Извештајем „Четири године националних савета“ заокружена анализа рада националних савета националних мањина
Покрајински заштитник грађана – омбудсман 2014. године реализовао је и треће истраживање о примени Закона о националним саветима националних мањина и о раду и функционисању ових тела, након истраживања спроведеног 2011. године. Публикација настала на основу ових истраживања под називом „Четири године националних савета националних мањина“ чини јединствену идентификацију и анализу проблема у примени Закона који постоје у пракси, са прикупљеним мишљењима националних савета о томе у ком правцу сматрају да треба да се врше измене и допуне Закона с аспекта овлашћења националних савета националних мањина.
Повод да овај орган националним саветима националних мањина поново упути упитник у вези са применом Закона о националним саветима националних мањина била је околност да у октобру 2014. године истиче мандат националним саветима националних мањина изабраних на изборима одржаним 2010. године, као и чињеница да је Закон након одлуке Уставног суда Републике Србије претрпео одређене измене, те су поједине одредбе као несагласне са Уставом, престале да важе. Циљ истраживања био је да се анализом добијених података сачини ретроспектива примене Закона у пракси од стране националних савета у једном мандату, да се утврди да ли има промена у односу на податке добијене 2011. године, те који су најзначајнији проблеми са којима су се национални савети сусретали у примени Закона.
Узорак истраживања чинило је 15 националних савета националних мањина: бугарски, буњевачки, влашки, египатски, мађарски, македонски, немачки, румунски, русински, словачки, албански, хрватски, украјински, грчки и чешки.
На основу прикупљених информација закључено је да су национални савети били најактивнији у вршењу овлашћења која имају у области образовања, службене употребе језика и писма и културе. Најмање активности националних савета је забележено при вршењу овлашћења у области обавештавања. Постоји одређени корпус законских овлашћења која су користили сви национални савети, али исто тако је приметно да постоје и овлашћења која ниједан савет није вршио. Уочљиво је и да су национални савети у коришћењу својих овлашћења из Закона били најактивнију у периоду непосредно по његовом доношењу, односно у прве две године од ступања Закона на снагу.