Povodom 9. maja: Od pobede do Evrope
Poruke kojima se obeležava 9. maj, Međunarodni dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope, danas su jednako aktuelne kao i u vreme kada su se odigrali događaji koji su doveli do toga da ovaj datum bude međunarodno prepoznat.
U svetlu evropskih integracija, Dan Evrope građankama i građanima se doima kao aktuelniji, budući da se odnosi na nešto u šta su i sami uključeni, čemu i sami svakodnevno svedoče. Izmene i osavremenjavanje propisa, kao i inovacije u funkcionisanju organa uprave čine tek mali, ali javnosti očigledan deo nastojanja da savremena Evropa, od pukog geofizičkog, preraste u skladno funkcionišući sociokulturološki i politički prostor. Ostvarivanje, zaštita i unapređenje ljudskih prava na tom putu i dalje ostaju jedan od najvećih izazova, naročito sa aspekta primene i poštovanje načela dobre uprave i funkcionisanja pravne države.
Današnja evropska i domaća kretanja, naročito u svetlu priliva velikog broja izbeglica i migranata, jednako relevantnim čine i Međunarodni dan pobede nad fašizmom. Više od sedam decenija od dana koji u savremenom svetu simbolizuje pobedu nad ideologijom zasnovanom na diskriminaciji i kršenju ljudskih prava, evropskim prostorom ponovo odzvanjaju zahtevi za pooštravanje uslova za ulazak u zemlje Evropske unije, podizanje ograda, zatvaranje granica i deportacije.
Odgovornost za sadržaj poruke 9. maja leži na svakoj građanki i građaninu koji sebe doživljava stanovnikom savremenog evropskog prostora, onog čijem stvaranju su doprinela oba događaja koja se ovog dana obeležavaju. Od građana Evrope zavisi da li će se 9. maj u budućnosti obeležavati više kao praznik civilizacijskog napretka, ili borbe protiv retrogradnih ideja.
