Država nema rešenje za neobezbeđene objekte i napuštena gradilišta
Gradska uprava za inspekcijske poslove preduzima sve propisane mere u svojoj nadležnosti kako bi se napušteni objekti na teritoriji Grada Novog Sada propisno obezbedili, a građani i građanke zaštitili od opasnosti od mogućih povreda ili zaraze kojima su izloženi kada se nađu u njihovoj blizini. Ova tvrdnja predstavlja suštinu izjašnjenja Odseka za građevinsku inspekciju i Odseka za kontrolu komunalnih sistema nadležne gradske uprave upućenog Pokrajinskom zaštitniku građana – ombudsmanu, a koje se tiče merapreduzetih u vezi sa napuštenim objektom u Novom Sadu u ulici Alekse Šantića broj 59. Međutim, postavlja se pitanje da li su te mere i dovoljne, odnosno šta još učiniti dok propisi ne budu izmenjeni?
U izjašnjenju Komunalne inspekcije navedeno je da je 9. februara 2015. godine izvršen inspekcijski pregled ove višestambene zgrade. Tom prilikom utvrđeno je da vodovodne i kanalizacione instalacije u njemu nisu izgrađene, odnosno da nisu povezane sa gradskom kanalizacijom. Ispred zgrade postoje šahtovi na kojima su postavljeni tehnički ispravni poklopci, ali podrumski otvori objekta nisu obezbeđeni jer to treba da učine budući stanari.Inspekcija zaključuje kako se radi o privatnom posedu, te stoga nema pravnog osnova za pokretanje upravnog postupka, niti za izdavanje rešenja kojim se nalažu mere u cilju uklanjanja uočenih nepravilnosti.
Izgradnja ovog objekta započeta je 1991. godine. Zgrada još uvek nije završena, a započeti građevinski radovi ne nastavljaju se već godinama. Inspekcijskim nadzorom utvrđeno je da na fasadi nisu uočene pukotine, niti da njeni delovi otpadaju, te u tom pogledu nema opasnosti za bezbednost prolaznika. Investitor je u prizemlju objekta postavio drvene pregrade i daske, koje periodično proverava i popravlja. Zbog saznanja da zgradu neretko koriste beskućnici, Građevinska inspekcija se obratila i nadležnom Sektoru za vanredne situacije MUP-a.
Sa aspekta mogućnosti nadležnih organa da učine nešto više u vezi sa ovom zgradom ključno je to da je postupak njene legalizacije u toku.Zakonom o legalizaciji propisano je da se rušenje objekata koji su izgrađeni, rekonstruisani ili dograđeni bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju do dana stupanja na snagu ovog zakona, neće izvršavati do pravnosnažno okončanog postupka legalizacije. To znači da nadležna građevinska inspekcija u ovakvim slučajevima nema ovlašćenje da naloži uklanjanje objekata.
Samo na teritoriji Grada Novog Sada postoji preko devedeset napuštenih objekata i gradilišta. Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman smatra da nadležni u jedinicama lokalne samouprave, naročito u gradskim sredinama, treba da nađu načina da rizike po
bezbednost i zdravlje građana uzrokovane postojanjem neobezbeđenih napuštenih objekata svedu na minimum, odnosno da ih uklone. Potrebno je da građevinska inspekcija češće vrši nadzor i utvrđuje da li postoje neobezbeđeni otvori na podrumskim i prizemnim delovima objekata, a koji njih i njihovu okolinu čine nebezbednom. Nadležni organi trebalo bi i da sankcionišu izvođače radova koji ne preduzimaju odgovarajuće mere obezbeđivanja napuštenog objekta i njegove okoline, objekata u njegovom susedstvu, saobraćaja i zaštite životne sredine, a koje su predviđene Zakonom o planiranju i izgradnji.
Imajući u vidu činjenicu da je Zakon o legalizaciji objekata donet još u novembru 2013. godine, kao i to da je rok za dopunu dokumentacije za naknadno izdavanje građevinske dozvole istekao 30. aprila ove godine, nesporno je da Gradska uprava za urbanizam i stambene poslove Grada Novog Sada ima obavezu da zaključkom odbaci nepotpuni zahtev za legalizaciju stambeno poslovnog objekta u Novom Sadu u ulici Alekse Šantića broj 59. Međutim, sporost administracije u ovom i drugim sličnim slučajevima samo odlaže rešavanje problema građana koji žive u neposrednoj blizini napuštenih objekata.
Od donošenja Zakona o planiranju i izgradnji 2003. godine do dana stupanja na snagu Zakona o legalizaciji objekata 2013. godine, zakonodavac je nadležnim organima u jedinicama lokalne samouprave, kao i nesavesnim investitorima dao dovoljno dug period da pravno urede stanje u pogledu nepokretnosti, ali do željenog rezultata nije došlo. Slučaj pomenute zgrade predstavlja primer iz kojeg se može zaključiti da propisi kojima se uređuje postupak legalizacije objekata izgrađenih bez građevinske, odnosno upotrebne dozvole, nisu proizveli pozitivne efekte kako zbog samih zakonskih odredbi tako i zbog neefikasnog postupanja nadležnih organa jedinice lokalne samouprave. Ove činjenice onemogućavaju građevinskoj inspekciji da postupa, odnosno donese rešenje o uklanjanju objekata nesavesnim graditeljima iz čega proizilazi da im se na posredan način omogućava da nastave sa praksom izgradnje objekata bez neophodnih dozvola i druge posebnim zakonima propisane dokumentacije. Pravnu nesigurnost u cilju rešavanja problema napuštenih objekata u izgradnji dodatno osnažuje i najava novog zakona o legalizaciji objekata.
Zakon o državnoj upravi propisuje da imaoci javnih ovlašćenja sami odgovaraju za štetu koju svojim nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuju fizičkim i pravnim licima u vršenju poverenih poslova državne uprave. U vezi sa objektom u Novom Sadu u ulici Alekse Šantića broj 59, kao i u vezi sa svim drugim neobezbeđenim i napuštenim objektima i gradilištima potrebno je da Grad Novi Sad preko svojih uprava u jedinstvenom postupanju preduzme sve mere propisane posebnim zakonima u cilju da se iznađe način kojim bi se ovi objekti obezbedili tako da ne predstavljaju opasnost po bezbednost i zdravlje građana.