Вести
Нови низ посета институције Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана војвођанским местима у којима не постоји локални заштитник грађана настављен је данас у Пећинцима. Са грађанима су о њиховим проблемима у вези са остваривањем, заштитом и унапређењем људских права у седишту Општинске управе разговарале заменице Анико Ширкова и Ева Вукашиновић.
Грађанке и грађани Пећинаца, Шимановаца и Доњег Товарника највише притужби су имали у области урбанизма и то на рад инспекцијских органа. Грађанима највише смета бука и загађење који настају услед пословања производних и других комерцијалних објеката на парцелама у њиховом непосредном суседству, као и чињеница да поступци надлежних органа, по њиховом мишљењу, предуго трају и не доводе до резултата који су очекивали. Уз поменуте проблеме, грађани су се, између осталог, жалили и на поступање локалне полиције, а једна грађанка дошла је по савет у вези са држављанством и прибављањем личних исправа Републике Србије.
У вези са наводима и притужбама грађана у овом и другим местима која институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана буде посетила биће покренути поступци у оквиру надлежности и овлашћења институције, а наредни пријеми грађана биће глаговремено најављени.
Трећу годину заредом, Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинска омбудсманка, примила је студенте и студенткиње треће године Правног факултета Универзитета у Новом Саду који су данас отпочели са реализацијом практичне наставе у Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману.
Практичну наставу у оквиру предмета Управно право овог семестра у институцији Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана похађа десеторо студената са циљем да се упозна са надлежностима и делокругом рада институције, као и правним оквиром њеног поступања. Програм практичне наставе студената и студенткиња Правног факултета спроводи се на основу Протокола о сарадњи закљученог 2013. године, а којим се студентима омогућава да стекну нова и провере стечена теоријска и практична знања из наставних предмета са Катедре за јавно право.
Током једноседмичне праксе студенти ће имати прилику да се упознају и са поступком по притужбама грађана и грађанки, да присуствују раду стручне службе са странкама и да за потребе студија анализирају одабране случајеве, односно предемте по којима је Покрајински заштитник грађана - омбудсман поступао.
Као и претходне године, овогодишње обележавање 3. маја, Међународног дана слободе медија пратиће, барем према извештају Фридом хауса, констатације о забрињавајућој ерозији медијских слобода.
До подривања медијских слобода у једном друштву доводе активности различитих актера – политичара, оглашивача, локалних моћника и других. Свима њима потребни су медији: једнима као средство политичке борбе, другима ради рекламе, трећима као огледало приватне моћи.
Ограничавањем медијских слобода не крше само права новинара. Последице рестрикција медијских слобода су далеко шире и погађају све припаднике једне заједнице. Грађанима су потребни медији како би благовремено дошли до објективних и исцрпних информација о заједници у којој живе и активностима њених актера. Право грађана на истинито, потпуно и правовремено обавештавање загарантовано је Уставом Србије. Кршењем тог права грађанима се поред осталог ускраћују информације о приликама у друштву и функционисању власти које су им важне за доношење одлука у неретко хаотичној друштвеној реалности. Тиме се у друштву слабе демократске, а јачају ауторитарне тенденције.
Уверен у важност медијских слобода у очувању мира, друштвеног развоја, дијалога и функционисања демократије, Покрајински заштитник грађана - омбудсман сматра неприхватљивим сваки покушај да се слобода медија ограничи, а аутономија и независност новинара доводе у питање. Користећи прилику да новинарима и медијским посленицима честита њихов празник,Покрајински омбудсман уједно властима скреће пажњу на њихову обавезу да новинарима омогуће да неометано и слободно обављају свој посао, без цензуре, уцена, притисака и страха за своју сигурност и безбедност.
Поруке којима се обележава 9. мај, Међународни дан победе над фашизмом и Дан Европе, данас су једнако актуелне као и у време када су се одиграли догађаји који су довели до тога да овај датум буде међународно препознат.
У светлу европских интеграција, Дан Европе грађанкама и грађанима се доима као актуелнији, будући да се односи на нешто у шта су и сами укључени, чему и сами свакодневно сведоче. Измене и осавремењавање прописа, као и иновације у функционисању органа управе чине тек мали, али јавности очигледан део настојања да савремена Европа, од пуког геофизичког, прерасте у складно функционишући социокултуролошки и политички простор. Остваривање, заштита и унапређење људских права на том путу и даље остају један од највећих изазова, нарочито са аспекта примене и поштовање начела добре управе и функционисања правне државе.
Данашња европска и домаћа кретања, нарочито у светлу прилива великог броја избеглица и миграната, једнако релевантним чине и Међународни дан победе над фашизмом. Више од седам деценија од дана који у савременом свету симболизује победу над идеологијом заснованом на дискриминацији и кршењу људских права, европским простором поново одзвањају захтеви за пооштравање услова за улазак у земље Европске уније, подизање ограда, затварање граница и депортације.
Одговорност за садржај поруке 9. маја лежи на свакој грађанки и грађанину који себе доживљава становником савременог европског простора, оног чијем стварању су допринела оба догађаја која се овог дана обележавају. Од грађана Европе зависи да ли ће се 9. мај у будућности обележавати више као празник цивилизацијског напретка, или борбе против ретроградних идеја.
Извештај Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за 2015. годину, али и посете мањим насељеним местима на територији АП Војводине и разговори са грађанкама и грађанима указују на то да су њихова права везана за рад једна од најугроженијих.
Незапосленошћу је у Србији непосредно угрожено око 10 одсто од укупног становништва. Упркос увреженом мишљењу да су данас они који имају било какав посао на неки начин „повлашћени”, њихове могућности избора такође су веома ограничене. Велики број грађана једва да има утицаја на то да ли ће обављати ону врсту посла која одговара њиховој стручној спреми, жељама и способностима. Још мање утицаја запослени имају на то колико и да ли ће за обављени посао уопште бити плаћени, као и на то да ли ће им послодавац уплаћивати порезе и доприносе по основу радног односа.
Запослени у великом броју случајева раде под нехуманим условима, често прековремено, без права на дневни, недељни и годишњи одмор. Накнада за прековремени рад или рад у дане празника такође им се ретко исплаћујуе. Постоји чак и пракса да се, пре ступања у рад, будући запослени приморавају да потпишу тзв. бланко отказе, а које касније послодавци користе да би се решили радника које из било ког разлога сматрају сувишнима или непожељнима. Примање младих жена у радни однос изузетно је отежано из страха послодаваца да ће оне постати мајке и користити породиљско одсуство. Труднице и породиље бивају отпуштене упркос законској гаранцији да радни однос не сме да им престане до повратка са породиљског одсуства. Инспекцијски органи, упркос свему поменутом, не врше контролу послодаваца, синдикати су немоћни. Обесхрабрени оваквом ситуацијом, грађани се ретко и нерадо обраћају надлежним инспекцијама, страхујући да ће изгубити и оно мало прихода које остварјују.
Поводом 1. маја, Међународног дана рада, Покрајински заштитник грађана - омбудсман подсећа на то да кршење права по основу радног односа са собом повлачи и кршење, односно онемогућавање остваривања читавог низа других Уставом гарантованих права грађана. Кршење права запослених по основу рада, али и оних из области пензијског осигурања, заштите физичког и психичког здравља, као и права на здравствену и социјалну заштиту, посредно угрожава и припаднике свих оних друштвених група које, у данашње време можда више него икада раније, највише зависе од прихода радно способних чланова породице - децу, старије, оболеле и друге особе које нису способне за рад.
