Vesti
Seminar „Rodna ravnopravnost u radu nacionalnih saveta nacionalnih manjina” u organizaciji Centra za podršku ženama iz Kikinde održaće se tokom naredna tri dana na Andrevlju.
Nakon obraćanja savetnice u Misiji OEBS u Srbiji Lesli Hes, koja je danas otvorila seminar, usledilo je uvodno izlaganje zamenice Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina Eve Vukašinović, koja je govorila o zakonskom i strateškom okviru primenjivanja principa rodne ravnopravnosti u odnosu na ostvarivanje prava nacionalnih manjina. Poseban naglasak u svom izlaganju zamenica Vukašinović stavila je na mogućnosti koje nacionalni saveti imaju za urodnjavanje politika kako u okviru samih saveta, tako i u odnosu na institucije izvršne i zakonodavne vlasti. Osim nedoslednog ili arbitrernog primenjivanja propisa, poseban problem predstavlja neusklađenost relevantnih strategija i akcionih planova. Žene u nacionalnim savetima u predstojećem periodu imaju veliku odgovornost jer moraju da se zalažu ne samo za unapređenje sopstvenog položaja u okviru nacionalnih saveta, nego i za to da se pitanje rodne ravnopravnosti počne prepoznavati kao strateški važno i sa aspekta zaštite prava nacionalnih manjina, zaključila je zamenica Vukašinović.
Izlaganja donedavne zamenice Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za ravnopravnost polova Danice Todorov i Ane Tomanove Makanove, potpredsednice Skupštine AP Vojvodine, predsednice skupštinskog Odbora za ravnopravnost polova i predsednice Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine, koja su potom usledila završena su diskusijom tokom koje su učesnice i učesnici najviše zanimanja iskazali za pitanje većeg uključivanja muškaraca u aktivnosti u obasti rodne ravnopravnosti, naročito edukacije, kao i za prednosti propisivanja mogućnosti, pa čak i obaveze, formiranja odbora za ravnopravnost polova od strane nacionalnih saveta kao jednog od njegovih radnih tela.
Tokom naredna dva dana učesnici i učesnice seminara baviće se temom ženskih ljudskih prava, urodnjavanjem politika, javnim zagovaranjem politika rodne ravnopravnosti, kao i planiranjem aktivnosti na ovu temu koje će sprovesti u nacionalnim savetima čije su članice.
Seminar „Rodna ravnopravnost u radu nacionalnih saveta nacionalnih manjina” još jedan je u nizu edukacija za žene i muškarce aktivne u nacionalnim savetima nacionalnih manjina u Srbiji, a čije održavanje već nekoliko godina podržava Misija OEBS u Srbiji.
Tim Nacionalnog preventivnog mehanizma za prevenciju torture (NPM-a) posetio je danas Radnu jedinicu Novo Naselje Gerontološkog centra u Novom Sadu. Redovne posete NPM-a ustanovama socijalne zaštite u kojima borave starija lica sprovode se u cilju sticanja uvida u mogućnosti ostvarivanja i zaštite ljudskih prava njihovih korisnica i korisnika. Uvid u uslove života korisnika, među kojima je značajan broj osoba koje zavise od tuđe brige i pomoći, omogućava to da se ovim ustanovama ukaže na načine unapređenja njihovog rada i uslova pod kojima njihovi korisnici ostvaruju svoja prava.
Jedan od ključnih aspekata života korisnika na koje NPM obraća pažnju su poštovanje privatnosti osoba smeštenih u Centru, kako u njihovim sobama i prostorijama za održavanje lične higijene, tako i prilikom obavljanja pregleda i pružanja svakodnevne nege od strane osoblja. Posebna pažnja posvećuje se pitanju pribavljanja pristanka korisnika Centra na medicinske i druge propisane tretmane, a koje je ponekad, usled hitnosti uzrokovane nekim akutnim zdravstvenim stanjem, potrebno sprovesti bez prethodne mogućnosti da se korisnici sa njima saglase. Sa tim u vezi izuzetno važno je i pitanje ograničavanja slobode kretanja korisnika i njihove komunikacije sa članovima porodice i okolinom. Članovi tima NPM-a o ovome su razgovarali sa osobljem Centra, ali i sa korisnicima, koji su izrazili veliko zadovoljstvo načinom na koji se prema njima u ovoj ustanovi postupa i uslovima života u njoj.
U Radnoj jedinici Gerontološkog centra Novi Sad na Novom Naselju boravi 285 korisnika o kojima se stara ukupno 107 zaposlenih u ovom objektu, kao i dva lekara opšte prakse i po jedan stomatolog, psiholog i psihijatar čije usluge su na raspolaganju svim korisnicima Gerontološkog centra. Timu NPM-a - koji su danas činili zamenica pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana Aniko Širkova sa saradnicom Jagodom Vješticom, Jelena Samardžić iz institucije Zaštitnika građana Republike Srbije i dr Mira Petrović i Milan Marković iz međunarodne organizacije MDRI - kao najveći problem u funkcionisanju Centra predočen je nedovoljan broj zaposlenih. Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru onemogućava angažovanje novog, odnosno dodatnog osoblja čime se bi se, sa jedne strane, rasteretili zaposleni, a sa druge strane unapredio kvalitet usluga i života korisnika Gerontološkog centra Novi Sad.
Najnovije istraživanje institucije Pokrajinskog zaštitinika građana - ombudsmana u oblasti ravnopravnosti polova odnosi se na primenu principa rodne ravnopravnosti u Vojvodini na lokalnom nivou u 2015. godini.
Nažalost, lokalni organi uprave ne pridaju ovom pitanju dovoljan značaj, o čemu svedoči podatak da bezmalo polovina - 42 odsto jedinica lokalne samouprave nije ni dostavilo tražene podatke. U preostalim gradovima i opštinama rodnom ravnopravnošću formalno se bave stalna radna tela, najčešće komisija i saveta, a u 52 odsto od ukupno 27 jedinica lokalne samouprave koje su dostavili podatke, osim radnih tela postoji osoba zaposlena u lokalnoj upravi zadužena, između ostalog, i za oblast rodne ravnopravnosti. Samo u četiri jedinice lokalne samouprave obuhvaćene istraživanjem postoje zaposleni koji se bave isključivo ovom oblašću.
Rodno osetljiv budžet usvojen je u svega 13 odsto gradova i opština koje su dostavile podatke, dok u 38 odsto njih nije usvojen, a devet odsto se priprema da ga usvoji. Na to koliko je ovaj aspekt primene principa rodne ravnopravnosti i stvaranja jednakih mogućnosti za žene i muškarce zapostavljen na lokalnom nivou govori i podatak da na ovo pitanje nije odgovorilo čak 40 odsto opština i gradova obuhvaćenih istraživanjem.
Samo pet jedinica lokalne samouprave je navelo da prilikom usvajanja planova i drugih akata, nakon prethodno sprovedene rodne analize, razmatra uticaj mera i aktivnosti na žene i muškarce. Poređenja radi, u istraživanju 2012. godine, 42 odsto lokalnih samouprava odgovorilo je da organi uprave tokom usvajanja razvojnih planova i drugih akata razmatraju uticaj mera i aktivnosti na ostvarivanje jednakih mogućnosti.
U više od četvrtine gradova/opština primenjuju se kvote za manje zastupljeni pol u slučaju nesrazmerne zastupljenosti pripadnika i pripadnica oba pola na rukovodećim položajima, ali u istom procentu smatraju da za tim ne postoji potreba, dok su u devet odsto svesni te potrebe, ali ovu meru ne primenjuju. Stoga ne iznenađuju podaci da je, na primer, među direktorima javnih preduzeća dvostruko više muškaraca nego žena. Među članovima gradskih i opštinskih veća bilo je pre poslednjih izbora gotovo četiri puta više muškaraca. Gradonačelnice ili predsednice opština imale su svega četiri jedinice lokalne samouprave, a samo dve žene bile su predsednice skupštine grada ili opštine.
Na osnovu podataka iz 2015. godine u poređenju sa 2012. godinom nameće se zaključak da se poštovanju principa rodne ravnopravnosti pridaje sve manje značaja, ne samo u pogledu ostvarivanja zakonskih odredbi, nego i stvarnog unapređenja ravnopravnosti žena i muškaraca. Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman podseća na to da jedinice lokalne samouprave imaju obavezu da obezbeđuju ravnopravnost polova i stvaraju jednake mogućnosti, što prema Zakonu o ravnopravnosti polova, podrazumeva ravnopravno učešće žena i muškaraca u svim fazama planiranja, donošenja i sprovođenja odluka koje su od uticaja na njihov položaj. Tim zakonom propisana je i obaveza organa uprave da razvijaju politiku jednakih mogućnosti u svim oblastima društvenog života i preduzimanje posebnih mera za sprečavanje i otklanjanje diskriminacije zasnovane na polu i rodu.
„Kao i prethodnih godina, i tokom 2015. godine Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman u svom radu nije se prevashodno bavio kontrolom i nadzorom rada organa uprave, nego je u fokusu delovanja bio i ostao građanin,“ istakla je u svom uvodnom izlaganju zamenica pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana Aniko Širokova, koja je juče poslanicima Skupštine AP Vojvodine predstavila Izveštaj Pokrajinskog ombudsmana za 2015. godinu. „Pokrajinski ombudsman je i 2015. godine nastojao da uvek kada je to bilo moguće pomogne građanima, da ukaže organima na propuste u vreme kada nije kasno za njihovo otklanjanje, da spreči kršenje propisa, da otkloni posledice kršenja, ako ne drugačije, onda savetom o tome kako građanin da zaštiti svoje pravo.“
U višečasovnoj raspravi koja je usledila nakon uvodnog izlaganja učestvovalo je preko 20 poslanica i poslanika, koji su se u svojim obraćanjima osvrnuli na različite delove Izveštaja. Poslanici opozicije, naročito iz redova poslaničkih grupa koje su po prvi put zastupljene u Skupštini APV, pohvalili su ulogu i doprinos Pokrajinskog ombudsmana praćenju stanja ljudskih prava u Vojvodini i njihovom unapređenju, podsećajući na to da je ova institucija pre više od 12 godina osnovana kao prva institucija za zaštitu ljudskih prava u Republici Srbiji na nivou višem od lokalnog. Po mišljenju poslanika opozicije, poseban doprinos institucije u tom periodu uočen je u oblastima rodne ravnopravnosti i zaštite prava nacionalnih manjina, a rad Pokrajinskog ombudsmana doprineo je i uspostavljanju i primeni efikasnih i svrsishodnih modela postupanja organa uprave na lokalnom nivou.
Sa druge strane, poslanici vladajuće većine u pokrajinskoj Skupštini kao manjkave su navodili upravo one segmente izveštaja koji pritužbe građana stavljaju u aktuelni društveni kontekst. Osvrtanje na probleme sive ekonomije i odseljavanja mladih, obrazovanih ljudi u reproduktivnom periodu u godišnjem Izveštaju okarakterisano je kao izlaženje iz okvira nadležnosti institucije. Pokrajinskom ombudsmanu zamereno je i to što se u Izveštaju bavi kontrolom poštovanja propisa od strane pokrajinskih organa uprave. Kao primer za to naveden je deo o poštovanju zakonske obaveze o srazmernoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u njima, pitanju koje je, uprkos tome što predstavlja zakonsku obavezu, sa skupštinske govornice ocenjeno kao sporedno. Godišnji izveštaj Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana, kao dokument koji ukazuje na kvalitet rada izvršne vlasti na teritoriji AP Vojvodine, ponovo je ostao u senci pokušaja da se ova nezavisna i samostalna institucija zadužena za zaštitu i unapređenje ljudskih prava diskredituje.
Izražena zabrinutost građana za budućnost naseljenih mesta u seoskim sredinama, u kojima se broj stanovnika ubrzano smanjuje zbog odseljavanja radno sposobnog stanovništva, naročito mladih u reproduktivnom periodu, obeležila je ovogodišnje posete institucije Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana naseljenim mestima na teritoriji AP Vojvodine. Pritužbe građana na loš materijalni položaj usled izuzetno ograničenih mogućnosti zapošljavanja i ostvarivanja prihoda ukazuju na jedan o ključnih razloga zbog kojih se stanovnici manjih mesta u Vojvodini odlučuju da žive u gradovima ili, još češće, da se odsele u inostranstvo i sa sobom povedu celu porodicu.
Tokom ovih poseta, građani su ukazivali i na to da se u Republici Srbiji, odnosno na teritoriji AP Vojvodine pitanju populacione politike ne pristupa strateški čak ni na lokalnom nivou, uprkos tome što u Programu demografskog razvoja AP Vojvodine značajno mesto zauzima deo koji se odnosi na podsticanje jedinica lokalne samouprave na veću aktivnost u ovoj oblasti. Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je još 2014. godine, u istraživanju o lokalnim populacionim politikama, ukazao na to da ni dve trećine vojvođanskih lokalnih samouprava tada nije imalo usvojenu lokalnu strategiju socijalne zaštite, dok oko trećina njih nije imala niti ovaj, niti druge strateške dokumente u oblasti populacione politike. Usvajanje i - što je najvažnije - sprovođenje mera sadržanih u ovakvim dokumentima ublažilo bi negativna demografska kretanja, uz sprovođenje odgovarajućih mera i u oblasti zapošljavanja i obrazovanja.
Imajući u vidu, međutim, smanjivanje budžetskih sredstava na svim nivoima tokom protekle dve godine, sasvim je izvesno da se situacija vezi sa pružanjem podrške porodicama sa decom i drugim merama populacione politike nije bitno promenila. Na to ukazuju i informacije dobijene od građana, koji su tokom razgovora sa zamenicama pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana isticali naročito težak položaj pojedinih kategorija stanovništva u seoskim sredinama - mladih, žena svih uzrasta, nezaposlenih i izdržavanih lica, kao i osoba koje usled narušenog zdravstvenog stanja često ili stalno koriste usluge ustanova zdravstvene i socijalne zaštite, a koje su im teško dostupne zbog udaljenosti od njihovog mesta stanovanja ili zbog toga što usled siromaštva te usluge ne mogu sebi da priušte.
Preporuke koje su jedinicama lokalne samouprave upućene 2014. godine relevantne su i danas. Potrebno je analizirati demografsku sliku lokalne sredine, identifikovati resurse koji u njoj postoje, uspostaviti institucionalni okvir za sprovođenje lokalne populacione politike i međusektorsku saradnju. Lokalne mere populacione politike potrebno je definisati imajući u vidu i njenu rodnu dimenziju i obezbediti sredstva za sprovođenje ovih mera. Rodnoj dimenziji populacione politike posvećen je i ovogodišnji Svetski dan stanovništva, koji se bavidruštvenim ulaganjem u razvoj svesti devojčica u tinejdžerskom uzrastu, među kojima je još uvek značajan broj onih kojima je uskraćena mogućnost ostvarivanja osnovnih ljudskih prava, poput prava na informisanost o sopstvenim pravima, na zdrav život ili na obrazovanje.
Prema podacima UNICEF-a i Republičkog zavoda za statistiku iz 2014. godine, oko 4 procenta mladih žena u Srbiji uzrasta 15-19 godina su trenutno udate ili žive u vanbračnoj zajednici. Kod žena iz najsiromašnijih domaćinstava taj procenat je 9 posto. Među ženama starosti 20–49 godina, 7 procenata se udalo pre navršene 18. godine života. Među mladim ženama starosti 15–19 godina iz romskih naselja, skoro polovina su trenutno udate, ali taj pokazatelj je još veći (52 procenta) kod žena iz najsiromašnijih domaćinstava i sa osnovnim obrazovanjem. Pre navršene 15. godine udala se gotovo petina devojaka i žena uzrasta 15–49 godina, dok se gotovo dve trećine žena starosti 20–49 godina udalo pre navršene 18. godine.
Svetski dan stanovništva, 11. jul ustanovljen je 1989. godine na inicijativu Fonda za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP), čiji programi su oduvek bili usmerenii ka pružanju podrške devojčicama - ka ukidanju prakse sklapanja dečjih brakova i smanjenju broj trudnoća među maloletnicama, a posebno ka tome da se one dovoljno osnaže kako bi na osnovu pouzdanih i naučno zasnovanih informacija mogle odlučivati o svom zdravlju i životu.
