Lica lišena poslovne sposobnosti bez adekvatne zaštite i podrške

Pokrajinski zaštitnik građana je 2014. godine od centara za socijalni rad na teritoriji AP Vojvodine prikupio podatke o broju lica koja su lišena poslovne sposobnosti, a radi praćenja ostvarivanja, zaštite i unapređivanja ljudskih prava ovih lica. Na osnovu dostavljenih podataka na evidenciji centara za socijalni rad u AP Vojvodini nalazi se 3634 lica lišenih poslovne sposobnosti – 3300 lica u potpunosti lišeno i 334 delimično lišeno poslovne sposobnosti.

Od navedenog broja, 3055 lica je poslovne sposobnosti lišeno pre više od dve godine od dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku (31. maja 2014. godine). Ovim izmenama i dopunama predviđena je i provera opravdanosti daljeg trajanja izrečene mere, odnosno odlučivanje o vraćanju poslovne sposobnosti ukoliko su za to ispunjeni zakonski uslovi. Naime, sud je dužan da po službenoj dužnosti sprovede postupak u kojem će ispitati da li i dalje postoje razlozi za lišenje poslovne sposobnosti u roku od tri godine od pravosnažnosti rešenja o lišenju poslovne sposobnosti za lica koja su lišena poslovne sposobnosti dve godine pre stupanja na snagu ovog zakona, odnosno najkasnije u roku od godinu dana za lica koja su poslovne sposobnosti lišena pre više od dve godine od dana stupanja na snagu Zakona.

U praksi to znači, da bi do 31. maja 2015. godine sudovi morali po službenoj dužnosti izvršiti proveru za više od 3000 lica. Uzimajući u obzir broj lica, preostalo vreme za sprovođenje ove zakonske obaveze, kao i kapacitete samih sudova i centara za socijalni rad, gotovo je izvesno da je to veoma teško sprovesti. U tom slučaju ne samo da bi došlo do kršenja odredbi samog zakona, već i do kršenja ljudskih prava lica lišenih poslovne sposobnosti, što je posebno izraženo u ustanovama socijalne zaštite, gde je smešten veliki broj ovih lica. Postavlja se, međutim, i pitanje koliko su zapravo i sama lica lišena poslovne sposobnosti, odnosno njihovi staratelji, upoznati sa mogućnošću provere i vraćanja poslovne sposobnosti. Činjenica je da je slučajeva vraćanja poslovne sposobnosti u praksi veoma malo - od jula 2013. godine do jula 2014. godine evidentirano je ukupno deset lica kojima je vraćena poslovna sposobnost.

Centri za socijalni rad koji su po pravilu najčešći predlagači u postupcima lišenja poslovne sposobnosti, u praksi takođe nailaze ne velike teškoće. Kvalitet pravnog zastupanja lica koja su u postupku lišenja poslovne sposobnosti je veoma loš, troškovi sudskih postupaka i veštačenja su za centre za socijalni rad preveliki, sudski procesi dugi, procedure složene, a dodatne obaveze u vezi sa starateljstvom često nije moguće ispuniti. Gotovo 60% socijalnih radnika koji rade u ovoj oblasti smatra da je ovim licima u postupcima lišenja poslovne sposobnosti potrebno obezbediti besplatnu pravnu pomoć i omogućiti adekvatnu zaštitu, ostvarivanje i unapređenje osnovnih ljudskih prava. I u ovoj oblasti se ponovo ističe neophodnost uređenja oblasti pružanja (besplatne) pravne pomoći kako bi se stvorili uslovi za doslednu zaštitu ljudskih prava.

Nedostatak zakona ogleda se i u odredbi prema kojoj sud može odustati od saslušanja lica prema kome se postupak vodi samo ako bi to bilo štetno po njegovo zdravlje ili ukoliko to nije moguće sa obzirom na duševno ili fizičko stanje tog lica. Sudovi gotovo po pravilu koriste ovu mogućnost, te stoga ne dolazi do saslušavanja lica u postupku, protivnika predlagača, niti se sa njima ostvaruje neophodan kontakt. Na taj način se samo navođenje dijagnoze bolesti lica koristi kao dovoljan razlog za nesaslušavanje, čime se direktno krše prava lica u postupku.

Uzimajući u obzir činjenicu da se institut delimičnog lišenja poslovne sposobnosti koristi veoma retko, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman smatra da je poslovnu sposobnost potrebno ograničiti samo u onom delu u kojem je nesposobnost nesumnjivo utvrđena i ukoliko je to zaista neophodno. Ovo je, međutim, moguće ostvariti promenom same sudske prakse u postupcima lišenja poslovne sposobnosti. Lišenje poslovne sposobnosti lišava lice mogućnosti upravljanja svojim životom, i nažalost, u postojećem sistemu ostavlja ga bez adekvatne zaštite i podrške koju bi trebalo da dobije od porodice i društva.