Вести
Истраживање о примени принципа родне равноправности на локалном нивоу: Занемаривање законске обавезе
Најновије истраживање институције Покрајинског заштитиника грађана - омбудсмана у области равноправности полова односи се на примену принципа родне равноправности у Војводини на локалном нивоу у 2015. години.
Нажалост, локални органи управе не придају овом питању довољан значај, о чему сведочи податак да безмало половина - 42 одсто јединица локалне самоуправе није ни доставило тражене податке. У преосталим градовима и општинама родном равноправношћу формално се баве стална радна тела, најчешће комисија и савета, а у 52 одсто од укупно 27 јединица локалне самоуправе које су доставили податке, осим радних тела постоји особа запослена у локалној управи задужена, између осталог, и за област родне равноправности. Само у четири јединице локалне самоуправе обухваћене истраживањем постоје запослени који се баве искључиво овом облашћу.
Родно осетљив буџет усвојен је у свега 13 одсто градова и општина које су доставиле податке, док у 38 одсто њих није усвојен, а девет одсто се припрема да га усвоји. На то колико је овај аспект примене принципа родне равноправности и стварања једнаких могућности за жене и мушкарце запостављен на локалном нивоу говори и податак да на ово питање није одговорило чак 40 одсто општина и градова обухваћених истраживањем.
Само пет јединица локалне самоуправе је навело да приликом усвајања планова и других аката, након претходно спроведене родне анализе, разматра утицај мера и активности на жене и мушкарце. Поређења ради, у истраживању 2012. године, 42 одсто локалних самоуправа одговорило је да органи управе током усвајања развојних планова и других аката разматрају утицај мера и активности на остваривање једнаких могућности.
У више од четвртине градова/општина примењују се квоте за мање заступљени пол у случају несразмерне заступљености припадника и припадница оба пола на руководећим положајима, али у истом проценту сматрају да за тим не постоји потреба, док су у девет одсто свесни те потребе, али ову меру не примењују. Стога не изненађују подаци да је, на пример, међу директорима јавних предузећа двоструко више мушкараца него жена. Међу члановима градских и општинских већа било је пре последњих избора готово четири пута више мушкараца. Градоначелнице или председнице општина имале су свега четири јединице локалне самоуправе, а само две жене биле су председнице скупштине града или општине.
На основу података из 2015. године у поређењу са 2012. годином намеће се закључак да се поштовању принципа родне равноправности придаје све мање значаја, не само у погледу остваривања законских одредби, него и стварног унапређења равноправности жена и мушкараца. Покрајински заштитник грађана - омбудсман подсећа на то да јединице локалне самоуправе имају обавезу да обезбеђују равноправност полова и стварају једнаке могућности, што према Закону о равноправности полова, подразумева равноправно учешће жена и мушкараца у свим фазама планирања, доношења и спровођења одлука које су од утицаја на њихов положај. Тим законом прописана је и обавеза органа управе да развијају политику једнаких могућности у свим областима друштвеног живота и предузимање посебних мера за спречавање и отклањање дискриминације засноване на полу и роду.
Изражена забринутост грађана за будућност насељених места у сеоским срединама, у којима се број становника убрзано смањује због одсељавања радно способног становништва, нарочито младих у репродуктивном периоду, обележила је овогодишње посете институције Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана насељеним местима на територији АП Војводине. Притужбе грађана на лош материјални положај услед изузетно ограничених могућности запошљавања и остваривања прихода указују на један о кључних разлога због којих се становници мањих места у Војводини одлучују да живе у градовима или, још чешће, да се одселе у иностранство и са собом поведу целу породицу.
Током ових посета, грађани су указивали и на то да се у Републици Србији, односно на територији АП Војводине питању популационе политике не приступа стратешки чак ни на локалном нивоу, упркос томе што у Програму демографског развоја АП Војводине значајно место заузима део који се односи на подстицање јединица локалне самоуправе на већу активност у овој области. Покрајински заштитник грађана – омбудсман је још 2014. године, у истраживању о локалним популационим политикама, указао на то да ни две трећине војвођанских локалних самоуправа тада није имало усвојену локалну стратегију социјалне заштите, док око трећина њих није имала нити овај, нити друге стратешке документе у области популационе политике. Усвајање и - што је најважније - спровођење мера садржаних у оваквим документима ублажило би негативна демографска кретања, уз спровођење одговарајућих мера и у области запошљавања и образовања.
Имајући у виду, међутим, смањивање буџетских средстава на свим нивоима током протекле две године, сасвим је извесно да се ситуација вези са пружањем подршке породицама са децом и другим мерама популационе политике није битно променила. На то указују и информације добијене од грађана, који су током разговора са заменицама покрајинског заштитника грађана - омбудсмана истицали нарочито тежак положај појединих категорија становништва у сеоским срединама - младих, жена свих узраста, незапослених и издржаваних лица, као и особа које услед нарушеног здравственог стања често или стално користе услуге установа здравствене и социјалне заштите, а које су им тешко доступне због удаљености од њиховог места становања или због тога што услед сиромаштва те услуге не могу себи да приуште.
Препоруке које су јединицама локалне самоуправе упућене 2014. године релевантне су и данас. Потребно је анализирати демографску слику локалне средине, идентификовати ресурсе који у њој постоје, успоставити институционални оквир за спровођење локалне популационе политике и међусекторску сарадњу. Локалне мере популационе политике потребно је дефинисати имајући у виду и њену родну димензију и обезбедити средства за спровођење ових мера. Родној димензији популационе политике посвећен је и овогодишњи Светски дан становништва, који се бавидруштвеним улагањем у развој свести девојчица у тинејџерском узрасту, међу којима је још увек значајан број оних којима је ускраћена могућност остваривања основних људских права, попут права на информисаност о сопственим правима, на здрав живот или на образовање.
Према подацима УНИЦЕФ-а и Републичког завода за статистику из 2014. године, око 4 процента младих жена у Србији узраста 15-19 година су тренутно удате или живе у ванбрачној заједници. Код жена из најсиромашнијих домаћинстава тај проценат је 9 посто. Међу женама старости 20–49 година, 7 процената се удало пре навршене 18. године живота. Међу младим женама старости 15–19 година из ромских насеља, скоро половина су тренутно удате, али тај показатељ је још већи (52 процента) код жена из најсиромашнијих домаћинстава и са основним образовањем. Пре навршене 15. године удала се готово петина девојака и жена узраста 15–49 година, док се готово две трећине жена старости 20–49 година удало пре навршене 18. године.
Светски дан становништва, 11. јул установљен је 1989. године на иницијативу Фонда за развој Уједињених нација (UNDP), чији програми су одувек били усмерении ка пружању подршке девојчицама - ка укидању праксе склапања дечјих бракова и смањењу број трудноћа међу малолетницама, а посебно ка томе да се оне довољно оснаже како би на основу поузданих и научно заснованих информација могле одлучивати о свом здрављу и животу.
Као институција која је 2011. године прва у Војводини и Србији спровела истраживање о деци која се баве просјачењем, Покрајински заштитник грађана - омбудсман данас је у Новом Саду учествовао у раду фокус групе у оквиру пројекта регионалног истраживања „Распрострањеност феномена деце укључене у живот и/или рад на улици”. Пројекат заједнички реализују Екуменска хуманитарна организација из Новог Сада у сарадњи са међународном организацијом Спасимо децу (Save the Children International).
Циљ одржавања фокус групе био је да се прикупе најновији подаци из праксе и размене искуства са стручњацима из надлежних органа управе и установа како би се што боље сагледао тренутни положај деце укључене у живот или рад на улици као изразито рањиве друштвене групе. Током дискусије закључено је даје у Новом Саду велики помак у пружању подршке овој деци постугнут ортварањем свратишта за децу улице. Међутим, његов капацитет и обим услуга недовољани су у односу на стварни број деце укључене у живот или рад на улици у овом граду, за који се процењује да је у појединим периодима године бар двоструко већи у односу на број деце која користе услуге свратишта, а због тога што у Нови Сад ради просјачења и друге врсте рада на улици долазе и деца из других места. Осим што би сличне установе требало успоставити и у другим, нарочито пограничним градовима, на фокус групи је констатовано да у прописима Републике Србије деца која живе и/или раде на улици и даље нису препозната као посебно рањива категорија становништва, а самим тим их као такву не третирају ни надлежне институције.
Посебан проблем представља чињеница да ова деца долазе из сиромашних и социјално угрожених породица чији чланови немају пријављено пребивалиште и међу којима је уз то веома изражен и патријархални образац међусобних односа. У таквим породицама мушкарци, као супружници и очеви, злоупотребљавају своју надмоћ тако што жене и децу приморавају на прошњу или друге врсте рада на улици. Чак и када се обрате центрима за социјални рад и када њихови предмети доспеју пред правосудне органе, ове жене, будући неуке и ускраћене за услуге служби бесплатне правне помоћи, не успевају да осваре своја законом загарантована права, нити да заштите себе и своју децу. Самим тим оне и њихова деца бивају поново враћени у зачарани круг неинформисаности, немаштине и насиља, обрасца који ће се без ефикасног поступања институција понављати из генерације у генерацију. Уз препознавање деце и младих који живе и /или раде на улици у просписима и координисано поступање институција, учесници фокус групе сматрају да би успостављање ефиксног система бесплатне правне помоћи, којем би приступ имали и родитељи, нарочито мајке ове деце и млади суочени са овим проблемом, у значајној мери допринело унапређењу остваривања и заштите права ове нарочито рањиве друштвене групе.
Уз представнике Покрајинског завода за социјалну заштитку, Центра за социјални рад, Службе за здравствену заштиту деце Дома здравља и Полицијске управе Нови Сад, у име Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана у раду фокус групе учествовале су Анкица Драгин и Марија Миладиновић, сараднице у институцији и ауторке истраживања „Дечје просјачење у Војводини”.
Уочи 26. јуна, Међународног дана подршке жртвама тортуре: Усвојити прописе у циљу превенције тортуре
Особе изложене тортури, мучењуи другимоблицима нехуманог и нечовечног поступањажртве су најгрубљег кршења основних људских права. Због суровости оваквих поступака не изненађује то да се о њима нерадо говори изван стручних кругова, једнако као и о траумама жртава и њихових најближих. Тортура и други видови нечовечног понашања заступљенији су у друштвима у којима је смањена свест појединаца о потребама и правима посебно рањивих друштвених група. Са друге стране, институције за заштиту људских права дужне су да указују како на права особа које су под нарочитим ризиком да постану жртве тортуре и других видова нехуманог понашања, тако и на мањкавости система њихове заштите, који би у себи требао да садржи и механизме за превенцију ове појаве.
Кориснице и корисници установа социјалне заштите су и особе чије здравствено стање је такво да може довесто до њиховог самоповређивања или повређивања других лица у њиховом окружењу. Упркос томе, установе социјалне заштите у Републици Србији, односно Аутономној покрајини Војводини још увек немају посебан правилник за примену мера физичког спутавања и изолације корисника. На ову чињеницу, као и на начине како се у недостатку првилника поступа у овим установама, институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана указала је још прошле године у истраживању „Примена мера физичког спутавања и изолације у установама социјалне заштите у АП Војводини”.
Резултати истраживања указују на то да се рестриктивније мере физичког спутавања и изолације корисника и корисница ретко примењују и то само у случају особа које би својим понашањем могле угрозити сопствену или безбедност других лица. Међутим, у недостатку правилника, поступак одлучивања о примени ових мера, као и начин њихове примене, разликује се од установе до установе. Овакво стање, односно недовољна правна уређеност примене мера физичког спутавања и изолације у установама социјалне заштите, представља озбиљан проблем запосленима у њима. Ове мере односе се на ситуације у којима је, због болешћу узрокованог, неконтролисаног и опасног понашања корисника, њихову слободу кретања потребно привремено ограничити у њиховом најбољем интересу, имајући у виду како људска права самих корисника над којима се одговарајућа мера примењује, тако и безбедност особља установе које ове мере спроводи. Осим што би обезбедила обавезност и једноообразност поступања по одговарајућим нормама, директори установа социјалне заштите сматрају да би одговарајућа регулатива знатно смањила и простор за грешке и арбитрарности.
Поводом 26. јуна, Међународног дана подршке жртвама тортуре, Покрајински заштитник грађана - омбудсман позива надлежне да, у сарадњи са стручњацима у области здравствене и социјалне заштите и људских права, у најскорије време израде и усвоје одговарајући правилник за примену мера физичког спутавања и изолације корисника у установама социјалне заштите, који ће не само унапредити квалитет услуга у овим установама, него допринети и превенцији тортуре, мучењаи другихоблика нехуманог и нечовечног поступања према једној од најрањивијих друштвених група о чијим правима и начину живота се у јавности мало зна и говори.
Заменица покрајинског заштитника грађана - омбудсмана Ева Вукашиновић у мају и јуну ове године посетила је још десет војвођанских места. Разговори са грађанима, представницима месних заједница и основних школа били су прилика да се институцију Покрајинског заштитника грађана - омбудсманаиз прве руке информише о стању људских права у малим војвођанским местимау којима припадници националних мањина живе у значајнијем броју.
Институцији Покрајинског заштитнику грађана - омбудсмана током ових пријема обратило се преко 70 грађана. Највећи број проблема на које су се грађани жалили у вези је са немогућношћу остваривања њихових права у социоекономској сфери живота услед сиромаштва, немогућности запошљавања и остваривања прихода. Другу најчешћу групу притужби грађана чине проблеми у вези са лошим водоснабдевањем. Водоводна инфраструктура и постројења за производљу пијаће воде углавном су застарела или се неадекватно одржавају, најчешће због недовољног износа средстава у буџетима јединица локалних самоуправа или немогућности реализације средстава за ту намену из самодоприноса прикупљених у месним заједницама.
Уз све мањи број ђака у школама уопште, специфични проблеми основних школа у којима се настава одвија и на језицима националних мањина у службеној употреби на терторији АП Војводине односе се превасходно на недостатак стручног кадра који би предавао на мањинском језику, нарочито у вишим одељењима. Саговорници у школама указали су заменици Вукашиновић и на проблеме у вези са квалитетом и могућношћу набавке уџбеника на мањинским језицима, као и на проблеме у организовању наставе предмета од значаја за остваривање права припадника националних мањина - грађанског васпитања, веронауке и језика са елементима националне културе.
Уз мајске и јунске посете Беркасову, Соту, Арадцу, Михајлову, Локвама, Николинцима, Телечкој, Светозару Милетићу, Пивницама и Силбашу, заменица Вукашиновић је од фебруара до априла претходно обишла још 16 месних заједница, од којих се већина налази на територији јединица локалних самоуправа у АП Војводини у којима не постоји локални заштитник грађана, а нови пријеми грађана биће организовани на јесен.
