Вести
Национални механизам за превенцију тортуре (НПМ) наставио је са својим редовним активностима јучерашњом посетом Дому за лица ометена у менталном развоју „Отхон” у Старој Моравици. Тимове НПМ-а који посећују установе социјалне заштите тзв. затвореног типа, уз представнице и представнике институције Заштитника грађана Републике Србије који координира радом овог механизма, чине и представнице Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана, као и организација цивилног друштва.
Дом у Моравици налази се ван овог насељеног места и има четири павиљона. Уз то, у центру села налазе се и четири стамбена објекта у којима кориснице и корисници услуга ове установе самостално живе. Сви корисници, којих има преко 300, су пунолетни, а око 30 посто њих долази са из места која нису на територији АП Војводине, што отежава одржавање веза са њиховим породицама, старатељима и центрима за социјални рад у тим местима. Основни проблеми у раду Дома представља управо отежана сарадња са надлежним центрима и недовољан број запослених због немогућности пријема новог особља у радни однос услед забране запошљавања. Са становишта свакодневног живота, велики проблем представља и непотпуна правна регулатива, а која се односи на уређивање појединих практичних аспеката остваривања права корисника ових установа, попут регулисања питања њиховог џепарца. Посебан проблем представља и непостојање редовне аутобуске линије до Старе Моравице из оближње Бачке Тополе као најближег већег насељеног места. Дом је самим тим тешко доступан не само родбини корисника, него је овом околношћу отежан и долазак запослених на посао.
Тим НПМ-а који је јуче боравио у Дому у Старој Моравици, а који су чинили сарадници Заштитника грађана Републике Србије на челу са замеником Милошем Јанковићем, заменица покрајиснког заштитника грађана - омбудсмана Анико Ширкова са сарадницом Јагодом Вјештицом, као и представници међународне организације МДРИ, сачиниће извештај о овој посети и надлежнима упутити мишљење, односно дати препоруке у вези са тим како да се у њему, али и у сличним установама, унапреде могућности остваривања права корисника.
Фотографија: Интернет
Покрајински заштитник грађана - омбудсман био је домаћин данашњег састанка специјалног известиоца Уједињених нација о правима у области културе Кариме Бенун са покрајинском заштитницом грађана - омбудсманком Анико Мушкиња Хајнрих и њеном заменицом надлежном за заштиту права националних мањина Евом Вукашиновић. На састаку су учествовале и чланице и чланови Удружења локалних омбудсмана у Републици Србији (УЛОС).
Посета специјалног известиоца Републици Србији, која ће трајати од 3. до 14. октобра, организована је првенствено са циљем да се сагледа ситуација у области заштите покретног и непокретног културног наслеђа како би се Канцеларија високог комесара за људска права УН известила о условима под којима се остварују права грађанки и грађана у области културе и њихово учешће у културном животу локалних заједница у којима живе.
Током посете, специјални известилац ће разговарати са представницима надлежних државних органа, јединица локалне самоуправе, независних институција за заштиту људских права и удружења грађана у Републици Србији. Састанци ће се бавити тиме у коликој мери правни оквир, институције и остала надлежна тела, посебно у области заштите културног наслеђа и заштите од дискриминације, доприносе остваривању и заштити права грађана и промовисању различитости.
Посебна пажња током данашњег састанка посвећена је остваривању права грађана у срединама у којима припадници националних мањина живе у значајнијем броју, о чему су специјалног известиоца Бенун и њену сарадницу из Канцеларије високог комесара за људска права УН у Женеви Милен Бидо, информисали заменица Вукашиновић и заштитници грађана из Бачке Тополе, Житишта, Панчева, Сомбора и Шапца.
Подаци Уједињених нација током протекле деценије указују на то да становништво Србије спада међу пет најстаријих на свету, док пројекције Републичког завода за наредних тридесет година указују на то да ће се старење становништва у Србији наставити. Овом тренду допринеће и константни одлазак припадница и припадника млађих генерација, нарочито радно способног становништва у репродуктивном добу, из села у градове или у иностранство, те су процене да ће до 2041. године преко једне четвртине становништва наше земље чинити особе старије од 65 година, а посебно тешка ситуација биће у сеоским срединама.
Највећи број старијих особа које се обраћају Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману тражи правни савет у вези са остваривањем права у области социјалне и здравствене заштите, пензијског и инвалидског осигурања, као и начинима на које могу да остваре одређене погодности приликом плаћања комуналних услуга, пореза и других дажбина. Њихова обраћања и притужбе указују на изузетно низак ниво прихода и тежак материјални положај старијих особа, од којих је значајан број оних који су у ситуацији да на различите начине - финансијски, чувањем деце и обављањем кућних послова, узгојем живине и стоке, воћа и поврћа у оквиру домаћинства - доприносе кућном буџету своје деце и унука. Упркос овим околностима, које указују на опадање квалитета живота старијих особа, ове грађанке и грађани се још увек ретко, односно у релативно малом броју обраћају институцијама надлежним за остваривање, заштиту и унапређење људских права. Они који им ипак обрате тврде да су дуго размишљали да ли да то учине услед својеврсног стида због сопственог положаја, али и из страха да ће због тога трпети неке „санкције” од стране органа и установа на чији рад имају притужбе. Због чињенице да су погођени сиромаштвом и немогућношћу да подмире некада и своје основне потребе, па чак и насиљем у породици, које је у нашем друштву још увек својеврсна табу тема, значајан број старијих особа свој друштвени положај и услове живота сматра тешким, лошим, па чак и срамотним.
Упркос разним видовима услуга доступних у оквиру система социјалне заштите и погодностима које се односе на плаћање појединих услуга од стране старијих лица, породице у којима су старије особе у могућности да користе услуге домова за старе у оквиру система социјалне заштите су релативно малобројне. Један од разлога за то је попуњеност капацитета ових установа. Стање је потеклих година донекле поправљено лиценцирањем одређеног броја установа у привантом власништву, као и затварањем извесног броја нелегалних домова за смештај старијих особа. Међутим, број оних који себи не могу да приуште ове услуге или помоћ стручних лица приликом неговања оболелих старијих особа у кућним условима и даље вишеструко превазилази број оних који то могу.
Притужбе са којима се грађанке и грађани тзв. трећег доба обраћају инситуцији Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана, као и посете мањим насељеним местима у сеоским срединама у којима ова популација представља већину, недвосмислено указују на то да значајан број њих води недостојанствен живот на друштвеној маргини. Отежана доступност или недоступност услуга система здравствене и социјалне заштите услед немаштине, физичке немогућности да се до њих дође услед старости и болести, обим и износи материјалне помоћи који често не подмирују објективне потребе неге старијих лица, као и лош социоекономски положај целокупног становништва повећава изгледе за угрожавање права ове популације, смањујући уједно и изгледе да ће се њихов, а самим тим и положај њихових породица, у догледно време променити на боље.
Фотографија: Интернет
Данас је у просторијама Скупштине АП Војводине одржан радни састанак чија је тема била спремност енергетских субјеката на почетку грејне сезоне 2016/2017 године.
Састанку су, осим представника топлана и предузећа за дистрибуцију природног гаса са територије АП Војводине, те Агенције за енергетику Града Новог Сада, присуствовали представници Покрајинског секретаријата за енергетику, грађевинарство и саобраћај и Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана.
На састанку је било речи о специфичностима у примени новог Закона о инспекцијском надзору, као и о погонској спремности енергетских субјеката за предстојећу радну сезону. Заменица Покрајинског заштитника грађана Ева Вукашиновић и начелница одељења за поступање по притужбама Наташа Станишић указале су на примере из праксе у раду ове институције, односно на притужбе грађана у вези с остваривањем права на искључење по захтевима купаца са дистрибутивног система топлотне енергије.
Делегација Секретаријата Европске комисије против расизма и нетолеранције (ECRI) разговарала је данас у Београду са представницама и представницима републичких и покрајинских независних институција за заштиту људских права.
Као и приликом претходних посета ове комисије Републици Србији, институцију Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана на састанку је представљала Ева Вукашиновић, заменица за заштиту права националних мањина, која је овом приликом, заједно са повереницом за заштиту равноправности Бранкицом Јанковић и заменицима заштитника грађана Републике Србије Гроданом Стевановић и Робертом Сепијем, делегацији Секретарјата предочила ситуацију у АП Војводини, односно Републици Србији по питању разних облика нетолеранције, кршења људских права и дискриминације рањивих друштвених група.
У односу на институцију Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана, представници Секретаријата исказали су посебно занимање за прошлогодишње истраживање положаја координатора за ромска питања у јединицама локалне самоуправе на територији АП Војводине.
Посете делегације Секретаријата Европске комисије против расизма и нетолеранције (ECRI) за циљ имају праћење спровођења препорука Европске комисије које се односе на сузбијање расизма и нетолеранције, а које су све земље чланице Савета Европе дужне да спроводе.
