Покрајински заштитник грађана - омбудсман, као координатор мреже „Живот без насиља”, организовао је данас у Скупштини АП Војводине конференцију под називом „Научене лекције у поступању институција у случајевима насиља у породици – у ишчекивању преокрета”. На конференцији којој је присуствовало више од стотину учесника и учесница представљени су планови активности покрајинских органа које треба да допринесу примени Конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици (Истанбулске конвенције), као и променама до којих она треба да доведе.

Конференцију је отворила покрајинска заштитница грађана - омбудсманка Анико Мушкиња Хајнрих и у свом обраћању осврнула се на напредак који је учињен у правној регулативи и поступању институција у случајевима партнерског насиља и насиља у породици, а које се најчешће испољава према женама и деци, али и старијим особама. Упркос очигледним позитивним помацима у овој области, притужбе које добија институција Покрајинског омбудсмана указују на то да многи облици испољавања насиља у породици и према женама опстају углавном због тога што одговор институција још није довољно одлучан и усмерен ка најбољем интересу жртава.

Заменица покрајинског заштитника грађана -  омбудсмана за равноправност полова Даница Тодоров говорила је о десетогодишњем искуству мреже „Живот без насиља” из угла поступања институција, односно оног шта пропуштају да учине приликом пружања подршке жртвама насиља и кажњавања починилаца. Позивајући се на податке и радове објављене у јубиларној публикацији Покрајинског омбудсмана „Десет година мреже Живот без насиља”, заменица Тодоров је, између осталог, оценила да повећање броја кривичних пријава против починалаца насиља охрабрује, али да забрињава тенденција  благог кажњавања починилаца насиља и скромна пракса изрицања мера заштите жртава по Породичном закону, дуго трајање судских поступака и неадекватно реаговање других надлежних органа због чега трпе они који су изложени насиљу у породици. Упркос томе што су искуства мреже „Живот без насиља” позитивна и указују на значајне помаке у функционисању система заштите од насиља, посебно забрињава и то што што институције занемарују да партнерско и насиље у породици погубно утиче на децу. Досадашње искуство је значајно и може да помогне у примени Конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља према женама. Због тога ће Покрајински омбудсман и убудуће подржавати функционисање мреже институција „Живот без насиља“ јер је она допринела повећању стручних знања, размени искуства и праксе, као и подизању свести стручне и шире јавности о проблему и у вези са поступањем у случајевима насиља у породици и према женама.

Помоћница покрајинског секретара за привреду, запошљавање и равноправност полова Анита Беретићсе у свом излагању осврнула на задатке новоуспостављеног Интерсекторског одбора за примену мера предвиђених Програмом за заштиту жена од насиља у породици и у партнерским односима од 2015. до 2020. године. Суштина формирања оваквог тела је да се одговорност за примену мера у овој области непосредно пренесе на носиоце извршне власти, због чега је на челу овог тела председник Покрајинске владе. Одбор ће Влади два пута годишње подносити извештај о спровођењу мера из поменутог Програма. Уз то, нагласила је Беретић, изузетно је важно да се у надлежним институцијама утврди и јавно говори о томе ко су појединци и појединке због чијег пропуста, несавесног рада или одбијања да поступају у складу са прописима нису извршене законске обавезе ових органа и установа у погледу заштите жртава насиља у породици.

О трогодишњем програму заштите жртава сексуалног насиља у АП Војводини, а који је резултат сарадње покрајинских институција и цивилног сектора, говорила је начелница у Покрајинском секретаријату за здравство, социјалну политику и демографију Биљана Делић. Осим едукације за доследно примењивање протокола за поступање у случајевима насиља у породици у здравственим установама и стварања стандардизоване базе података о жртвама насиља, циљ пројекта „Заустави - помози - заштити”, једног од пет у Србији који подржава Фонд УН за спречавање насиља према женама, је да се у регионалним седиштима седам округа на територији АП Војводине успоставе центри за помоћ жртвама сексуалног насиља, а који би касније послужили као модел за сличне центре у мањим срединама.

Искуства организација цивилног друштва у сарадњи са локалним самоуправама у области превенције и сузбијања насиља у породици и према женама, као и пружања подршке и помоћи жртвама представиле су представнице организација које су чланице мреже „СОС Војводина”. Одржива подршка жртвама насиља у породици укључује све заинтересоване и компетенте друштвене актере рекла је Марија Срдић, директорка „Центра за подршку женама” из Кикинде и као највећу препреку развоју још ефикаснијег система подршке женама са искуством насиља навела недостатак политичке воље да се створе услови да искуства локалних и регионалних иницијатива заживе на територији целе државе. За то је кључна планирана и дугорочна подршка државних органа на свим нивоима, а та подршка би била показатељ да се у превенцији и сузбијању насиља у породици и према женама прелази са речи на дела. Радослава Аралица из Зрењанинског едукативног центра говорила је о међусекторској сарадњи на локалном нивоу која у форми пројеката које спроводе организације цивилног друштва доприноси постизању резултата у еду едукацији и подизању свести о насиљу у породици и према женама. Међутим, велики изазов је информисање жена у сеоским срединама о насиљу, као и обезбеђивање дугорочније, нарочито финансијске подршке јединица локалне самоуправе, као и посвећеност овом проблему у надлежним институцијама која се још изједначава са ставовима и личном мотивацијом појединки и појединаца у њима, а не са професионалном дужношћу или законском обавезом. 

Представница Адвокатске коморе Војводине Мирела Радоњанин говорила је о делотворности постојећег оквира за заштиту жртава насиља из угла њихових заступника. У адвокатури практично не постоји специјализација за заштиту особа које су доживале насиља у породици због тога што то није уносно, рекла је адвокаткиња Радоњанин и осврнула се на то да се у судској пракси изузетно ретко користе законске могућности које иду у прилог, односно на корист жртвама насиља. Уз то, у прописима постоје и нелогичности које могу имати тешке последице по жртве насиља, а проблем представља и то што је координација међу институцијама лоша, што оне не достављају податке, као и недоследности у доказивању насиља. Све то резултира тиме да се поступањем судова насилници благо кажњавају, а жртве доводе у ситуацију да и по окончању судског поступка у њихову корист и даље буду непосредно или посредно угрожене од стране насилника, чиме се практично обесмишљава цео систем заштите.укације и подизању свести о насиљу у породици и према женама. Међутим, велики изазов је информисање жена у сеоским срединама о насиљу, као и обезбеђивање дугорочније, нарочито финансијске подршке јединица локалне самоуправе, као и посвећеност овом проблему у надлежним институцијама која се још изједначава са ставовима и личном мотивацијом појединки и појединаца у њима, а не са професионалном дужношћу или законском обавезом.

Конференција је завршена дискусијом представника и представница полиције, судова, тужилаштава, центара за социјални рад, здравствених и других установа о наведеним проблемима. Указано је и на примере добре праксе у поступању и сарадњи институција у Новом Саду, Панчеву, Бачкој Тополи, коришћењу доказа о насиљу које су прикупиле организација цивилног друштва које пружају подршку жртвама насиља, као и примени посебних протокола за поступање у случајевима насиља у породици. 

Мрежа „Живот без насиља” окупља институције и установе које се баве насиљем у породици, а настала је 2005. године на иницијативу Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана са намером да подстиче унапређивање рада институција и општинских тимова за борбу против насиља путем размене знања, искустава и примера добре праксе у заштити од насиља у породици.