Povodom 1. maja, Međunarodnog praznika rada: Zaposleni nemoćni, inspekcije ćute
„Velika ponuda jeftine radne snage na tržištu rada omogućuje poslodavcima da, ignorišući zakonske obaveze, krše prava zaposlenih. S druge strane, inspekcije ignorišu prijave građana i izbegavaju da sprovode kontrole,” stoji u uvodu Izveštaja Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za 2014. godinu.
Gotovo deset odsto pritužbi građanki i građana ovoj instituciji tokom 2014. godine odnosilo se na kršenje, odnosno nemogućnost ostvarivanja prava po osnovu radnog odnosa. U oblasti ravnopravnosti polova udeo ovakvih pritužbi je preko jedne petine, odnosno 22,22 odsto, a sa pritužbama na mobing ovaj procenat prelazi jednu četvrtinu pritužbi u ovoj oblasti. Uz određene starosne grupe stanovništva, naročito mlade i osobe kojima je ostalo još nekoliko godina do sticanja uslova za penziju, trudnice i porodilje spadaju među one kojima se najčešće krše prava po osnovu radnog odnosa.
Zbog ekonomske krize i velike ponude radne snage, veliki broj građana pristaje na nepovoljne uslove zapošljavanja i rada. Pritužbe građana se najčešće odnose na to da poslodavci prilikom zapošljavanja postavljaju uslove koji nisu u skladu sa propisima, a na koje građani pristaju kako bi obezbedili makar egzistencijalni minimum. Stupanje u radni odnos često se odvija bez prethodnog uvida u ugovor o radu. Neretko se dešava da tek po stupanju u radni odnos zaposleni shvate da su im dodeljeni poslovi i zadaci o kojima prilikom inicijalnih dogovora sa poslodavcem nije bilo reči.Pojedini poslodavci neblagovremeno, delimično ili uopšte ne isplaćuju zaradu zaposlenima, a česti su slučajevi neobračunavanja i neuplaćivanja doprinosa.Zaposleni su često onemogućenida ostvare i druga zakonom garantovana prava, kao što je pravo na dnevni odmor, godišnji odmor ili odsustvo sa rada zbog bolesti. Prekovremeni i rad u neradne dane kod velikog broja privatnih poslodavaca ne isplaćuje se u uvećanom iznosu u skladu sa zakonom. Zaplašeni izgledima da im neće biti isplaćen ni minimum ostvarene zarade, zaposleni se često ne obaziru ni na fizičke i materijalne uslove pod kojima rade, što se kasnije sve više odražava na njihov učinak, motivaciju za rad, pa i zdravstveno stanje.
Tek veoma retki se odlučuju na to da svoja prava zaštite i nesavesne, neodgovorne poslodavce prijave nadležnima. Čak i oni koji podnesu prijavu, najčešće nisu zadovoljni odgovorom inspekcije. Oni koji se do sada nisu nikome obraćali, svoju neodlučnost pravdaju stanjem na tržištu rada, gotovo ujednakoj meri kao i nepoverenjem prema organima uprave. Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman deli mišljenje podnosilaca pritužbi na rad inspekcija, da ovakvo stanje pogoduje isključivo bahatim poslodavcima. Ukoliko se nešto u radu inspekcija ubrzo ne promeni, biće sve manje savesnihposlodavaca koji poštuju prava zaposlenih, dok će broj onih koji rade protivno propisima, jednako kao i učestalost i stepen kršenja prava zaposlenih, nastaviti da se povećava.
