog svoje prirode, organičenosti trajanja i bez odgovarajuće institucionalne podrške, ono u određenom uzrastu prestaje da bude efikasan mehanizam u okviru kog mladi sa poremećajima u ponašanju ili oni sa lakom mentalnom ometenošću mogu da ostvaruju svoja prava. Usled ovakvog stanja stiče se utisak da su ovi mladi u društvu nepoželjni, odnosno da institucije sistema na njih obraćaju pažnju tek kada njihov slučaj postane dovoljno „težak“ da bi se društvo njime pozabavilo.

Programi inkluzivnog obrazovanja u srednjim školama sprovode se sporadično i uz brojne nedoumice. To, međutim, ne znači da u našem okruženju nema mladih sa smetnjama u razvoju i psihičkim oboljenjima, pa čak i lakom mentalnom ometenošću, koji su mogli pohađati nastavu i završiti srednju školu zajedno sa svojim vršnjacima koji nemaju takvih problema.

Uprkos svemu ovome, mladi su i dalje jedna od najaktivnijih društvenih grupa u oblasti zagovaranja poštovanja i unapređenja ljudskih prava. Institucija Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana ovim putem mladima čestita njihov dan i poziva ih da na putu ostvarivanja svojih prava koriste sve raspoložive, zakonom predviđene mere i mehanizme.