Вести
Агенција Уједињених нација за развој УНДП организовала је 22. и 23. марта у Београду Конференцију под називом "Род и смањење ризика од елементарних непогода". На Конференцији су представљени и резултати пројекта Покрајинског омбудсмана “Родна равноправност и ванредне ситуације” који је подржала Агенција УН за родну равноправност и оснаживање жена.
Учесници ове конференције били су стручњаци из области смањења ризика од елементарних непогода из Европе и Заједнице независних држава и представници медија.
Обраћајући се присутнима, посебна саветница потпредседнице Владе и председнице Координационог тела за родну равноправност Бранка Драшковић рекла је да само неколико јединица локалне самоуправе у Србији има жене на челу штабова за ванредне ситуације, док их на позицији команданта штаба нема, јер оне углавном "припадају" мушкарцима. Она је нагласила да су жене развојни потенцијал друштва и да би требало да буду више укључене у креирање политика, као и управљање у ванредним ситуацијама. Елементарне непогоде погађају све категорије становништва, али оне имају различите друштвене последице на мушкарце и жене. Иако су често невидљиве, жене активно доприносе животу локалне заједнице и могу да имају одлучујућу улогу у управљању ванредним ситуацијама.
Стална координаторка Уједињених нација Ирена Војацкова Солорано указала је на то да одговор на катастрофе захтева заједнички приступ у планирању и доношењу одлука, ради јачања отпорности целе заједнице, веће ефикасности у обнови, у краћем року.
Присутнима се обратио и Амбасадор Јапана у Србији Ђуићи Такахара који је рекао да је Јапан и сам често суочен са непогодама те да су зато постоји свест о томе колико је важно да се помогне у таквим ситуацијама. Он је казао и то да је важно и потребно да се више активирају жене у процесу ванредних ситуација, као и да се превентивно делује
На конференцији су представљени и резултати пројеката неколико удружења које је подржао УНДП с циљем повећања учешћа жена у ванредним ситуацијама и јачања њихових капацитета за одговор на ванредне ситуације.
Покрајински омбудсман је током спровођења пројекта “Родна равноправност и ванредне ситуације” (уз подршку Међународне организације UN Women) на основу анализе локалних планских докумената у области ванредних ситуација закључио да је улога жена у процени ризика и планирању одговора на ванредне ситуације немерљива због њиховог знања, вештина и доприноса. Ово је рекла заменица за равноправност полова Даница Тодоров и нагласила да жене не смеју бити посматране као жртве, него као значајан људски ресурс. Због тога је локалним самоуправама на територији Војводине препоручено да приликом процене ризика и управљања ванредним ситуацијама анализирају капацитете и рањивост становништва, да укључе жене И женска удружења у обуку становништа и да међу повереницима јединица цивилне заштите омогуће њихову равноправну заступљеност.
Даница Тодоров је указала и на то да је Град Панчево у оквиру пројекта Покрајинског омбудсмана осмислио кораке за увођење родне перспективе у управљање ванредним ситуацијама. Наиме, у овом граду ће се одржавати консултативни састанци са женама у месним заједницама о систему управљања ванредним ситуацијама, као и о ризицима и рањивости у њиховој заједници. Планирано је увођење квота за учешће жена у водовима цивилне заштите, израда модела родно осетљиве евиденције реаговања, збрињавања и извештавања, родна анализа услуга ситуационог центра и организовање обука за жене о управљању ванредним ситуацијама.
Фотографија: www.rs.undp.org
„Дигод иђем, свуд ме одбију и не знам више ди да иђем. Ни да ме саслушају неће. Свит је жељан липе ричи кад дигод одеш да нешто питаш. А то је њин пос'о кад у име државе раде, јел' тако?” започела је јуче своје обраћање заменици покрајинског омбудсмана једна Таванкућанка.
Ова жена се раније већ обраћала на адресе више органа локалне самоуправе и установа настојећи да оствари нека од својих права у области социјалне и здравствене заштите. Према њеној тврдњи, ове инстанце нису учиниле све што је у њиховој надлежности, а институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана ће по њеној притужби повести поступак и утврдити да ли је у раду ових органа и установа дошло до неког пропуста. Уколико јесте, надлежнима ће бити упућена препорука или мишљење у вези са тим како да отклоне наведени пропуст и омогуће остваривање, односно обезбеде заштиту права не само ове грађанке која је поднела притужбу, него и других грађана који се убудуће буду нашли у сличној ситуацији.
Уз свакодневне проблеме који проистичу из лоше економске ситуације у друштву и њеног погубног утицаја на њихов социјални положај, грађанке и грађани Таванкута и Ђурђина јуче су од заменице Еве Вукашиновић најчешће тражили савете и у вези са остваривањем права на породичну пензију након смрти супружника, правима у области здравственог и инвалидског осигурања, као и у области радних односа.
Упркос томе што Ђурђин, а нарочито Таванкут, имају веома богат културни живот, директорке основних школа у овим местима, једнако као и у другима у којима је овог пролећа организован пријем грађана, тврде да је највећи изазов у организовању наставе константно смањивање броја деце на селу, како припадника националних мањина, тако и већинског становништва. Најчешћи разлог за то је пресељење породица са млађом децом у већа места у којима родитељи очекују да ће имати веће могућности за запошљавање и школовање деце или исељавање у иностранство.
Пријеми грађана у малим војвођанским местима биће организовани током целе године, а о сваком од њих јавност ће бити благовремено обавештена.
Грађанке и грађани Кулпина и Гложана јуче су у седишту ових месних заједница имали прилику да разговарају са заменицом покрајинског заштитника грађана - омбудсмана Евом Вукашиновић, да поднесу притужбу институцији или да добију правни савет у вези са остваривањем, заштитом и унапређењем својих права.
За разлику од других војвођанских села у којима је овог пролећа организован пријем грађана, у Кулпину и Гложану нема масовнијег одсељавања, односно исељавања становника у иностранство, а у месним заједницама претпостављају да је то због тога што су ова места близу других већих места, пре свега Новог Сада, где има много више могућности за запошљавање него у селима далеко од градова. Директорке основних школа у овим местима тврде да се млади који одлазе у иностранство на студије, најчешће у Словачку, углавном и враћају у ова места, односно у њихове школе како би радили као наставници.
Док се Месној заједници Кулпин, по речима њеног секретара Златка Харминца, грађани најчешће обраћају са питањима у вези са поступцима које се односе на газдинства и ослобађања од РТВ претплате, у Гложану је најактуелнији проблем грађана комасација која се, по њиховом мишљењу, не спроводи правично и на прописани начин. Обе месне заједнице имају проблема и са реализацијом, односно повраћајем средстава из месног самодорпиноса, а која су ранијих година или прикупљана на начин који су више инстанце касније оцениле непрописним, или из неког другог разлога нису реализована.
Упркос томе што се у овим месним заједницама континуирано улаже у инфраструктуру, нарочито у изградњу и одржавање водоводне и канализационе мреже, путева и школских објеката, материјална криза погађа све више грађана који се на разне начине довијају да дођу било каквих прихода.
„Трудимо се да помогнемо колико год можемо, учимо и децу да буду солидарна, али људе заболи, на пример, када виде да једни, колико год стварно сиромашни били, добију неку помоћ, а други, који исто тако спајају крај са крајем, ту помоћ не добију. Данас већ свакоме добро дође помоћ, а не знају људи ни где да је траже,” вајка се једна од саговорница.
У овим местима је у службеној употреби и словачки језик, а становништво је готово у потпуности двојезично. Док се у Кулпину настава у основној школи, упркос тенденцији опадања броја ђака у свим одељењима, одвија на српском и словачком, у Гложану, где Словаци чине већину становништва, настава се одвија само на словачком језику, али је похађају и деца других националности. Ове школе уживају велику подршку Националног савета словачке националне мањине, а гложанска је због своје особености проглашена и установом од посебног значаја.
Увези са наводима и притужбама грађана у овим и другим местима која институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсманабуде посетилабиће покренути поступци у оквиру надлежности и овлашћења институције. Следећи пријем грађана одржаће се у уторак, 15. марта уСкореновцу и Војловици.
Посете мањим насељеним местима у Војводини и пријеми грађана организовани од стране Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана настављени су јуче у Скореновцу и Војловици. Заменица омбудсмана Ева Вукашиновић је овом приликом са председницима ових месних заједница, као и са школским педагогом у Скореновцу и директорком школе у Војловици, разговарала и о остваривању права припадника и припадница мањинских националних заједница који живе у овим местима.
По речима Нандора Шебешћена, секретара Месне заједнице Скореновац, као и њеног председника Ференца Максема, проблеми овог насеља истоветни су онима у другим сличним наељима у Војводини. Број становника стално опада услед немогућности запошљавања, односно лоше опште економске ситуације, те се током последњих десетак година број становника у селу смањио за петину, углавном због исељавања у земље западне Европе и Канаду. Заменица Вукашиновћ се у разговору са грађанкама и грађанаима уверила у то да се Месна заједница максимално труди да грађанкама и грађанима изађе у сусрет и помогне у остваривању њихових права пред органима локалне самоуправе. Упркос томе што месна заједница и матичарска служба, саобраћајна инфраструктура, као и школа, локална културно-уметничка и спортска друштва функционишу без већих потешкоћа, највећи проблем мештана представља квалитет воде и немогућност да се овај проблем дугорочно реши због тога што поступак у вези осавремењавањем постројења за прераду воде и изградњом канализационе мреже траје већ дуже време без конкретног резултата, а због сложених имовинско-правних односа у вези земљиштем на ком се ово постројење налази.
Као приградска месна заједница, Војловица се суочава са другачијим изазовима у вези са организовањем живота у овој месној заједници. По речима њеног председника Нандора Балога, као и директорке школе Ксеније Кићос Царевић, месна заједница је, између осталих, и од Покрајинског секретаријата за спорт и омладину прибавила средства за изградњу мале атлетске стазе у оквиру школе. Потреба за њом постоји због тога што у Војловици, уз три КУД-а (српско, мађарско и словачко) и неколико удружења грађана, постоје и бројна спортска удружења, а мештани сматрају да је, имајући у виду социјално-демографску структуру становништва, изузетно важно да се деца од најранијег узраста опредељују за спорт као креативни начин провођења слободног времена, уместо да већину слободног времена проводе глуварећи на улици или код куће уз рачунар.
Увези са наводима и притужбама грађана у овим и другим местима која институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана буде посетилабиће покренути поступци у оквиру надлежности и овлашћења институције, а о следећем пријему грађана јавност ће бити благовремено обавештена.
Економска неравноправност жена се, упркос значајном побољшању њиховог положаја, још увек се налази у самом корену свих других облика кршења права жена на основу пола, њиховог брачног и породичног статуса и материнства. Економски положај огромног броја жена је лош, а дуготрајна економска криза додатно је повећала њихову друштвену неравноправност. Незапосленост жена већа је него незапосленост мушкараца. Жене имају слабију контролу над власништвом и ресурсима друштва и чешће су заступљене у неформалним видовима запошљавања са нижим зарадама, а више времена троше на неплаћеним пословима. Дискриминација је нарочито изражена према трудницама и породиљама, које се теже запошљавају и лакше остају без посла. То показује и индекс родне равноправности према којем Србија највише заостаје за Европском унијом у области рада и располагања и управљањановцем. Запослене жене често су изложене вређању, па и претњама и уценама на радном месту. Превише девојака и жена су мета насиља у породици и других облика насиља које оптерећује и оштећује и њих као појединке, али и читаво друштво. На све ове појаве институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана указује годинама, тражи од надлежних органа да предузимају одговарајуће мере за заштиту жена и позива на поштовање прописа и Закона о равноправности полова.
Охрабрујуће је што је Србија, као прва земља ван Европске уније која примењује Индекс родне равноправности, остварила резултат од 40,6 поена од 100, док је просек у ЕУ 52,9 поена. Наша земља је изнад просека Европске уније када је реч о учешћу жена у одлучивању, захваљујући, пре свега примени тзв. квота за мање заступљени пол на местима одлучивања. То показује да је у свим областима у којима се испољава родна неравноправност потребно предузимати мере подршке, од локалне заједнице до Владе, јер без одлучујућих, видљивих и мерљивих акција неће доћи до истинског преображаја положаја жена.
Улагањем у постизање родне равноправности биће обезбеђен економски напредак, социјална и политичка инклузија и друге погодности које ће подстаћи стабилност и поштовање људског достојанства. Остваривање људских права и одрживи развој нису могући ако половина човечанства нема једнаке могућности, поручио је Генерални секретар Уједињених нација Бан Ки Мун поводом обележавања Међународног дана жена који се ове године обележава под слоганом: Планета 50-50 до 2030. – Створимо услове за родну равноправност.