Вести
Право на здравствену заштиту у најтешњој је вези са основним људским правом - правом на живот. Судећи по притужбама Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману током 2015. године, право на квалитетну здравствену заштиту, која би, као тековина савременог друштва, у ХХИ веку требало да буде једнако доступна свима, најтеже су остваривале две рањиве друштвене групе - деца и жене.
Притужбе грађанки и грађана на рад здравствених и социјално-здравствених установа, али и подаци које ове установе достављају Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману, указује на то даје остваривањеправа на здравствену заштиту у АП Војводини отежано. Здравственим установама недостаје лекара, нарочито специјалиста, медицинског особља, као и простора, опреме и новца за рад у складу са савременим захтевима струке. Међу најдефицитарније специјалисте, нарочито у ванградским срединама, спадају педијатри и гинеколози, а због лоших услова рада и малих примања особље здравствених и социјалних установа, поготово оно које већ има радног искуства, све чешће се одлучује на одлазак у иностранство.
Последица оваквог стања је то да су здравствене установе преоптерећене. Због тога у настојању да се смањи број грађана којима се пружа услуга, односно чије би се осигурање и лечење финансирало из буџетских средстава често прибегавају рестриктивном тумачењу прописа. Са друге стране, овакав приступ у очима њихових корисника оставља утисак неорганизованости и селективности у пружању услуга. То је нарочито изражено у случају потребе за специјалистичким прегледима, било да су у питању консултације са лекаром, прегледи уз помоћ посебне опреме или специфичне лабораторијске анализе. На њих се понекад чека и по неколико месеци јер домови здравља не пружају ову врсту услуга.
Иако у седиштима јединица локалне самоуправе постоје саветници за заштиту права пацијената, грађани им се релативно ретко обраћају из неколико разлога. Први је тај што се овим саветницима подноси писмени приговор, а што од корисника, уз време и писање поднеска, захтева одређени степен информисаности о сопственим правима. Други је страх да ће због подношења приговора на неки начин трпети негативне последице од стране лекара или особља установе на чији рад се њихов приговор односи. Трећи је зазор грађана од било каквог остваривања права путем институција и аутоматско „тражење везе”, чак и у случајевима када је поступак врло једноставан, брз и бесплатан.
Грађани се Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману често обраћају тражећи савет, односно тумачење прописа и упутство како да поступе у конкретној ситуацији. Разлог за то је недовољна информисаност и неразумевање начина функционисања система здравствене заштите. Грађани су се 2015. године често жалили на то да од особља у здравственим установама, којима су се претходно обратили, нису добили потпуне и правовремене информације о њиховим правима и поступцима лечења, као ни увид у медицинску документацију. Највећи број грађана жалио се на то да није у могућности да у потпуности оствари право на здравствену заштиту због тога што им није у законском року било омогућено да обаве неки преглед или лечење. Известан број њих обраћао тражећи савет у вези са доступношћу здравствене заштите особама које немају оверену здравствену књижицу и њиховој деци или деци лица која су страни држављани са пребивалиштем у Републици Србији, као и у вези са остваривањем права на лечење у иностранству. Грађана нарушавана је поступцима особља здравствених установа нарушавана приватност јер подаци о њиховом здравственом стању нису третирани као поверљиви.
Поводом 7. априла, Светског дана здравља,Покрајински заштитник грађана - омбудсман наглашава да се право на здрављеостварује поштујући начела доступности, приступачности, прихватљивости и одговарајућег стандарда здравствене заштите. То подразумева сврсисходно и правовремено давање и тражење информација и услуга, физички и новчано доступних свима без дискриминације.
Председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор разговарао је данас са покрајинском омбудсманком Аником Мушкињом Хајнрих која му је предала Извештај Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана за 2015. годину.
Омбудсманка Мушкиња Хајнрих нагласила је да је Покрајински омбудсман, као и претходних година, настојао да увек када је то могуће помогне грађанима, да укаже органима на пропусте док није касно за њихово отклањање или да помогне саветом како може да заштити своје право.
Она је нагласила да су уочени проблеми слични као претходних година, а то су 
сиромаштво, незапосленост, немогућност остваривања права на социјалну помоћ, што их доводи на руб егзистенције. У разговору је истакнут велики напедак у сарадњи са органима Пореске управе, ПИО Фондом, посебно када је реч о повезивању стажа и увођењу пољопривредника у систем пензионог осигурања.
Председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор изразио је велику подршку овој институцији, њеном раду и напретку који је из године у годину приметан. Он је истакао и задовољство чињеницом да се најмање притужби грађана током претходне године односило на рад органа покрајинске управе, те да су и пристигли приговори углавном позитивно решени у разумном року.
Извештај Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за 2015. годину доступан је на сајту институције.
Извор: www.skupstinavojvodine.gov.rs
Представнице и представници Националног превентивног механизма за превенцију тортуре (НПМ-а) су прошлог четвртка и петка боравили у Суботици, где су посетили неколико институција којима јавност иначе нема приступа.
НПМ је механизам за заштиту и унапређење људских права у Републици Србији установљен 2011. године, а чине га представници Заштитника грађана Републике Србије, Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана и организација цивилног друштва. Као надзорно тело, НПМ постоји у приближно 70 земаља у свету ради унапређења услова живота и могућности остваривања људских права особа које бораве у институцијама, односно установама затвореног типа. Стручни тимови у оквиру НПМ-а посећују затворе, полицијске станице, психијатријске болнице, домове за старе и друге установе са циљем да се у њима предупреди појава тортуре и других сурових, нехуманих и понижавајућих казни или поступака.
Заменик заштитника грађана Републике Србије Милош Јанковић, који је предводио тим НПМ-а, и заменица покрајинског заштитника грађана - омбудсмана Анико Ширкова овом приликом су са својим сарадницама, као и представницима Београдског центра за људска права, Хелсиншког одбора за људска права и Комитета правника за људска права (YUCOM-a), посетили суботички Окружни затвор, Полицијску управу, Регионални центар граничне полиције и Прихватни центар за избеглице и мигранте. У циљу унапређења остваривања и заштите људских права особа које бораве у овим институцијама, али и унапређења услова рада запослених у њима, НПМ ће о овој посети сачинити извештај о уоченим недостацима и дати препоруке како да се они отклоне.
Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинска омбудсманка, Ева Вукашиновић, заменица за заштиту права националних мањина и Даница Тодоров, заменица за равноправност полова, разговарале су данас са Каром Стерн и Ренеом Вилдангелом, члановима ОЕБС-ове ограничене мисије за посматрање избора.
Интересовање чланова мисије је било фокусирано на изборну кампању, учешће националних мањина и жена, улогу медија и других актера изборног процеса. У циљу стицања што потпунијег увида чланови мисије ће разговарати са представницима политичких партија, судства, невладиних организација, медија и независних институција.
Мисију предводи амбасадор Гирт Хинрих Еренс, а успостављена је на позив власти Републике Србије.
Данас је у Новом Саду, у организацији недељника „Време” и Фондације за отворено друштво у Србији (ФОС-а), одржана конференција „Војвођански регион и добро управљање у светлу Агенде УН до 2030.” на којој је говорила заменица Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана Ева Вукашиновић.
Агенда УН 2015-2030. је документ који се надовезује на Миленијумске циљеве УН 2000-2015, са том разликом да Агенда садржи и циљеве одрживог развоја до 2030. године и обавезујућа је за све чланице УН, а не само за земље у развоју. Данашња конференција бавила се циљем број 16 Агенде, а који се односи на на једнак приступ правди за све и на добро управљање и чија начела би требало да се примењују у свим гранама и на свим нивоима власти.
Конференција се бавила положајем јединог признатог региона у Србији у односу на остале делове земље. Значење појмова аутономије и регионализма разматрано је у садашњем историјском тренутку, наглашавајући важност регионализма и међурегионалне сарадње за добро управљање у држави и са посебним освртом на положај националних мањина у Војводини. На конференцији је указано и на узрочно-последичну повезаност и утицај доброг, односно лошег управљања овим процесима на социјални положај грађанки и грађана који произилази из сиромаштва, незапослености и актуелних начина производње хране.
Уз заменицу Вукашиновић, која је говорила о активностима институције Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана у области заштите права националних мањина, на конференцији су говорили још и Бранислав Бугарски, покрајински секретар за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу, Срђан Ђуровић из Фондације за отворено друштво, Саша Попов из новосадског Центра за регионализам и Снежана Илић из зрењанинског Центра за развој цивилног друштва. Модераторка конференције била је Јована Глигоријевић, помоћница главног уредника недељника „Време”.
