Вести
Посете мањим насељеним местима у Војводини и пријеми грађана организовани од стране Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана настављени су јуче у Скореновцу и Војловици. Заменица омбудсмана Ева Вукашиновић је овом приликом са председницима ових месних заједница, као и са школским педагогом у Скореновцу и директорком школе у Војловици, разговарала и о остваривању права припадника и припадница мањинских националних заједница који живе у овим местима.
По речима Нандора Шебешћена, секретара Месне заједнице Скореновац, као и њеног председника Ференца Максема, проблеми овог насеља истоветни су онима у другим сличним наељима у Војводини. Број становника стално опада услед немогућности запошљавања, односно лоше опште економске ситуације, те се током последњих десетак година број становника у селу смањио за петину, углавном због исељавања у земље западне Европе и Канаду. Заменица Вукашиновћ се у разговору са грађанкама и грађанаима уверила у то да се Месна заједница максимално труди да грађанкама и грађанима изађе у сусрет и помогне у остваривању њихових права пред органима локалне самоуправе. Упркос томе што месна заједница и матичарска служба, саобраћајна инфраструктура, као и школа, локална културно-уметничка и спортска друштва функционишу без већих потешкоћа, највећи проблем мештана представља квалитет воде и немогућност да се овај проблем дугорочно реши због тога што поступак у вези осавремењавањем постројења за прераду воде и изградњом канализационе мреже траје већ дуже време без конкретног резултата, а због сложених имовинско-правних односа у вези земљиштем на ком се ово постројење налази.
Као приградска месна заједница, Војловица се суочава са другачијим изазовима у вези са организовањем живота у овој месној заједници. По речима њеног председника Нандора Балога, као и директорке школе Ксеније Кићос Царевић, месна заједница је, између осталих, и од Покрајинског секретаријата за спорт и омладину прибавила средства за изградњу мале атлетске стазе у оквиру школе. Потреба за њом постоји због тога што у Војловици, уз три КУД-а (српско, мађарско и словачко) и неколико удружења грађана, постоје и бројна спортска удружења, а мештани сматрају да је, имајући у виду социјално-демографску структуру становништва, изузетно важно да се деца од најранијег узраста опредељују за спорт као креативни начин провођења слободног времена, уместо да већину слободног времена проводе глуварећи на улици или код куће уз рачунар.
Увези са наводима и притужбама грађана у овим и другим местима која институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана буде посетилабиће покренути поступци у оквиру надлежности и овлашћења институције, а о следећем пријему грађана јавност ће бити благовремено обавештена.
Грађанке и грађани Кулпина и Гложана јуче су у седишту ових месних заједница имали прилику да разговарају са заменицом покрајинског заштитника грађана - омбудсмана Евом Вукашиновић, да поднесу притужбу институцији или да добију правни савет у вези са остваривањем, заштитом и унапређењем својих права.
За разлику од других војвођанских села у којима је овог пролећа организован пријем грађана, у Кулпину и Гложану нема масовнијег одсељавања, односно исељавања становника у иностранство, а у месним заједницама претпостављају да је то због тога што су ова места близу других већих места, пре свега Новог Сада, где има много више могућности за запошљавање него у селима далеко од градова. Директорке основних школа у овим местима тврде да се млади који одлазе у иностранство на студије, најчешће у Словачку, углавном и враћају у ова места, односно у њихове школе како би радили као наставници.
Док се Месној заједници Кулпин, по речима њеног секретара Златка Харминца, грађани најчешће обраћају са питањима у вези са поступцима које се односе на газдинства и ослобађања од РТВ претплате, у Гложану је најактуелнији проблем грађана комасација која се, по њиховом мишљењу, не спроводи правично и на прописани начин. Обе месне заједнице имају проблема и са реализацијом, односно повраћајем средстава из месног самодорпиноса, а која су ранијих година или прикупљана на начин који су више инстанце касније оцениле непрописним, или из неког другог разлога нису реализована.
Упркос томе што се у овим месним заједницама континуирано улаже у инфраструктуру, нарочито у изградњу и одржавање водоводне и канализационе мреже, путева и школских објеката, материјална криза погађа све више грађана који се на разне начине довијају да дођу било каквих прихода.
„Трудимо се да помогнемо колико год можемо, учимо и децу да буду солидарна, али људе заболи, на пример, када виде да једни, колико год стварно сиромашни били, добију неку помоћ, а други, који исто тако спајају крај са крајем, ту помоћ не добију. Данас већ свакоме добро дође помоћ, а не знају људи ни где да је траже,” вајка се једна од саговорница.
У овим местима је у службеној употреби и словачки језик, а становништво је готово у потпуности двојезично. Док се у Кулпину настава у основној школи, упркос тенденцији опадања броја ђака у свим одељењима, одвија на српском и словачком, у Гложану, где Словаци чине већину становништва, настава се одвија само на словачком језику, али је похађају и деца других националности. Ове школе уживају велику подршку Националног савета словачке националне мањине, а гложанска је због своје особености проглашена и установом од посебног значаја.
Увези са наводима и притужбама грађана у овим и другим местима која институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсманабуде посетилабиће покренути поступци у оквиру надлежности и овлашћења институције. Следећи пријем грађана одржаће се у уторак, 15. марта уСкореновцу и Војловици.
Зборник радова „Национални савети националних мањина и култура 2", посвећен актуелним питањима везаним за положај Националних савета националних мањина у Србији, промовисан је јуче и у Градској кући у Суботици.
Једна од уредница зборника,заменица Покрајинског омбудсмана Ева Вукашиновић, изјавила је да се зборник бави културом унутар Националних савета националних мањина, као и конкретним проблемима тих заједница.
„Он се бави културом у ширем смислу, плурализмом мишљења и другим аспектима остваривања и унапређивања права Националних мањина", рекла је Вукашиновић.
О зборнику су овом приликом горовиле још и ауторке текстова др Катинка Беретка и мр снежана Илић, а Мирослав Кевежди говорио је о њему са аспекта уредника. Међу ауторима текстова сабраних у Зборнику су још и др Алпар Лошонц, др Душко Радосављевић, др Дубравка Валић Недељковић, др Свенка Савић, Зоран Таировић, мр Вероника Митро, мр Снежана Илић, Ненад Ђурђевић, Нина Јанић, Јелена Перковић и друге стручњакиње и стручњаци.
Аутори су поручили да би овај зборних требао да послужи као подстицај и увод за дебату о културним политикама, њиховим циљевима, институционалној инфраструктури и до сада постигнутим резултатима.
Домаћин промоције био је Заштитник грађана Града Суботице, а зборник је настао кроз сарадњу Завода за културу Војводине и Покрајинског омбудсмана.
Извор: www.rtv.rs
Фотографија: www.subotica.com
Економска неравноправност жена се, упркос значајном побољшању њиховог положаја, још увек се налази у самом корену свих других облика кршења права жена на основу пола, њиховог брачног и породичног статуса и материнства. Економски положај огромног броја жена је лош, а дуготрајна економска криза додатно је повећала њихову друштвену неравноправност. Незапосленост жена већа је него незапосленост мушкараца. Жене имају слабију контролу над власништвом и ресурсима друштва и чешће су заступљене у неформалним видовима запошљавања са нижим зарадама, а више времена троше на неплаћеним пословима. Дискриминација је нарочито изражена према трудницама и породиљама, које се теже запошљавају и лакше остају без посла. То показује и индекс родне равноправности према којем Србија највише заостаје за Европском унијом у области рада и располагања и управљањановцем. Запослене жене често су изложене вређању, па и претњама и уценама на радном месту. Превише девојака и жена су мета насиља у породици и других облика насиља које оптерећује и оштећује и њих као појединке, али и читаво друштво. На све ове појаве институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана указује годинама, тражи од надлежних органа да предузимају одговарајуће мере за заштиту жена и позива на поштовање прописа и Закона о равноправности полова.
Охрабрујуће је што је Србија, као прва земља ван Европске уније која примењује Индекс родне равноправности, остварила резултат од 40,6 поена од 100, док је просек у ЕУ 52,9 поена. Наша земља је изнад просека Европске уније када је реч о учешћу жена у одлучивању, захваљујући, пре свега примени тзв. квота за мање заступљени пол на местима одлучивања. То показује да је у свим областима у којима се испољава родна неравноправност потребно предузимати мере подршке, од локалне заједнице до Владе, јер без одлучујућих, видљивих и мерљивих акција неће доћи до истинског преображаја положаја жена.
Улагањем у постизање родне равноправности биће обезбеђен економски напредак, социјална и политичка инклузија и друге погодности које ће подстаћи стабилност и поштовање људског достојанства. Остваривање људских права и одрживи развој нису могући ако половина човечанства нема једнаке могућности, поручио је Генерални секретар Уједињених нација Бан Ки Мун поводом обележавања Међународног дана жена који се ове године обележава под слоганом: Планета 50-50 до 2030. – Створимо услове за родну равноправност.
Овонедељна посета институције Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана малим војвођанским местима била је данас у Куцури и Ловћенцу. Запослени у овим месним заједницама, као и директорке школа у њима, једногласне су у оцени да су највећи проблеми са којима се ова места суочавају немаштина услед велике незапослености, а која је последица затварања или приватизације великих предузећа у којима је већина мештана некада радила.
„Сви одоше за послом, ђеце све мање, за 10 година нико неће да остане у село. Јако тешко народ живи, вође има гладни у село,” наводе мештани Ловћенца осврћући се на ситуацију у селу након што је 2008. године у овом месту затворен Агроиндустријски комбинат „Његош”.
Директорка основне школе Оливера Раут слаже се са мештанима, оцењујући да се ни у просвети не чини довољно како би се брачни парови са децом и млади мотивисали да остану на селу. Администрација у школама је све захтевнија, а број запослених се стално смањује, па је и већина наставника растрзана између две-три школе како би имала пуну норму. То се, по њеним речима, изузетно негативно одражава на целокупни образовни систем јер се запослени у просвети тиме заправо своде на раднике који јуре за платом, а не на чланове једног васпитно-образовног колектива. Завршавајући обилазак школске зграде са заменицом покрајинког заштитника грађана - омбудсмана Евом Вукашиновић, директорка је при уласку у зборницу са жаљењем констатовала:
„Зборница нам је из времена када је у школи било скоро 600 ђака. Сада их имамо 234, па у зборници обично има тек двоје-троје наставника.”
Грађанке и грађани Куцуре често се обраћају Месној заједници у вези са комуналним проблемима, а које потом у највећем броју случајева успешно решавају јер у овом месту постоји и тзв. комунални редар. Грађани овог места који сматрају да имају неки проблем навикли су да се прво обрате Месној заједници, а потом другим инстанцама:
„И нормално је да се нама прво обраћају, ми смо овде са њима и због њих,” закључила је секретарка Месне заједнице Куцура Јелена Бесермењи.
Док су у основној школи проблеми у вези са организовањем наставе такође повезани са смањењем броја деце, нарочито оне која би наставу похађала на русинском језику, проблеми Куцурана који су се данас обратили заменици омбудсмана односили су се на поступање царинарнице у Новом Саду, повреду права на правично суђење, односно суђење у разумном року, као и на остваривање права на надокнаду коју Општина Врбас исплаћује за треће дете.
У вези са наводима и притужбама грађана у овим и другим местима која институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана буде посетила биће покренути поступци у оквиру надлежности и овлашћења институције. Следећи пријем грађана одржаће се у четвртак, 10. марта у Кулпину и Гложану.
