Поводом 12. августа, Међународног дана младих: Грађанско ангажовање је право младих

Овогодишњи Међународни дан младих посвећен је њиховом грађанском ангажовању. Овај вид ангажовања, као и партиципација младих у друштвеном животу чине окосницу одрживог развоја. Упркос томе, могућности већине младих у свету да се ангажују у свим друштвеним сферама су много мање од оних које они заслужују или би их желели.

Судећи према сазнањима организације Уједињених нација, у земљама чланицама се у последње време све више пажње поклања формалноправном оквиру и програмима усмереним ка ангажовању младих у друштву. Правима младих  све активније се баве како државни органи на свим нивоима, тако и организације цивилног друштва, млади и истраживачи и истраживачице у разним областима.

Искуство у раду по притужбама грађанки и грађана Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана у области права детета, у оквиру којих се институција бави и заштитом, остваривањем и унапређењем права младих, указују на то да корен проблема недовољне мотивисаности младих за грађанско ангажовање лежи у изузетно неповољним околностима и ограниченим могућностима остваривања права како деце, тако и младих, првенствено у образовној и социјалној сфери. Младима из вишеструко маргинализованих друштвених група ове могућности су врло често потпуно ускраћене.

Међу околностима које доприносе оваквом стању су како оне системске природе, попут недовољне примене прописа који се односе на права младих, релативно једнострани однос друштва према правима и интересовањима младих, као и лични разлози појединаца и појединки у чијем корену је, уз социјално-економске разлоге, врло често и одсуство свести о сопственим правима и могућностима њиховог остваривања и заштите. Приморани на то да уз помоћ својих породица и вршњака свакодневно подмирују тек најосновније животне потребе, велики број деце и младих, често је у ситуацији да пропушта прилике за сопствени развој и развијање свести о томе на које начине учествовање у животу шире заједнице доприноси повећању квалитета живота у њој.

Најновије истраживање Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана о остваривању права детета и ученика на личног пратиоца на територији АП Војводине илуструје ову тврдњу. Истраживањем је утврђено да је до јуна 2015. године само шест јединицалокалне самоуправе у АП Војводини, уз постојеће одлуке којима је обухваћено и ово питање, донело и посебне правилнике којима се ближе уређује искључиво питање ангажовања личних пратилаца, а који су усклађени са правилницима министарстава. Оно што у вези са овим правом није ближе уређено законима и подзаконским актима у области социјалне заштите и образовања, препуштено је сналажљивости, креативности, организованости и могућностима јединица локалне самоуправе, као и родитеља и старатеља особа којима је ова врста подршке потребна.

Након увида у извештај о истраживању, Министарство просвете, науке и технолошког развоја обавестило је Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана да је сагласно са закључцима и препорукама у извештају, те да ће ово истраживање бити од користи у планирању и реализацији консултативних састанака Групе за социјалну инклузију овог министарства и других надлежних државних органа. 

Покрајинског заштитник грађана - омбудсман подсећа да је сврха права на личног пратиоца детету и ученику непосредно повезана са могућношћу партиципације деце и младих у животу заједнице. Остваривање овог права требало би да омогући што самосталније и продуктивније задовољавање личних потреба, обављање активности и испуњавање обавеза, да олакша комуникацију са околином и предупреди или отклони последице социјалне искључености. Истовремено, лични пратилац представља посредну подршку и родитељима, породици, наставницима и школи. Под условом да се обезбеђује на адекватан начин, ова врста подршке битно утиче на квалитет живота свих њих и омогућава им да се у већој мери посвете како детету које тек треба да стаса у младу особу, тако и различитим личним и професионалним улогама. Све ово такође су нужни предуслови за развијање грађанске свести младих и њихов каснији квалитетан ангажман у заједници.

Млади свој дан обележавају већ петнаест година, а након што је у децембру 1999. године усвојена резолуција Уједињених нација којом се, на препоруку Светске конференције министара одговорних за младе,  12. август проглашава Међународним даном младих.