Please select your page

Вести

Највећи број притужби грађанки и грађана Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману, а у вези са којима се они овој институцији обраћају у уверењу да је она последња, па чак и једина инстанца од које ће добити помоћ или савет, тиче се егзистенцијалних питања из њиховог свакодневног живота. Ова питања по својој правној природи највећим делом спадају у домен економских и социјалних права. У свакодневном животу ова питања односе се на тешкоће са којима се грађани сусрећу приликом остваривања права на задовољење основних потреба, оних којима се мери нечији квалитет живота. Могућност остваривања права на здравствену и социјалну заштиту, образовање, зараду по основу запослења и хумане услове рада само су нека од основних права чији је остваривање, осим што је зајемчено Уставом, међународним и домаћим правним актима, утврђенои општеприхваћеним цивилизацијским мерилима људског достојанства.

Према подацима Републичког завода за статистку, у центрима за социјални рад у Републици Србији 2015. године било је регистровано готово 700.000 корисника, што чини око 10 одсто укупног становништва. Број становника у стању социјалне потребе, међутим, попут правно невидљивих лица, становника нелегализованих насеља, особа које живе или раде на улици, а који нису регистровани као корисници система социјалне заштите, за сада се може једино претпоставити.

Услед недовољне, непотпуне или неправовремене информисаности о њиховим правима, грађанима је често отежан приступ и услугама делатности од општег интереса, претежно комуналних и енергетских. Овом околношћу најтеже су погођене управо социјално рањиве категорије становништва, оне којима је стручна помоћ у приступу овим услугама неопходна. Са друге стране, из обраћања и притужби грађана стиче се утисак да постоји још доста простора за то да носиоци јавне власти грађане исцрпније и правовременије обавештавају о могућностима, условима и начину остваривања њихових права. Имајући у виду то да је поступање у интересу добробити грађана једна од дужности свих носилаца јавних овлашћења, пружање услуга у јавној сфери треба да се спроводи на начин који ће константно подизати свест целог друштва о потреби приближавања идеалу социјалне правде доступне свима, а посебно најрањивијим друштвеним групама.

Своју улогу у развијању такве друштвене свести, као и у образовању грађана о њиховим правима и начинима њиховог уживања, морају препознати сви сегменти друштва, а посебно они који се баве образовањем и информисањем. Грађани још од најранијег узраста морају развијати свест о томе да, уз дужност да се информишу о својим људским и грађанским правима и обавезама, имају и право на то да о питањима од јавног значаја буду истинито, објективно, потпуно и благовремено информисани од стране надлежних инстанци. У супротном, грађани неће у довољној мери користитити расположиве правне и институционалне механизме за уживање својих права, него ће, мислећи да они не постоје или не функционишу, све више прибегавати алтернативним ,али не нужно и законитим решењима, како би своја права остварили на начин који они доживљавају лакшим и економичнијим.

Због свега наведеног, концепт социјалне заштите не би се смео сводити превасходно на социјална давања и друга права регулисана прописима који искључиво или претежно уређују ову област. У законодавству Републике Србије постоје бројни инструменти предвиђени другим актима који су такође намењени смањењу финансијског оптерећења домаћинстава и појединаца, попут умањења цене комуналних услуга за одређене категорије становништва, а чијом се адекватном применом могу превазићи нека од ограничења која намећу расположиви ресурси у систему социјалне заштите.

Надлежни републички и покрајински органи крајем прошле године најавили су да ће 2017. година бити посвећена социјалној заштити. У оквиру активности које Покрајински заштитник грађана - омбудсман спроводи у области образовања о људским правима и питањима од значаја за њихово остваривање и промовисање, активности ове институције ће у 2017. години бити усмерене ка социјалним правима. Са нарочитом пажњом биће праћено функционисање механизама за остваривања права у области социјалне заштите и других облика социјалне сигурности као предуслова за остваривање начела социјалне правде. Покрајински заштитник грађана - омбудсман ће пажњу посветити и извештавању медија о овој области друштвеног живота, будући да се професионално јавно информисање о људским правима сматра једним од најзначајнијих корака ка остваривању поменутог начела.


Покрајински заштитник грађана – омбудсман закључио је данас у Новом Саду Споразум о сарадњи са новосадском регионалном подружницом Секције Интернационалне полицијске асоцијације - ИПА у Србији.

Размотривши прве кораке ка остваривању будуће сарадње, усмерене преваснодно ка едукативним, научно-истраживачким и другим активностима обе стране постписице, а које ће допринети афирмацији људских права и унапређењу њихове заштите, споразум су потписали проф. др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана - омбудсман и мр Милорад Петковић, председник ИПА Регије у Новом Саду и генерални секретар ИПА Србије. 

Међународно полицијско удружење (IPA - International Police Association) је струковна организација полицајаца основана 1950. године и која окупља готово 420.000 чланова у 68 земаља света. ИПА је заснована на принципима чије темеље чине одредбе Универзалне декларације о људским правима, а на темељу својих циљева регистрована је и при Савету Европе и УН са саветодавним статусом као међународна организација.


„Сурфуј и не брини” била је тема јучерашњег сусрета тридесетак ученика шестог разреда Основне школе „Иво Лола Рибар” из Новог Сада са представницима Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана у Информационом кутку Европске уније у Новом Саду (ЕУИП НС), а поводом Дана безбедног интернета. Дан безбедног интернета је међународна иницијатива подржана од стране Европске Уније и обележава се свакегодине првог уторка у фебруару.

Институцију Покрајинског омбудсманаи публикацију „Експлоатација деце на интернету” ученицима је представила Анкица Драгин, једна од ауторки истраживања насталог у оквиру пројекта „Превенција експлоатације деце у Југоисточној Европи” реализованог још 2013. године, првог те врсте у нашој земљи. Посебну страницу на сајту Покрајинског омбудсмана посвећену безбедном интернету за децу представио је сарадник ове институције Ален Шајфар задужен за информационе и комуникационе технологије. На пријемчив и сликовит начин тинејџерима су предочени основни начини безбедног коришћења интернета, као и последице неодговорног и непромишљеног комуницирања путем друштвених мрежа и постављања непримерених садржаја на њих. Питања ученика у вези са конкретним недоумицама приликом приступања разним садржајима на интернету и њиховог коришћења указују на то да је тема истраживања „Експлоатација деце на интернету” све актуелнија у њиховој међусобној, вршњачкој комуникацији, али и у разговорима са родитељима и наставницима, као и да је ниво знања деце о томе са којим опасностима се могу срести приликом коришћења интернета виши у односу на време спровођења овог истраживања.

Присутним одраслима, нарочито наставницима који су дошли у пратњи деце, предочено је да сајт Покрајинског омбудсмана „Безбедан интернет за безбедну децу”, између осталог, садржи информације и упутства намењена и родитељима и наставницима, као и на то да је    

Влада Републике Србије у јуну 2016. године донела Уредбу о безбедности и заштити деце при коришћењу информационо-комуникационих технологија, којом супрописане превентивне мере за безбедност и заштиту деце на интеренету. Две основне мере предвиђене овом Уредбом сагласне су појединим препорукама истраживања Покрајинског омбудсмана „Експлоатација деце на интернету” и подразумевају првенствено информисање и и едукацију деце, родитеља и наставника, као и успостављањејединственог места за пружање савета и пријем пријава у вези безбедности деце на интернету при Министарству трговине, туризма и телекомуникација.


Национални савет немачке националне мањинеПокрајински заштитник грађана - омбудсман, проф др. Зоран Павловић, започео је ове недеље низ посета националним саветима националних мањина са седиштем на територији АП Војводине.

Имајући у виду надлежности институције Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана у области заштите права националних мањина, током ових посета професор Павловић ће се упознати са досадашњим радом националних савета у Војводини и са њиховим представницима размотрити могућности будуће сарадње, као и начине на које би институција на чијем је челу могла да допринесе њиховом раду.

Током протекле недеље професор Павловић и заменица покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за заштиту права националних мањина Ева Вукашиновић посетили су Националне савете немачке, буњевачке, хрватске и мађарске националне мањине са седиштем у Суботици, а данас и Национални савет чешке и македонске националне мањине у Белој Цркви, односно Панчеву.

Приликом протеклих посета националним саветима са њиховим председницима договорено да ће Покрајинском омбудсману бити достављени предлози за наставак и евентуално проширење досадашње сарадње, која је оцењена као успешна и корисна. Посебна питања и активности којима ће у наредном периоду бити посвећена пажња су продукција за децу на језицима националних мањина непрофитног карактера, учешће жена у националним саветима и организација округлих столова људским правима и правима националних мањина.


Треће у низу партнерстава које Покрајински заштитник грађана – омбудсман жели да успостави са научно-истраживачким и образовним установама и организацијама које се баве људским правима, а чије активности су комплементарне са надлежностима ове институције, закључено је данас у Новом Саду потписивањем Споразума о сарадњи са београдским Институтом за криминолошка и социолошка истраживања. 

Споразумом је предвиђено да ће се сарадња оствариваривати путем спровођења заједничких научно-истраживачких пројеката у области људских права, а у циљу преношења знања и размене искустава међу стручњацима, али и информисања јавности о актуелним питањима и проблемима у вези са остваривањем, заштитом и унапређењем људских права.

У име Института за криминолошка и социолошка истраживања Споразум је потписала др Ивана Стефановић, његова директорка, док је у име покрајинског заштитника грађана – омбудсмана то учинио проф. др Зоран Павловић као старешина институције.

Професор Павловић је јуче у Београду у име институције Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана потписао и Уговор о пословној сарадњи са проф. др Браниславом Ђорђевићем, директором Института за међународну политику и привреду.