Povodom 15. maja, Međunarodnog dana porodice: RAVNOPRAVNOST JE ODLIKA SAVREMENE PORODICE
Međunarodni dan porodice 2015. godine u znaku je promovisanja rodne ravnopravnosti i prava deteta unutar porodice. Ukazuje se i na značaj prevencije porodičnog nasilja, kao i stvaranja pravnog okvira i raznovrsnih interventnih programa u cilju njegovog sprečavanja. Rodna neravnopravnost nigde nije u toj meri uočljiva kao u nasilju u porodici. Istovremeno, posledice modernizacije društva, procesi globalizacije i tranzicije ne zaobilaze ni porodicu kao primarnu društvenu zajednicu. Prelazak iz patrijarhalnog u savremeni model porodice podrazumeva i promenu društvenih vrednosti i porodičnih odnosa.Odnosi u savremenoj porodici treba da se zasnivaju na uzajamnom poštovanju i uvažavanju dostojanstva i ličnog integriteta svih njenih članova. Primera radi, polemika o temi fizičkog kažnjavanja dece koja se krajem 2014. godine razvila u stručnoj i široj javnosti u Srbiji svedoči o tome da su ove promene u toku.
Ustav Republike Srbije, Porodični zakon, Zakon o zabrani diskriminacije i ostali propisi u našoj zemlji čije se odredbe odnose na porodicu i porodične odnose jamče ravnopravnost među supružnicima i roditeljima, ističući najbolji interes deteta kao vodeći princip postupanja svih učesnika u slučajevima koji su na bilo koji način povezani sa decom. Međutim, u praksi to nije uvek tako.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman u Godišnjem izveštaju za 2014. godinu naglašava činjenicu da su žene u Srbiji više nego muškarci usmerene na porodicu, opterećenije porodičnim i roditeljskim obavezama i obavljaju više sati neplaćenog kućnog radatako da je donekle razumljivo zbog čega podnose i više pritužbi u vezi s problemima u porodičnim odnosima. Njihove pritužbe pretežno se odnose na materijalne teškoće u podizanju dece, nemogućnost ostvarivanja pojedinih prava na finansijsku podršku, stanovanje, ali i socijalnu i zdravstvenu zaštitu, probleme dece sa invaliditetom, nasilje u porodici, a ređe zbog teškoća u vezi sa negom starijih članova porodice i odraslih osoba sa invaliditetom.
U proteklih nekoliko godina uvedene su različite podsticajne mere za poboljšanje materijalnog položaja porodica s decom, pre svega, na osnovu Zakona o finansijskoj podršci porodici s decom, zatim mere koje je uvela AP Vojvodina, kao i opštine i gradovi. Međutim, ove mere, kao ni postojeća populaciona politika, nisu doprinele povećanju stope nataliteta niti su značajnije ublažile ekonomsku i psihološku cenu roditeljstva, te je potrebno uvođenje dodatnih mera finansijske podrške i dodatnih usluga porodicama s decom, a koje bi doprinele poboljšanju njihovih uslova života.
Nasilje nad ženama u porodici veoma je rasprostranjeno. Rezultati istraživanja o praksi institucija u rešavanju problema porodičnog nasilja koje Pokrajinski zaštitnik građana realizuje već devet godina, nedvosmisleno ukazuju na to da oko 80 odsto žrtava porodičnog nasilja čine žene, najčešće supruge i vanbračne partnerke počinilaca nasilja. Alarmantan podatak je i taj da trećinu ukupnog broja direktnih žrtava nasilja u porodici čine deca. Ako imamo u vidu i podatak da više od 70 odsto odraslih žrtava nasilja u porodici ima decu, a da polovina žrtava ima više dece, očigledno je da je broj dece među indirektnim žrtvama nasilja u porodici mnogo veći.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman ukazuje i na to da je sve veći broj pritužbiu kojima jedan roditelj optužuje drugog da nesavesno vrši roditeljsko pravo, jer neredovno doprinosi izdržavanju deteta, kao i to da ne viđa dete na način na koji je predviđeno sudskom presudom. Ne može se zanemariti ni pojava da roditelji međusobne konflikte prenose na odnos sa decom. Zbog toga se nameće potreba za stručnom savetodavnom podrškom porodici, roditeljima i deci. Na žalost, tokom postupaka po pritužbama građana i građanki, ali i ustanova, uočeno je da obrazovne i ustanove socijalne i zdravstvene zaštitenedovoljno sarađuju u obezbeđivanju zaštite i odgovarajuće podrške porodici i deci, a u najboljem interesu deteta. Takva praksa ne doprinosi prevazilaženju problema, utiče na nepoverenje u institucije i otežava saradnju ustanova sa svakom konkretnom porodicom.
Ravnopravnost među članovima porodice znači da uvažavamo jedni druge kao ljudska bića bez obzira na to koliko imamo godina, kog smo pola i kakve su nam druge osobine. Neopravdano je da bilo koji član porodice bude postavljen u njeno središte. Porodica u kojoj se teži razvijanju odnosa saradnje, uvažavanju potreba i prava drugih, u kojoj se detetu omogućava učešće u odlučivanju u skladu sa njegovim razvojnim potrebama i mogućnostima, je porodica koja čini zdravu osnovu društva. Država je dužna da obezbedi uslove u kojima će porodica na ovakav način moći da se razvija.
