Povodom Međunarodnog dana pobede nad fašizmom i Dana Evrope: Sačuvati smisao devetog maja
Devetog maja obeležavaju se Međunarodni dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope. Iako je Dan pobede važniji, Dan Evrope je prisutniji u medijskim napisima i retorici političara. To ne iznenađuje - ulazak Srbije u Evropsku uniju jedan je od ciljeva zvanične politike, a građani i građanke očekuju da će članstvo u Uniji doneti i veći stepen ostvarivanja, zaštite i unapređenja ljudskih prava, kako ličnih i kolektivnih u privatnoj sferi, tako i onih koja se ostvaruju institucionalnim putem
Pored toga, priča o Danu Evrope nosi manji rizik od priče o antifašizmu. Dan Evrope danas simboliše jedan uzlazni, razvojni put u novijoj istoriji država na evropskom kontinentu, kome je i antifašistički pokret značajno doprineo. Sa druge strane, antifašizam u današnjoj Evropi čini se aktuelniji nego ikad, protivno očekivanjima nakon „velikog sloma fašizma” po okončanju Drugog svetskog rata.
Simbolička važnost 9. maja, ne sme se umanjivati. Na Dan Evrope treba se prisećati Roberta Šumana i njegove vizije Evrope bez rata, sastanka u Milanu i odluke iz 1985. godine, kada je ovaj dan i ustanovljen, ali treba ga obeležavati i kao Dan pobede i podsećati na zlo fašizma. To podsećanje je produktivno, ono ima smisla ako vodi prepoznavanju fašizma u sadašnjosti, ako budi otpor svakoj njegovoj relativizaciji, ukoliko jača kritičku svest i spremnost da se stane na put svemu što unižava ljudsko dostojanstvo, ograničava slobode i negira ljudska prava.
Uostalom, nade antifašista da je moguć bolji i pravedniji svet moraju naći svoj izraz i u obeležavanju Dana Evrope u onoj meri u kojoj Evropa baštini velike ideale slobode, bratstva, jednakosti i pravde.
