Povodom Dana seoskih žena: Žene na selu višestruko diskriminisane
Ideja o obeležavanju Svetskog dana seoskih žena pokrenuta je 1995. godine tokom 4. Konferencije UN o ženama u Pekingu i obeležava se svake godine 15. oktobra. Seoske žene širom sveta imaju važnu ulogu u razvoju seoskih područja, ali su još uvek izložene različitim oblicima diskriminacije. Njihova uloga, kako u društvu i lokalnoj zajednici, tako i u porodici nije prepoznata. One su marginalizovane, a posao koji svakodnevno obavljaju je potcenjen i nepriznat.
Mnogobrojne su aktivnosti na podizanju svesti javnosti o ženskom doprinosu životu na selu, ali i na informisanju i podizanju znanja i veština samih žena proteklih godina u Vojvodini. Udruženja žena sa sela postoje u gotovo svakom naseljenom mestu, obnovila su svoje članstvo i aktivnosti, a podrška koju dobijaju od institucija i drugih organizacija civilnog društvaje raznolika. Međutim, i dalje su žene na selu prema svim analizama u posebno teškom položaju jer obavljaju i veliki deo poljoprivrednih poslova, skoro sve poslove u domaćinstvu, odgajaju decu, brinu o starijim članovima porodice. Iako žene u ruralnim domaćinstvima nose ekonomski potencijal, jer vladaju veštinama potrebnim, na primer, za obnavljanje tradicionalnih zanata ili za pružanje usluga smeštaja i boravka turista, ili za negu dece i starih lica, one su preopterećene dnevnim obavezama i umorne od celodnevnog rada, što utiče na njihovu motivisanost da odvoje vreme za obuku i udruživanje koji su neophodni kako bi seone preorijentisale na drugu vrstu posla i drugačiju organizaciju svakodnevice. Podaci ukazuju naozbiljne prepreke na koje one nailaze u pristupu različitim uslugama potrebnim za kvalitetan život, razvoj ljudskih resursa i aktivnu participaciju u lokalnoj zajednici koja ima presudan značaj za lokalni razvoj.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman želi da ukaže na nejednaku dostupnost usluga socijalne zaštite i podrške porodici većini seoske populacije koja se u socijalnom obezbeđivanju i zbrinjavanju tradicionalno oslanja pretežno na sopstvene resurse. Dodatne otežavajuće faktore kod jednog dela seoskog stanovništva predstavljaju nepoznavanje prava i procedura prijavljivanja za određenu meru socijalne zaštite i tradicionalistički stavovi koji socijalnu pomoć označavaju kao sramotu, a prepuštanje brige o starima nekoj instituciji ili organizaciji kao povredu porodične etike. Pored navedenog kao posebno ugroženu grupu prepoznajemo žene koje su nositeljke ili članice poljoprivrednog domaćinstva, koje su na taj način radno angažovane i za taj rad plaćaju doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Ova grupa žena u periodu trudnoće i rađanja neostvaruje prava kao ostale zaposlene ili samozaposlene žene jer im se ne priznaje pravo na novčanu naknadu za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta. Na ovaj način se cena roditeljstva u potpunosti prevaljuje na domaćinstvo, negira se ženin doprinos i angažman i uskraćuje pravo na podršku rađanju. Zanemarivanjem grupe žena koje žive na selu i rađaju umanjuje se učinak strategija za podsticanje rađanja.
Smisao obeležavanja Dana seoskih ženaje da podseti društvo koliko duguje seoskim ženama i vrednuje njihov rad, obezbedi ravnopravan pristup i potpuno učešće u odlučivanju, kao i kreiranju razvojnih politika na selu koje će priznati njihovu ulogu u unapređenju razvoja poljoprivrede i sela, bezbednosti hrane i smanjenja siromaštva.
