Вести
Миграције као безбедносни изазови дуж западно-балканске руте биле су тема тродневне међународне научна конференције која је јуче завршена на Палићу. Намера њених организатора - београдског Института за међународну политику и привреду, фондације Ханс Зајдел (Hanns Seidel Stiftung) и Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана, била је да њени учесници са научног, правног и безбедносног аспекта размотре изазове са којима је мигрантска криза суочила надлежне државне органе, али институције за заштиту њудксих права, медије и академску заједницу у земљама региона.
Конференција је окупила неколико десетина представника заинтересоване јавности. Више од тридесет излагача на конференцији било је из високошколских установа, института, институција за заштиту људских права, међународних организација, органа надлежних за поступање према избеглицама и мигрантима и медија из Бугарске, Македоније, Републике Српске, Румуније, Русије Мађарске и Србије. Уз организаторе, свој допринос конференцији дали су и представник Министарства за рад, запошљавање, социјална и борачка питања у Влади Републике Србије, Комесаријата за избеглице Републике Србије, као и представници правосудних органа са искуством у поступању према мигрантима, избеглицама и тражиоцима азила у Републици Србији. Своје радове на тему миграција и безбедности на конференцији су представили учесници из Руске академије наука из Москве, Правног факултета Универзитета у Темишвару, Југозападног универзитета „Неофит Рилски” из Бугарске, Универзитета „Свети Климент Охридски” из Македоније, Универзитета у Печују у Мађарској, београдског Филолошког, Факултета политичких наука и Факултета безбедности, Војне академије, Криминалистико-полицијске и Академије економских наука, Института за криминолошка и социолошка истраживања и Института за евроспке студије, Високе пословне школе, РТВ Војводине, као и Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана.
Теме конференције биле су узроци миграција, правни изазови мигрантске кризе и њихова решења, социо-економске последице мигрантске кризе, безбедност и људска права у контексту миграција, статусна питања и безбедност миграната, медијско извештавање о мигрантској кризи, као и реаговања на њу. На крају конференције формулисани су закључци и препоруке које би надлежним органима, али и другим интересним групама (академској заједници, организацијама цивилног друштва и медијима) требало да послуже као смернице за бављење питањима миграција, избеглиштва и азила.
Препоруке владама земаља у региону, донаторима и међународној заједници усмерене су превасходно на унапређење процеса сарадње у региону Западног Балкана. Осим интензивирања дијалога и сарадње са суседним и другим земљама Балкана које су погођене мигрантском кризом, поштујући Устав и законе Републике Србије, а у циљу ефикаснијег одговора на мигрантску кризу, Србија би у склопу својих односа са Европском унијом требало и са њом да оствари корисну сарадњу на пољу усаглашавања активности и мера за решавање мигрантске кризе. Надаље, земље дуж балканске руте требало би да мигрантима ефикаснији приступ поступку тражења азила и пуно поштовање начела о забрани протеривања или присиљавања на боравак.
Због трајности и обима мигрантске кризе, те сада већ трајнијег задржавање лица која као избеглице, или ирегуларни мигранти бораве на територији Републике Србије, као и због растућег економског оптерећивања државног буџета и буџета локалних самоуправа, превенције нарушавања јавног реда и мира, те обезбеђивања правне и друге законима загарантоване помоћи држављанима Републике Србије, избеглицама и ирегуларним мигрантима, потребно јеанализирати постојећи правни оквир законодавства Републике Србије како би се размотрило да ли је потребно променити или допунити постојећа или усвојити нова законска решења, и друге правне норме.
Средњорочне препоруке раније поменутим актерима су да је потребно посветити више пажње превенцији секундарних кретања миграната, ускладити граничне прописе, проверити статусе тзв. сигурних трећих земља, омогућити простор, форуме и платформе за укључивање заинтересованих актера у ове процесе.
Дугорочно гледано, упутно би било вратити се пракси интегрисаног управљања границом. Мигранте и избеглице потребно је посматрати као особе које могу допринети локалној економији, а не искључиво као социјални терет. Ове особе потребно је консултовати, у мери у којој је то могуће и изводљиво и у координацији са органима јединица локалне самоуправе, у вези са њиховом интеграцијом у одређену средину. Сви актери требало би да уложе максималне напоре у настојања да мигрантска криза у региону не постане камен спотицања у светлу процеса приступања Европској унији.
Ове препоруке потребно је размотрити имајући у виду и потребе и очекивања грађана земаља дуж мигрантске руте, као и праведну и правичну потребу указивања хуманитарне и друге помоћи мигрантима, у сразмери са могућностима.
Годишњи извештај институције Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за 2016. годину представљен је на данашњем заседању Скупштине АПВ. Након уводног излагања проф. др Зорана Павловића, покрајинског заштитника грађана - омбудсмана, посланици Скупштине АП Војводине расправљали су о садржини наведеног извештаја.
Покрајинском скупштинском одлуком о заштитнику грађана – омбудсману прописано је да заштитник грађана Скупштини АП Војводине сваке године до 31. марта подноси редован Годишњи извештај за претходну годину. Извештај садржи податке о активностима институције у претходној години и податке о уоченим недостацима у раду органа управе. Уз то, у Извештају се даје општа оцена рада органа управе са становишта примене прописа, као и предлози за побољшање положаја грађана у односу на органе управе. Извештај садржи податке о броју и структури притужби, уочене пропусте у раду поменутих органа и препоруке за њихово отклањање, као и критике и похвале појединим органима и њиховим старешинама.
Фотографија: преузета са веб-странице Скупштине АПВ
Покрајински заштитник грађана - омбудсман започео је реализацију едукативних радионица о правима детета у четвртим разредима основних школа на територији АП Војводине.
Прве радионице одржане су у О. Ш. „23. октобар” у Сремским Карловцима и О. Ш. „Јан Чајак” у Бачком Петровцу. До краја школске 2016/2017 године планирано је укупно 18 радионица у девет школа у исто толико војвођанских јединица локалне самоуправе.
Ученици на радионицама имају прилику да се упознају са правима детета и продубе знања о њима, као и да размене своја мишљења и искуства у вези са остваривањем и поштовањем њихових права, али и испуњавањем својих дужности у погледу конкретних права. Учесници радионица по њиховом завршетку имају задатак да, уз подршку својих учитељица и учитеља, заједно са осталим ђацима из њихових одељења израде постере или плакате, ликовне и литерарне радове на теме из области права детета. Након завршетка циклуса едукативних радионица у свих девет школа, Покрајински заштитник грађана – омбудсман ће организовати изложбе и презентације одабраних ученичких радова.
Едукативне радионице Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана о правима детета спроводе се у складу са годишњим планом рада институције и овлашћењем да организује саветовања и кампање у области образовања о људским правима.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман је крајем 2016. године у области заштите права националних мањина спровео истраживање о примени афирмативних мера у области основног образовања Рома и Ромкиња на територији АП Војводине у периоду од 2006. до 2016. године.
Истоимени извештај о истраживању, објављен данас, уочи 8. априла, Светског дана Рома, бави се проценом ефикасности афирмативних мера на основу повратне информације о њиховој примени добијене из укупно 43 јединице локалне самоуправе у Војводини. Истраживањем је обухваћено и 14 координатора за ромска питања из јединица локалне самоуправе у којима припадници ромске заједнице живе у значајнијем броју. Уз 36 педагошких асистената из основних школа са највећим бројем ромских ученика из укупно 24 насељена места, односно 18 војвођанских градова и општина, информације и подаци о ученицима ромске националности из Војводине који су обухваћени афирмативним мерама прикупљени су и од Канцеларије за инклузију Рома Покрајинске владе.
Закључци истраживања „Примена афирмативних мера у области основног образовања Рома и Ромкиња на територији АП Војводине” су да афирмативне мере, примењене од стране војвођанских јединица локалне самоуправе, доприносе већој заступљености ромске деце у систему образовања. Примена ових мера успорила је, у извесној мери, и осипање ромске деце из система образовања, допринела је већој видљивости Рома у локалној заједници, а индиректно и повећању свести припадника већинске заједнице о потреби да се унапреди њихов положај, као ипромовисању вредности уважавања различитости и инклузије. Међутим, њихова примена ипак није допринела повећању свести о дискриминисаности и друштвеној маргинализацији ученика ромске националне припадности у систему образовања. О примени афирмативних мера не води се одговарајућа евиденција, а што онемогућава квалитетну (правовремену, ефикасну и сврсисходну) процену њиховихефеката. Координатори за ромска питања и педагошки асистенти, који примену афирмативних мера оцењују као ефикасну, имају пресудну улогу у њиховој примени. Упркос томе, радноправни положај већине ових координатора и педагошких асистената, као окоснице спровођења афирмативних мера, и даље је неадекватно регулисан.
Неке од препорука Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана су да је потребно наставити са применом афирмативних мера, односно осмислити активности које се надовезују на њих, а које ће допринети повећању броја деце уписане у предшколски програм и основну школу, обезбедити наставак њиховог школовања у петом разреду основне школе и њено завршавање, као и упис у средњу школу и њено завршавање. Са применом афирмативних мера потребно је наставити и због тога што оне доприносе промовисању вредности уважавања различитости и инклузије у оквиру система образовања.
Потребно је наставити и са активностима усвајања, односно спровођења активности локалних акционих плановау оквиру којих ће ромска заједница бити видљива и који ће унапређењу њеног положаја, укључујући и област образовања, приступити на афирмативан и недискриминаторан начин.
Јединствени систем вођења евиденције о примени афирмативних мера у јединицама локалне самоуправе на територији АП Војводине, односно Републике Србије омогућио би квалитетну процену њихових ефеката. Одговарајућа евиденција омогућила би и дугорочно праћење ромске деце у систему образовања, од њиховог уписа у предшколску установу, до завршетка школовања на универзитетском нивоу.
Педагошким асистентима и координаторима за ромска питања потребно је обезбедити континуирану подршку у виду могућности за стручно усавршавање и размену искустава, приступ ресурсима потребним за обављање њиховог посла и остваривање права по основу радног односа под истим условима као осталим запосленима у образовним установама, односно јединицама локалне самоуправе.
Напослетку, потребно је преиспитати, односно сагледати примену афирмативних мера и спровођења активности које произлазе из њих са аспекта повећања степена свести припадника већинске заједнице, али и самих Рома, о дискриминисаности и друштвеној маргинализацији ученика ромске националне припадности у образовном систему, као и са становишта суштинске приступачности овог система деци из ромске заједнице.
Будући да се из истраживања „Примена афирмативних мера у области основног образовања Рома и Ромкиња на територији АП Војводине” стиче утисак да се о дискриминацији ромских ученика нерадо говори, потребно је истражити шта сами ромски ученици, њихови родитељи, вршњаци из већинске заједнице и наставници мисле о положају ромских ученика у систему образовања. На основу добијених резултата потребно је осмислити нове едукативне и информативне активности усмерене ка промовисању вредности уважавања различитости и инклузије у образовању, недискриминације, као и ка смањивању социјалне искључености, односно друштвене маргинализације ученика обухваћених афирмативним мерама.
Текст истраживања „Примена афирмативних мера у области основног образовања Рома и Ромкиња на територији АП Војводине” доступан је на веб-страници Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана.
Своју једнонедељну праксу у Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману данас су започели студенти и студенткиње Правног факултета за привреду и правосуђе, Универзитета „Привредна академија” у Новом Саду.
Након што их је по доласку поздравио проф. Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана - омбудсман, студенти су се упознали са заменицима омбудсмана и запосленима у стручној служби институције, са којима су разговарали о надлежностима и начину рада институције. Како је професор Павловић истакао, овакав вид сарадње са факултетима требало би да унапреди степен повезивања теоријског знања студената са његовом применом у стварним ситуацијама, а која налаже креативно размишљање, дипломатичност, истрајност у поступању, као и суштинско разумевање начина и механизама кршења људских права, али и њихове заштите.
Студенти ће се наредних дана, уз подршку запослених у Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману, бавити разматрањем карактеристичних и правно најзанимљивијих притужби грађана у областима општих надлежности институције, заштите права детета, националних мањина и родне равноправности, као и другим аспектима рада институције, у које спадају сарадња са другим институцијама, међународним и домаћим организацијама, односи са јавношћу, научно-истраживачка и издавачка делатност.
