Светски дан Рома обележава се 8. априла како би се скренула пажња на културу ромске заједнице, али и подигао степен свести јавности о проблемима њених припадница и припадника, од којих само у Европи живи њих око 10 милиона. Упркос томе што су најбројнија мањинска заједница у Европи, Роми су и даље често погођени дискриминацијом и друштвеном маргинализацијом.

Република Србија је по основу ратификовања међународних докумената у области људских и мањинских права, као и у оквиру Декаде Рома која се прошле године завршила, преузела бројне обавезе у вези са унапређењем и заштитом права припадника ромске националне мањине. Током протекле деценије постигнут је напредак у области учешћа Рома у јавном и политичком животу и по питању њихове видљивости у органима извршне власти. Захваљујући примени афирмативних мера за образовање студената из подзаступљених група, Ромкиње и Роми све су бројнији и у систему образовања и на његовим највишим нивоима.

Како је наведено у Извештају Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за 2015. годину, спровођење двогодишњег пројекта који се бавио сагледавањем положаја ромске националне мањине и повећањем стручних капацитета координатора за ромска питања у јединицама локалне самоуправе, као и резултата појединих истраживања институције у другим областима људских права, показало је да у Војводини и Србији има још пуно простора за унапређење остваривања и заштите права Рома, а нарочито деце и жена из ове заједнице. Посебно забрињава то да у 21. веку, уз постојеће прописе, бројне мере и специјализоване институције, најчешће без икакве осуде остаје исказивање предрасуда, стереотипа и нетрпељивости припадника других националних заједница према Ромима. Највише од свега, ипак, забрињава чињеница да се током посета местима у Војводини у којима припадници ромске заједнице живе у значајнијем броју испоставило да је према њима још увек присутна не само индивидуална, него и колективна, непосредна, посредна и институционална дискриминација.

Грађанке и грађани Ђурђева и Будисаве јуче су имали прилику да разговарају са заменицом покрајинског заштитника грађана - омбудсмана Евом Вукашиновић, да поднесу притужбу институцији или да добију правни савет у вези са остваривањем, заштитом и унапређењем својих права.

По речима председнице Савета МЗ Ђурђево, Леоне Виславски, у овом месту, познатом по томе што у њему живи велики број припадница и припадника русинске националне мањине, нема масовнијег одсељавања, односно исељавања становника у иностранство, али се број становника из године у годину смањује. Посета основној школи потврдила је да се то посебно негативно одражава на формирање одељења на русинском наставном језику, а ситуација је слична и у вези са наставом на мађарском језику у Будисави.

Већина притужби грађана Ђурђева односила се на област службене употребе језика и на сразмерну заступљеност припадника националних мањина у органима управе. Наиме, грађани су се жалили на то да службеници локалне самоуправе у Жабљу не говоре русински, што представља проблем старијим суграђанима, али и управи приликом обављања послова матичарске службе уколико жели да поступа у складу са прописима. У Ђурђеву је потребно надоместити и вишејезичну таблу са називом насељеног места која се налазила на улазу у ово место из правца Жабља, а која је током јесењих пољопривредних радова првобитно срушена, а потом и однета са лица места. Грађани су Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману поднели још и притужбе у вези са спровођењем поступка експропријације пољопривредног земљишта, као и у вези са грађанима неразумљивим начином информисања јавности о организовању услуге одношења смећа и њене наплате.  

„Не изгледа тако на први поглед, али и код нас има баш доста сиромашних. У нашем месту је сиромаштво на први поглед невидљиво,” одговорио је на питање о животу у Будисави секретар ове месне заједнице Ласло Рајшли, а након што се двоје његових суграђана заменици Вукашиновић пожалило на то да због свог изузетно нарушеног здравља не могу да се запосле, нити да нађу неки други начин да зараде за живот, будући да ниједно од њих не испуњава услове за пензију. Након искуства са читавим низом органа управе, здравствених и социјалних служби и установа, овај брачни пар у педесетим годинама живота био је искрено изненађен сазнањем да институција Покрајинског омбудсмана може да се обрати надлежним органима и службама како би утврдила да ли су исцрпљене све законске могућности за остваривање њихових права. Разговор се завршио следећим речима:

„Кад одем негди, а они ми кажу 'Разумемо, али...', одма' знам да ту ништ' неће бити. Знате, људи више ником' не верују, нарочито не у то да 'оће да им помогну.  Хвала вам што сте нас саслушали. То здрав' пуно значи, кад нас гледате к'о људе. ”

Увези са наводима и притужбама грађана у овим и другим местима која институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана буде посетилабиће покренути поступци у оквиру надлежности и овлашћења институције. Пријеми грађана наставиће се и наредних месеци и биће благовремено најављени.  

Заменица покрајинског заштитника грађана - омбудсмана Анико Ширкова посетила је данас Прихватни центар за избеглице у Адашевцима крај Шида. Центар је са радом почео 1. марта ове године и трећи је објекат на територији Општине Шид у ком су смештене избеглице и мигранти из блискоистичних земаља, азијских и афричких земаља на путу ка земљама Европске Уније. Циљ посете био је да се стекне увид у начин рада центра, услове боравка и могућности остваривања и заштите људских права његових корисница и корисника, као и у проблеме са којима се његово особље и корисници суочавају.

Прихватни центар у Адашевцима замишљен је као место на ком ће се избеглице и мигранти привремено задржавати. Међутим, са пооштравањем услова за улазак у Европску Унију особа са ратом захваћених подручја на Блиском Истоку и у Азији, корисници овог центра се у њему све дуже задржавају док покушавају да нађу начина да наставе свој пут. Овај центар се налази у шумарку покрај аутопута и удаљен је од насељених места и границе. Упркос томе, безбедност корисника је на задовољавајућем нивоу, као и услови смештаја, исхране, одржавања личне хигијене, пружање елементарних здравствених услуга и комуникације путем телефона и интернета. Иако се број избеглица и миграната готово десетоструко смањио у односу на време када је отворен, овај центар није погодан за дужи боравак породица са пуно деце и старијих малолетника, која, према речима управе и особља, чине око 40 посто његових корисника.

Уз Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије, финансијку, материјалну и логистичку подршку Центру, дају и бројне међународне и домаће хуманитарне организације, док је сарадња са надлежним органима и службама - полицијом, центром за социјални рад и домом здравља - оцењена као добра, а нарочито цењене су активности волонтерки и волонтера у кутку за децу и родитеље. Становништво Шида и околних места се према избеглицама и мигрантима односи благонаклоно и труди се да у складу са својим могућностима помогне корисницима овог центра, али и онима смештеним у тзв. Сиву кућу у Шиду и центру Принциповац на самој граници са Хрватском. Управа центра у Адашевцима, као и представници УНХЦР-а, сматрају да је, имајући у виду отежане услове за њихов улазак избеглица и миграната у Европску Унију, као и чињеницу да одредбе Закона о азилу и Закона о странцима нису у потпуности примењиве у контексту новонастале ситуације, најважније то да се што скоријим усвајањем одговарајућег подзаконског или другог акта и мера корисницима овог и сличних центара омогући легално задржавање или боравак на територији Републике Србије дужи од 72 сата.

Детаљнији извештај Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана о посети Прихватном центру у Адашевцима биће сачињен и објављен накнадно.