Вести
Поводом 21. септембра, Светског дана борбе против Алцхајмерове болести и пред крај месеца посвећеног подизању свести јавности у вези са овом болешћу и деменцијом, Покрајински заштитник грађана - омбудсман скреће пажњу на годишњи извештај Међународне мреже АДИ, која је посвећена остваривању, заштити и унапређењу права и квалитета живота особа са деменцијом и оболелих од Алцхајмерове болести. Мрежа АДИ, коју чини 85 организација широм света које се баве овом темом, сарађује са Светском здравственом организацијом, а њен извештај за 2016. годину сачинили су истраживачи и истраживачице Светског центра за праћење неге старијих и дементних особа Краљевског колеџа и Одељења за истраживање услуга система социјалне заштите појединцима Факулетета за економију и политику у Лондону.
Општи закључак овог извештаја подудара се са искуствима Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана у вези са остваривањем и заштитом права дементних и особа оболелих од Алцхајмерове болести, а то је да код највећег броја људи који пате од деменције, као првог показатеља могућности да је особа оболела од Алцхајмерове болести, она тек треба да буде дијагностификована. То значи да је подмиривање потреба ових особа упитно, а остваривање њиховог права на лечење и негу у најмању руку ограничено.
Процењује се да је од деменције оболело око 47 милиона људи у свету, а до 2050. године тај број ће бити и вишеструко већи. У развијеним земљама дијагнозу има око половине дементних особа, док је у средње развијеним и неразвијеним земљама дијагноза постављена тек свакој десетој особи за коју је утврђено да болује од деменције. Највећа препрека унапређењу стања по овом питању је то што и лечење и нега дементних особа спадају у делокруг лекара специјалиста. Процењује се да би веће ангажовање запослених у примарној здравственој заштити у овој области повећало капацитете целокупног система здравствене и социјалне заштите за старање о оболелима од деменције, а што би касније трошкове лечења и неге ових особа смањило и до 40 посто. Трошкови прилагођавања система здравствене заштите у овом тренутнку били би око 0,5 посто до 2030. године, што је прихватљиво имајући у виду дугорочне уштеде и број људи оболелих од деменције и њихове породице којима би се унапређеним услугама здравственог система побољшао квалитет живота.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман је још 2014. године указао на то да се о дементним и особама оболелим од Алцхајмерове болести у нашој земљи не води се никаква посебна, збирна евиденција. Број оболелих од Алцхајмерове болести у Србији процењује се на преко 200.000, док је број оболелих од других врста деменције непознат због тога што деменција у нашем друштву није препозната као обољење, него се приписује процесу старења. Самим тим лечење дементних особа најчешће почиње када су шансе за увођење ефикасне терапије и одржање дотадашњег квалитета живота већ сведене на минимум. Напослетку, непрепознавање деменције има непосредне последице по цело друштво, на шта недвосмислено указују и подаци из извештаја Мреже АДИ.
Текст извештаја о Алцхајмеровој болести у свету током 2016. године доступан је овде.
На данашњи дан, пре девет година, Генерална скупштина Уједињених нација донела је одлуку да се 15. септембар прогласи Међународним даном демократије. Тог дана се у свету приврженост демократији исказује разним манфестацијама и на различите начине.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман подсећа на чињеницу да је демократија захтеван поредак, који не може да опстане ако не ужива широку подршку грађана. Та ће подршка бити утолико већа уколико грађани уживају широка права и слободе, уколико се њихова права у случају повреде ефикасно штите и уколико су органи јавне власти способни да задовоље захтеве и интересе грађана и обезбеде економски успон, већу запосленост, сигурност и виши животни стандард.
У супротном, подршка демократији неће само слабити, него ће је грађани у све већој мери поистовећивати са партократијом, корупцијом и пљачкашком приватизацијом. У таквој ситуацији обележавање Међународног дана демократије губи сваки смисао.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман је става да транзиција у Србији предуго траје и да се економска и социјална права грађана веома често крше. Можда се ефикасном заштитом ових права не може скратити процес транзиције, али се зато може ојачати легитимност институција на којима почива демократски поредак. Посвећен заштити људских права Покрајински заштитник грађана – омбудсман ће и даље функционисати као брана даљој ерозији демократије.
Тим Националног превентивног механизма за превенцију тортуре (НПМ-а) посетио је данас Радну јединицу Ново Насеље Геронтолошког центра у Новом Саду. Редовне посете НПМ-а установама социјалне заштите у којима бораве старија лица спроводе се у циљу стицања увида у могућности остваривања и заштите људских права њихових корисница и корисника. Увид у услове живота корисника, међу којима је значајан број особа које зависе од туђе бриге и помоћи, омогућава то да се овим установама укаже на начине унапређења њиховог рада и услова под којима њихови корисници остварују своја права.
Један од кључних аспеката живота корисника на које НПМ обраћа пажњу су поштовање приватности особа смештених у Центру, како у њиховим собама и просторијама за одржавање личне хигијене, тако и приликом обављања прегледа и пружања свакодневне неге од стране особља. Посебна пажња посвећује се питању прибављања пристанка корисника Центра на медицинске и друге прописане третмане, а које је понекад, услед хитности узроковане неким акутним здравственим стањем, потребно спровести без претходне могућности да се корисници са њима сагласе. Са тим у вези изузетно важно је и питање ограничавања слободе кретања корисника и њихове комуникације са члановима породице и околином. Чланови тима НПМ-а о овоме су разговарали са особљем Центра, али и са корисницима, који су изразили велико задовољство начином на који се према њима у овој установи поступа и условима живота у њој.
У Радној јединици Геронтолошког центра Нови Сад на Новом Насељу борави 285 корисника о којима се стара укупно 107 запослених у овом објекту, као и два лекара опште праксе и по један стоматолог, психолог и психијатар чије услуге су на располагању свим корисницима Геронтолошког центра. Тиму НПМ-а - који су данас чинили заменица покрајинског заштитника грађана - омбудсмана Анико Ширкова са сарадницом Јагодом Вјештицом, Јелена Самарџић из институције Заштитника грађана Републике Србије и др Мира Петровић и Милан Марковић из међународне организације МДРИ - као највећи проблем у функционисању Центра предочен је недовољан број запослених. Забрана запошљавања у јавном сектору онемогућава ангажовање новог, односно додатног особља чиме се би се, са једне стране, растеретили запослени, а са друге стране унапредио квалитет услуга и живота корисника Геронтолошког центра Нови Сад.
Семинар „Родна равноправност у раду националних савета националних мањина” у организацији Центра за подршку женама из Кикинде одржаће се током наредна три дана на Андревљу.
Након обраћања саветнице у Мисији ОЕБС у Србији Лесли Хес, која је данас отворила семинар, уследило је уводно излагање заменице Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за заштиту права националних мањина Еве Вукашиновић, која је говорила о законском и стратешком оквиру примењивања принципа родне равноправности у односу на остваривање права националних мањина. Посебан нагласак у свом излагању заменица Вукашиновић ставила је на могућности које национални савети имају за уродњавање политика како у оквиру самих савета, тако и у односу на институције извршне и законодавне власти. Осим недоследног или арбитрерног примењивања прописа, посебан проблем представља неусклађеност релевантних стратегија и акционих планова. Жене у националним саветима у предстојећем периоду имају велику одговорност јер морају да се залажу не само за унапређење сопственог положаја у оквиру националних савета, него и за то да се питање родне равноправности почне препознавати као стратешки важно и са аспекта заштите права националних мањина, закључила је заменица Вукашиновић.
Излагања донедавне заменице Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за равноправност полова Данице Тодоров и Ане Томанове Маканове, потпредседнице Скупштине АП Војводине, председнице скупштинског Одбора за равноправност полова и председнице Националног савета словачке националне мањине, која су потом уследила завршена су дискусијом током које су учеснице и учесници највише занимања исказали за питање већег укључивања мушкараца у активности у обасти родне равноправности, нарочито едукације, као и за предности прописивања могућности, па чак и обавезе, формирања одбора за равноправност полова од стране националних савета као једног од његових радних тела.
Током наредна два дана учесници и учеснице семинара бавиће се темом женских људских права, уродњавањем политика, јавним заговарањем политика родне равноправности, као и планирањем активности на ову тему које ће спровести у националним саветима чије су чланице.
Семинар „Родна равноправност у раду националних савета националних мањина” још један је у низу едукација за жене и мушкарце активне у националним саветима националних мањина у Србији, а чије одржавање већ неколико година подржава Мисија ОЕБС у Србији.
„Као и претходних година, и током 2015. године Покрајински заштитник грађана - омбудсман у свом раду није се превасходно бавио контролом и надзором рада органа управе, него је у фокусу деловања био и остао грађанин,“ истакла је у свом уводном излагању заменица покрајинског заштитника грађана – омбудсмана Анико Широкова, која је јуче посланицима Скупштине АП Војводине представила Извештај Покрајинског омбудсмана за 2015. годину. „Покрајински омбудсман је и 2015. године настојао да увек када је то било могуће помогне грађанима, да укаже органима на пропусте у време када није касно за њихово отклањање, да спречи кршење прописа, да отклони последице кршења, ако не другачије, онда саветом о томе како грађанин да заштити своје право.“
У вишечасовној расправи која је уследила након уводног излагања учествовало је преко 20 посланица и посланика, који су се у својим обраћањима осврнули на различите делове Извештаја. Посланици опозиције, нарочито из редова посланичких група које су по први пут заступљене у Скупштини АПВ, похвалили су улогу и допринос Покрајинског омбудсмана праћењу стања људских права у Војводини и њиховом унапређењу, подсећајући на то да је ова институција пре више од 12 година основана као прва институција за заштиту људских права у Републици Србији на нивоу вишем од локалног. По мишљењу посланика опозиције, посебан допринос институције у том периоду уочен је у областима родне равноправности и заштите права националних мањина, а рад Покрајинског омбудсмана допринео је и успостављању и примени ефикасних и сврсисходних модела поступања органа управе на локалном нивоу.
Са друге стране, посланици владајуће већине у покрајинској Скупштини као мањкаве су наводили управо оне сегменте извештаја који притужбе грађана стављају у актуелни друштвени контекст. Освртање на проблеме сиве економије и одсељавања младих, образованих људи у репродуктивном периоду у годишњем Извештају окарактерисано је као излажење из оквира надлежности институције. Покрајинском омбудсману замерено је и то што се у Извештају бави контролом поштовања прописа од стране покрајинских органа управе. Као пример за то наведен је део о поштовању законске обавезе о сразмерној заступљености припадника националних мањина у њима, питању које је, упркос томе што представља законску обавезу, са скупштинске говорнице оцењено као споредно. Годишњи извештај Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, као документ који указује на квалитет рада извршне власти на територији АП Војводине, поново је остао у сенци покушаја да се ова независна и самостална институција задужена за заштиту и унапређење људских права дискредитује.
