Please select your page

Вести

Поводом 15. јуна, Међународног дана борбе против насиља над старијим особама, заменица покрајинског заштинтика грађана - омбудсмана Анико Ширкова учествовала је данас у Београду на округлом столу под називом „Не затварајмо очи: зауставимо злостављање старијих”. Округли сто сузаједничкиорганизовали Црвени крст Србије и Повереник за заштиту равноправности, уз подршку Популационог фонда Уједињених нација, Делегације Европске уније у Србији и Међународне организације за пружање помоћи старијим особама (Help Age International).

У уводном делу скупа, учесницима су се обратили Весна Миленовић, генерални секретар Црвеног крста Србије и Александар Вулин, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности говорила је о узроцима и изазовима старосне дискриминације, а Марија Раковић, представница Популационог фонда УН, упознала је присутне са улогом овог фонда у побољшању квалитета живота старијих особа у Србији. О искуству Аустрије у борби против дискриминације и насиља над старима говорила је др Елизабет Питерман, представница Савеза пензионера Аустрије за питања здравства, док је Наташа Тодоровић из Црвеног крста Србије пристунима представила иницијативу Међународне организације за пружање помоћи старијим особама да се Уједињеним нацијама упути предлог за усвајање Нове конвенције о правима старијих особа. Низ излагања пре дискусије завршила је др Славица Голубовић из београдског Геронтолошког центра, која је говорила о дискриминацији старијих особа оболелих од деменције.

Злостављање старијих особа и насиље над њима у савременим друштвима још увек је табу, упркос томе што је и оно један вид насиља у породици, констатовано је током дискусије. Истраживање које су крајем 2015. године спровели Црвени крст Србије и институција Повереника за заштиту равноправности, уз подршку Популационог фонда УН, показало је да је вишеструко злостављање, односно комбинацију више типова злостављања, доживело 5,5 одсто старијих у Србији.Његови починиоци су најчешће особе блиске жртвама, а старије особе које су га доживеле о њему нерадо говоре како због страха да ће се оно поновити, тако и због зависности управо од оних који над њима врше насиље, али и стида због тога што су те особе неретко и чланови њихове најближе породице.

Међународн дан борбе против насиља над старијим особамау свету је по први пут обележен 2006. године на иницијативу Међународне мреже за превенцију злостављања старијих особа и Светске здравствене организације. Циљ његовог обележавања је да се јавности скрене пажња на занемаривање и злостављање старијих особа и насиље над њима, а које се јавља као последица негативних културолошких, економских и демографских кретања у друштву. 

Фотографија: http://www.minrzs.gov.rs/cir/aktuelno/item/5765-2017-godina-medjugeneracijske-solidarnosti


Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинска омбудсманка, присуствовала је данас свечаном уручењу сертификата студентима који су програм практичне наставе реализовали у институцијама покрајинског и републичког заштитника грађана, као и правосудним органима у Новом Саду. У амфитеатру Правног факултета, сефтификати су уручени и студентима који су реализовали и програм Правне клинике за борбу против трговине људима и Правне клинике за заштиту животне средине.

 


Анико Ширкова, заменица покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, посетила је данас, са сарадницом Јагодом Вјештицом, установу за смештај и негу старих лица „Национални дом“ у Владимировцу. 
 
У овој установи тренутно борави 78 корисника, о којима брине 36 радника установе. Запослени су упознати са основама социјалне заштите и похађају разне семинаре ради усавршавања, ефикаснијег рада и квалитетнијег пружања услуга. 
 
О условима смештаја, организацији рада, друштвеним активностима и садржају слободних активности, као и проблемима са којима се запослени у установи суочавају, представници Покрајинског омбудсмана разговарали су са Даниелом Дуловић, дипломираном социјалном радницом и Жаклином Дупор Николић, психолошкињом. 
 
Установа за смештај и негу старих лица постоји од 2004. године, а највећи број корисника њених услуга долази из  Панчева. Дом је познат и по томе што у њему нема ни једног степеника, што у великој мери олакшава кретање корисника. 
 

Према подацима институција надлежним за решавање проблема насиља у породици, а које Покрајински заштитник грађана - омбудсман прикупља већ 10 година, око 20 одсто деце и младих до 18 година непосредно трпи насиље од родитеља и/или чланова породице, док су у 80 одсто укупног броја случајева насиља у породици деца његови сведоци и увек секундарне жртве.

Међу притужбама Омбудсману у области заштите права детета, у великом броју случајева су и оне у којим се родитељи током и након развода брака споре око старатељства над дететом. Отворени конфликти између бивших супружника/партнера негативно се одражавају на децу и тиме што током ових поступака потребе деце подређују својим интересима,оптужујући се међусобно и манупулишући како дететовим положајем, тако и његовим најбољим интересом и осећањима.

Покрајински омбудсман сваке године заприми и немали број притужби у вези са случајевима вршњачког насиља, а у последње време повећао се и број притужби родитеља који указују на то да су деца изложена насиљу од стране наставника и запослених у васпитно-образовним установама. У закључцима истраживања о спречавању насиља у школама које је Покрајински омбудсман спровео 2012. године, наводи се да, упркос законодавном оквиру који то предвиђа, ученици не уживају одговарајући степен заштите од насиља, да су недовољно укључени у вршњачку подршку, а у свега 40 одсто школа тек део запослених је прошао обуку о вршњачком насиљу.

Деца су нажалост и најрањивија група корисника интернета. У истраживању Покрајинског омбудсмана „Експлоатација деце на интернету”, спроведеном 2012. године у оквиру истоименог пројекта, утврђено је да запослени у институцијама и установама које се баве децом немају довољно стручног знања у овој области и указано је на потребу за њиховом континуираном обуком о насиљу над децом путем информационих и комуникационих технологија.

Покрајински омбудсман истиче и посебно тежак положај деце миграната која путују без пратње, или током пута бивају одвојена од родитеља, старатеља или друге особе одговорне за дете. Ова деца, као и деца која просе, деца улице и деца из сиромашних породица посебно су рањива и под већим су ризиком од сексуалне и радне експлоатације и других врста злоупотребе и насиља. Посебно је забрињавајуће то што су институције,у којимаова деца могу да остваре своја права у области здравства, социјалне заштите и образовања, завећину њих недоступни.Наиме, ова деца врло често немају ни основна лична документа,те тако у очима државних институција она немају идентитет и не постоје.

У поступцима у којима постоје сазнања о посредном или директном насиљу над децом и према њима, Покрајински омбудсман указује надлежнима на потребу за међуинституционалном и међусекторском сарадњом будући да она у оваквим случајевима често изостаје. Потребно је да образовне и установе здравствене, и социјалне заштите, као и правосуђе у свим случајевима насиља над децом и њиховог занемаривања или злостављања предузму неодложне мере, да обавештавају једни друге о оваквим случајевима и да координирано поступају, руководећи се сваки пут најбољим интересом детета. Много више пажње потребно је посветити превентивним мерама, као и стручно-психолошкој подршци родитељима и особама одговорнима за дете.

Резолуцијом Уједињених Нација из 1982. године, 4. јун проглашен је за Међународни дан деце невиних жртава агресије. Сврха обележавања овог дана је да се јавности укаже на патњу деце широм света узроковану њиховим физичким, менталним и емоционалним злостављањем.


Одрастање детета у породичном окружењу у којем се негују љубав и разумевање неопходно за целокупан и складан развој личности детета основна је порука резолуције Уједињених нација којом је установљен Међународни дан родитеља.

Данас је, међутим, велики изазов за родитеље да ускладе приватан и пословни живот, имајући у виду савремене токове пословања с једне и услове у којима још влада традиционално схватање родних улога, с друге стране.  

Овакве околности се посебно негативно одражавају на жене које се у друштву првенствено виде као мајке и особе које брину о деци и другим члановима домаћинства. Стереотипно схватање улога мушкараца и жена утиче на неравноправну расподелу одговорности између њих у породици. Истовремено, у пословном окружењу жена која је и мајка у већем је ризику од застоја и немогућности напредовања на радном месту јер чешће користи боловање и одсуствује с посла због обавеза према деци. Док је на породиљском одсуству и одсуству ради неге детета, које значајно чешће користи иако на одсуство ради неге детета право има и мушкарац, жена остаје неоцењена, послодавци је ређе или уопште не позивају и не упућују на додатне обуке што такође утиче на могућност напредовања, али и на њено самопоуздање и мотивацију за рад. Напослетку, жене су спремније да раде и за нижу плату и да се одричу развоја своје каријере како би одговориле очекивањима, а истовремено обављају више сати неплаћеног кућног рада.

Усклађивање пословног и приватног живота је проблем који директно погађа појединке и појединце са родитељским обавезама, али се одражава и на послодавце и целокупно друштво. Држава и послодавци треба да препознају овај проблем и обезбеде организовану подршку породицама с децом, односно родитељима, како материјалну, тако и развијањем различитих услуга, пре свега стручно-психолошких. Реч је о услугама које би олакшале терет који породице с децом имају и које би смањиле психолошку и економску цену родитељства.

Покрајински заштитнк грађана – омбудсман позива надлежне и одговорне на свим нивоима власти, као и послодавце да раде на стварању породично одговорне политике и да предузимају мере које осигуравају равноправност приликом запошљавања, али и развој каријере без обзира на родитељство и пол. С тим у вези, очеве је могуће подстицати и подржавати да користе одсуство с рада ради неге детета, омогућити прилагођавање радног времена и услова рада запосленима са породичним обавезама, подстицати мајке да не одустају од пословних циљева и развоја каријере због породичних обавеза. На тај начин, као друштво размишљамо и о социјалној одговорности, те пружајући одговарајућу подршку родитељима, заједно радимо на креирању и развоју окружења одговорног према деци.

Међународни дан родитеља установљен је 2012. године Резолуцијом Генералне скупштине УН у знак захвалности родитељима широм света за њихову несебичну посвећеност деци и бригу о њима.