Povodom 12. avgusta, Međunarodnog dana mladih: Građansko angažovanje je pravo mladih
Ovogodišnji Međunarodni dan mladih posvećen je njihovom građanskom angažovanju. Ovaj vid angažovanja, kao i participacija mladih u društvenom životu čine okosnicu održivog razvoja. Uprkos tome, mogućnosti većine mladih u svetu da se angažuju u svim društvenim sferama su mnogo manje od onih koje oni zaslužuju ili bi ih želeli.
Sudeći prema saznanjima organizacije Ujedinjenih nacija, u zemljama članicama se u poslednje vreme sve više pažnje poklanja formalnopravnom okviru i programima usmerenim ka angažovanju mladih u društvu. Pravima mladih sve aktivnije se bave kako državni organi na svim nivoima, tako i organizacije civilnog društva, mladi i istraživači i istraživačice u raznim oblastima.
Iskustvo u radu po pritužbama građanki i građana Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana u oblasti prava deteta, u okviru kojih se institucija bavi i zaštitom, ostvarivanjem i unapređenjem prava mladih, ukazuju na to da koren problema nedovoljne motivisanosti mladih za građansko angažovanje leži u izuzetno nepovoljnim okolnostima i ograničenim mogućnostima ostvarivanja prava kako dece, tako i mladih, prvenstveno u obrazovnoj i socijalnoj sferi. Mladima iz višestruko marginalizovanih društvenih grupa ove mogućnosti su vrlo često potpuno uskraćene.
Među okolnostima koje doprinose ovakvom stanju su kako one sistemske prirode, poput nedovoljne primene propisa koji se odnose na prava mladih, relativno jednostrani odnos društva prema pravima i interesovanjima mladih, kao i lični razlozi pojedinaca i pojedinki u čijem korenu je, uz socijalno-ekonomske razloge, vrlo često i odsustvo svesti o sopstvenim pravima i mogućnostima njihovog ostvarivanja i zaštite. Primorani na to da uz pomoć svojih porodica i vršnjaka svakodnevno podmiruju tek najosnovnije životne potrebe, veliki broj dece i mladih, često je u situaciji da propušta prilike za sopstveni razvoj i razvijanje svesti o tome na koje načine učestvovanje u životu šire zajednice doprinosi povećanju kvaliteta života u njoj.
Najnovije istraživanje Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana o ostvarivanju prava deteta i učenika na ličnog pratioca na teritoriji AP Vojvodine ilustruje ovu tvrdnju. Istraživanjem je utvrđeno da je do juna 2015. godine samo šest jedinicalokalne samouprave u AP Vojvodini, uz postojeće odluke kojima je obuhvaćeno i ovo pitanje, donelo i posebne pravilnike kojima se bliže uređuje isključivo pitanje angažovanja ličnih pratilaca, a koji su usklađeni sa pravilnicima ministarstava. Ono što u vezi sa ovim pravom nije bliže uređeno zakonima i podzakonskim aktima u oblasti socijalne zaštite i obrazovanja, prepušteno je snalažljivosti, kreativnosti, organizovanosti i mogućnostima jedinica lokalne samouprave, kao i roditelja i staratelja osoba kojima je ova vrsta podrške potrebna.
Nakon uvida u izveštaj o istraživanju, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja obavestilo je Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana da je saglasno sa zaključcima i preporukama u izveštaju, te da će ovo istraživanje biti od koristi u planiranju i realizaciji konsultativnih sastanaka Grupe za socijalnu inkluziju ovog ministarstva i drugih nadležnih državnih organa.
Pokrajinskog zaštitnik građana - ombudsman podseća da je svrha prava na ličnog pratioca detetu i učeniku neposredno povezana sa mogućnošću participacije dece i mladih u životu zajednice. Ostvarivanje ovog prava trebalo bi da omogući što samostalnije i produktivnije zadovoljavanje ličnih potreba, obavljanje aktivnosti i ispunjavanje obaveza, da olakša komunikaciju sa okolinom i predupredi ili otkloni posledice socijalne isključenosti. Istovremeno, lični pratilac predstavlja posrednu podršku i roditeljima, porodici, nastavnicima i školi. Pod uslovom da se obezbeđuje na adekvatan način, ova vrsta podrške bitno utiče na kvalitet života svih njih i omogućava im da se u većoj meri posvete kako detetu koje tek treba da stasa u mladu osobu, tako i različitim ličnim i profesionalnim ulogama. Sve ovo takođe su nužni preduslovi za razvijanje građanske svesti mladih i njihov kasniji kvalitetan angažman u zajednici.
Mladi svoj dan obeležavaju već petnaest godina, a nakon što je u decembru 1999. godine usvojena rezolucija Ujedinjenih nacija kojom se, na preporuku Svetske konferencije ministara odgovornih za mlade, 12. avgust proglašava Međunarodnim danom mladih.
