Вести
Покрајински заштитник грађана - омбудсман, проф. др Зоран Павловић, састао се данас у Новом Саду са Клодом Каном, саветником координатора канцеларије УН у Републици Србији.
Позивајући се на раније најављене могућности сарадње у реализацији пројеката у области остваривања и заштите људских права лица ометених у развоју, лица лишених слободе и лица смештених у установе затвореног типа, као и у области становања и образовања Рома, на састанку су договорени наредни кораци усмерени ка обезбеђивању услова за спровођење активности Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана у 2017. години, а које би била спремна да подржи и канцеларија УН у Републици Србији.
Састанку су, уз професора Павловића и господина Кана, присуствовали и Милан Марковић из Одељења за људска права канцеларије УН у Републици Србији, као и заменице Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана Анико Ширкова и Ева Вукашиновић са сарадницама.
Једанаеста по реду конференција покрајинске Мреже институција „Живот без насиља” одржана је данас у Скупштини АП Војводине у организацији Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана. Овогодишња конференција бавила се одговорношћу и обавезама надлежних инсититуција у светлу Конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици (Истанбулске конвенције), као и променама које доноси недавно усвојен Закон о спречавању насиља у породици.
Изражавајући своје задовољство што је овај скуп окупио представнике и представнице свих институционалних система на свим нивоима власти, стручне и научне јавности, али и и организација цивилног друштва, проф. др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана - омбудсман, у свом поздравном говору посебно је истакао оно што је циљ оснивања, али и основ функционисања Мреже „Живот без насиља”, чијим радом координира институција на чијем је челу:
„Моја жеља је да данас овде, заједничким напором учинимо све како бисмо повратили поверење грађана у институције. Како бисмо свима онима који су угрожени и виктимизирани показали да нису сами и да, макако то прозаично звучало, покажемо да држава води рачуна о интересима својих грађана. Такође, желимо да пошаљемо јасну поруку онима који врше насиље да се оно неће толерисати. Да нећемо окренути главу на другу страну ида имамо јасну стратегију нетолеранције, кажњавања, али и обавезујућег третмана насилника. Тек системским, холистичким приступом, могуће је учинити значајнији помак у заштити жена, али и других жртава насиља. Тек постизањем високих стандарда у раду свих карика у ланцу поступања моћиће се остварити пројектовани циљеви. Ланац је јак колико и његова најслабија карика, а превенција насиља не трпи овакве слабости.”
Уз професора Павловића, покрајинског заштитника грађана - омбудсмана, учесницима су се током уводне пленарне сесије обратилии Снежана Седлар, потпредседница Скупштине АП Војводине, Слободан Јосимовић, заменик тужиоца у новосадском Вишем јавном тужилаштву, Тања Игњатовић из Аутономног женског центра и професор др Тихомир Вејновић, управник Клинике за гинекологију и акушерство КЦ Војводине. Прилику да активно учествују у раду Конференције учесници су ималу у оквиру једног од четири панела посвећених специфичним темама. У панелу о насиљу у породици као безбедоносном питању са учесницима су разговарале Гордана Стевановић, заменица Заштитника грађана Републике Србије и Маја Бјелош из Београдског центра за безбедносну политику. О специфичним ризицима жена из мањинских заједница са посебним освртом на ромску заједницу говорили су др Горан Башић, директор Института друштвених наука и посланица у Скупштини АП Војводине Јелена Јовановић. Уводничари панела о превенцији и третману сексуалног насиља били су Биљана Делић из Покрајинског секретаријата за здравство и др Никола Петковић из Окружног затвора у Новом Саду. Медијско извештавање о насиљу у породици и према женама било је тема о којој су са учесницима конференције разговарале др Зорица Мршевић, научна саветница у Институту друштвених наука и новинарка Душка Бајић, једна од ауторки серијала „Док није касно”, који се емитује на првом програму РТВ Војводине и бави се темом личног наоружања и насиља, укључујући и насиље у породици.
Конференција је ове године окупила око 120 представника судова и тужилаштава, полиције, центара за социјални рад, здравствених установа, јединица локалне самоуправе, националних савета националних мањина, као и локалне заштитнике грађана и представнике стручне и академске јавности. Након презентације закључака из четири тематска панела, др Вељко Делибашић, научни сарадник Универзитета у Београду говорио је о усклађивању кривичног законодавства са Истанбулском конвенцијом. Излагањем о синдрому Ђеновезе, односно о тзв. посматрачима насиља, професор Павловић, покрајински заштитник грађана, затворио је конференцију разматрајући питање одговорности свакога кога насиље дотиче, нарочито његових очевидаца и сведока, да предузму нешто како би се оно спречило.
Као и ранијих година, закључци са годишње конференције Мреже „Живот без насиља” биће упућени надлежним органима са циљем да се укаже на актуелна питања и проблеме у вези са поступањем у случајевима насиља у породици и родно условљеног насиља, односно на могућности унапређења формалноправног оквира и рада институција у циљу његове превенције и спречавања.
Међународни дан људских права, 10. децембар, готово већ седам деценија повод је да се укаже на важност људских права и обевезу држава да обезбеде опште поштовање и примену људских права и слобода. Овај дан је и прилика да се осврне на значај признавања урођеног достојанства и једнаких и неотуђивих права свих чланова људске породице као темеља слободе, правде и мира у свету, како се наводи у Универзалној декларацији о људским правима, а нарочито на достигнути степен њиховог остварења у једном друштву. То се посебно односи на оцену стања људских права, а изнад свега на значај њиховог даљег унапређења путем јачања институција. Без развијања и правилног функционисања одговарајућих институционалних механизама за остваривање, заштиту и унапређење људских права, она би остала само слово на папиру.
Упркос томе што Универзална декларација о људским правима слободе и права грађана не дели на мала и велика, старија или новија, мање или више важна, могућности остваривања, заштите и унапређења људских права и даље су мање доступне појединим друштвеним групама. Особе које услед неке катастрофе, због сиромаштва, болести, свог узраста, пола или припадности некој мањинској друштвеној групи живе у страху за сопствени живот или егзистенцију своје породице и даље су бројне. Имајући ово у виду, питање је да ли се ове особе суштински могу назвати слободним и једнаким у достојанству и правима.
Степен развијености свести друштва по питању људских права управо је сразмеран његовом односу према онима који имају највише потешкоћа у њиховом остваривању и заштити. Међутим, мера у којој, како се наводи у првом члану Универзалне декларације, обдарени разумом и свешћу једни према другима поступамо у духу братства може се такође сматрати одразом степена друштвене одговорности. На Међународни дан људских права треба се подсетити да је та одговорност у случају грађана појединачна или колективна, а у друштву које себе назива савременим првенствено се огледа у функционисању институција.
На састанку одржаном 9. децембра 2016. године образован је Колегијум Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана. Чланови колегијума су покрајински заштитник грађана - омбудсман, његови заменици, саветници и сарадници. На састанку су утврђени план рада и активности за наредни период.
Колегијум ће разматрати најсложеније предмете и питања са којима се институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана суочава у свом раду, питања у вези са едукацијом и стручним усавршавањем чланова колегијума, као и друга питања од значаја за функционисање радаинституције.
Професор др Зоран С. Павловић, покрајински омбудсман, примио је данас студенате и студенткиње треће године Правног факултета Универзитета у Новом Саду који ће током наредне две недеље обављати практичну наставу у Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману.
Практичну наставу у оквиру предмета Управно право овог семестра похађаће десеторо студената, како би се упознали с надлежностима и делокругом рада институције, као и правним оквиром њеног поступања. Програм практичне наставе студената и студенткиња Правног факултета спроводи се на основу Протокола о сарадњи закљученог 2013. године, а којим се студентима омогућава да стекну нова и провере стечена теоријска и практична знања из наставних предмета са Катедре за јавно право.
Студенти ће током тродневне праксе имати прилику да се упознају и са поступком по притужбама грађана и грађанки, да присуствују раду стручне службе са странкама и да за потребе студија анализирају одабране случајеве, односно предмете по којима је Покрајински заштитник грађана - омбудсман поступао.
