Вести
Овогодишњи Међународни дан породице посвећен је обезбеђивању услова за здрав живот и промовисању добробити свих чланова породице, укључујући и старије особе.
Протеклих година, на нивоу државе, АП Војводине и јединица локалне самоуправе на њеној територији, уведене су различите подстицајне мере за побољшање материјалног положаја породица с децом. Предвиђене мере помоћи породици, између осталог, обухватају палијативну негу, посебну здравствену заштиту деце, трудница и породиља, обезбеђивање личног пратиоца детету и ученику у области социјалне заштите. Уз то, у области радних односа жене имају право и на накнаду зараде за време породиљског одсуства и одсуства ради неге детета. Међутим, искуства грађана који се Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману обраћају својим притужбама, као и анализе и истраживања која је институција спровела у надлежним органима управе и службама, сведоче о томе да ове мере нису значајније допринеле оснаживању породице, нити ублажиле економску и психолошку цену родитељства.
У Годишњем извештају за 2015. годину, Покрајински заштитник грађана - омбудсман указује на то да је у Републици Србији дошло до погоршања целокупне социјалне ситуације становништва и повећања сиромаштва, што за собом повлачи низ других проблема, те напослетку и угрожавање људских права. Породица у оваквим друштвеним околностима изложена је низу ризика, почевши од потешкоћа у вези са задовољавањем основних егзистенцијалних потреба својих чланова, преко проблема у остваривању права на квалитетну здравствену и социјалну заштиту, образовање и рад, па све до тога да и запослени родитељи тешко успевају да ускладе своје породичне и професионалне обавезе. Ове околности погађају све чланове породице, а нарочито децу, жене и старије особе. Изазови су утолико већи уколико је реч о самохраним и једнородитељским породицама, као и старачким домаћинствима.
Узајамни однос породице и друштва је динамичан, а промене које се дешавају у њима функционишу по принципу повратне спреге. Развијена друштвена заједница налаже креирање и унапређење програма и прописа по мери породице и интересу добробити свих њених чланова појединачно. То подразумева и јачање капацитета локалних заједница за пружање подршке породици, али и конкретне и корените промене у свим сегментима друштвеног живота усмерене на оснаживање родитеља и радно способних чланова породице. Неке од мера које би томе допринеле су увођење флексибилног радног времена, пружање подршке родитељима у обезбеђивању одговарајуће неге и здравог развоја њихове деце, промовисање већег степена укључивања очева у бригу о деци и равноправног учешћа мушкараца и жена у породичним обавезама, укључујући и бригу о старијим члановима породице.
Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинска омбудсманка и Ева Вукашиновић, заменица задужена за заштиту права националних мањина, разговарале су данас са представницима Делегације Европске уније Луком Бјанконијем, шефом политичког одељења и Горданом Арацкић, саветницом за питања демократизације.
У разговору су дотакнуте бројне теме које се тичу остваривања права националних мањина, као што су питања билингвалног образовања, службене употребе језика, финансирања медија, рада националних савета, акционих планова, разлика у остваривању права између појединих мањина, примене и измене Закона о заштити права и слобода националних мањина, те националних савета националних мањина.
Саговорницима из Делегације Европске уније предочен је и став покрајинског омбудсмана у вези иницијативе за формирањем министарства за људска и мањинска права, потребе да се питања националних мањина уреде уставним законом, као и искуства омбудсмана стечена током разговора са припадницима националних мањина у срединама у којима живе и остварују своја права.
Састанак је одржан у просторијама Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана у Новом Саду.
Трећу годину заредом, Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинска омбудсманка, примила је студенте и студенткиње треће године Правног факултета Универзитета у Новом Саду који су данас отпочели са реализацијом практичне наставе у Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману.
Практичну наставу у оквиру предмета Управно право овог семестра у институцији Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана похађа десеторо студената са циљем да се упозна са надлежностима и делокругом рада институције, као и правним оквиром њеног поступања. Програм практичне наставе студената и студенткиња Правног факултета спроводи се на основу Протокола о сарадњи закљученог 2013. године, а којим се студентима омогућава да стекну нова и провере стечена теоријска и практична знања из наставних предмета са Катедре за јавно право.
Током једноседмичне праксе студенти ће имати прилику да се упознају и са поступком по притужбама грађана и грађанки, да присуствују раду стручне службе са странкама и да за потребе студија анализирају одабране случајеве, односно предемте по којима је Покрајински заштитник грађана - омбудсман поступао.
Нови низ посета институције Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана војвођанским местима у којима не постоји локални заштитник грађана настављен је данас у Пећинцима. Са грађанима су о њиховим проблемима у вези са остваривањем, заштитом и унапређењем људских права у седишту Општинске управе разговарале заменице Анико Ширкова и Ева Вукашиновић.
Грађанке и грађани Пећинаца, Шимановаца и Доњег Товарника највише притужби су имали у области урбанизма и то на рад инспекцијских органа. Грађанима највише смета бука и загађење који настају услед пословања производних и других комерцијалних објеката на парцелама у њиховом непосредном суседству, као и чињеница да поступци надлежних органа, по њиховом мишљењу, предуго трају и не доводе до резултата који су очекивали. Уз поменуте проблеме, грађани су се, између осталог, жалили и на поступање локалне полиције, а једна грађанка дошла је по савет у вези са држављанством и прибављањем личних исправа Републике Србије.
У вези са наводима и притужбама грађана у овом и другим местима која институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана буде посетила биће покренути поступци у оквиру надлежности и овлашћења институције, а наредни пријеми грађана биће глаговремено најављени.
Поруке којима се обележава 9. мај, Међународни дан победе над фашизмом и Дан Европе, данас су једнако актуелне као и у време када су се одиграли догађаји који су довели до тога да овај датум буде међународно препознат.
У светлу европских интеграција, Дан Европе грађанкама и грађанима се доима као актуелнији, будући да се односи на нешто у шта су и сами укључени, чему и сами свакодневно сведоче. Измене и осавремењавање прописа, као и иновације у функционисању органа управе чине тек мали, али јавности очигледан део настојања да савремена Европа, од пуког геофизичког, прерасте у складно функционишући социокултуролошки и политички простор. Остваривање, заштита и унапређење људских права на том путу и даље остају један од највећих изазова, нарочито са аспекта примене и поштовање начела добре управе и функционисања правне државе.
Данашња европска и домаћа кретања, нарочито у светлу прилива великог броја избеглица и миграната, једнако релевантним чине и Међународни дан победе над фашизмом. Више од седам деценија од дана који у савременом свету симболизује победу над идеологијом заснованом на дискриминацији и кршењу људских права, европским простором поново одзвањају захтеви за пооштравање услова за улазак у земље Европске уније, подизање ограда, затварање граница и депортације.
Одговорност за садржај поруке 9. маја лежи на свакој грађанки и грађанину који себе доживљава становником савременог европског простора, оног чијем стварању су допринела оба догађаја која се овог дана обележавају. Од грађана Европе зависи да ли ће се 9. мај у будућности обележавати више као празник цивилизацијског напретка, или борбе против ретроградних идеја.
