Покрајински заштитник грађана – омбудсман проф. др Зоран Павловић учествовао је на годишњој конференцију коју је данас, поводом Међународног дана толеранције, организовао Повереник за заштиту равноправности.
На конференцији су представљени резултати истраживања „Родна равноправност и равнотежа између пословног и приватног живота“ и додељене Годишње медијске награде за најбоље медијске садржаје на тему борбе против дискриминације и промовисања равноправности и толеранције.
У оквиру панела „Да ли нас је ковид учинио толерантнијим или смо на граници „пуцања“ представници професија које носе највећи терет пандемије Ковид 19 говорили су о својим искуствима, проблемима и изазовима са којима су се суочавали.
Поред покрајинског омбудсмана, на скупу су учествовали и представници и представнице државних и других органа јавне власти, амбасада, међународних организација, невладиних организација и медија.
Постоји много тога у нашој стварности што указује на важност и значај толеранције. Последњи случај забране уласка у клуб групи ромских младића у Смедеревској Паланци само један у низу случајева који су постали предмет пажње и јавне осуде.
У жељи да на примерен начин обележи 16. новембар - Међународни дан толеранције Покрајински заштитник грађана – омбудсман организовао је скуп на коме су представници и разних удружења као и Покрајинског секретаријата за образовање, управу прописе и националне мањине – националне заједнице говорили о својим активностима на унапређењу толеранције, међуетничке сарадње и равноправности. На путу ка добро уређеном плуралистичком друштву потребно нам је много тога - и добра воља, и дух отворености према другоме, и осмишљени програми, и разуђене активности, и снажна подршка образовних, културних, медијских и свих других подсистема. Толеранција није циљ, истакнуто је на скупу, него средство за постизање циља – једнакости, правде и слободе – а чију реализацију успоравају и отежавају бројне препреке – од снажних предрасуда до економске заосталости, експлоатације и дубоких неправди.
О активностима Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице везаним за афирмацију мултикултурализма и толеранције говорио је Бојан Грегурић, самостални саветник, док су Атила Вајда из Удружења просветних радника Кањиже и Беата Риц Касиба из МКД „Шандор Петефи“ говорили о циљевима, резултатима и проблемима учења језика друштвене средине и унапређењу толеранције у Бечеју и Кањижи. Наташа Херор из „Херор медиа поинт“ упознала је учеснике са активностима које се у циљу учења језика, већ десету годину заредом одвијају на Штранду у оквиру манифестације „Под крошњама на Штранду“, а Милан Врачар о активностима удружења „Културанова“ који организује „Тактфест“. Драматуршкиња Дивна Стојанов представила је пројекат/представу интересантног назива „О Срђану, које је националности истина“, док је Владимир Илић, професор Филозофског факултета у Београду, својим излагањем увео учеснике у разговор о толеранцији. Професор Илић је истакао да бројни чиниоци - економски, социјални, политички, културни утичу на толеранцију, као на претпоставку шире друштвене солидарности, која је угрожена процесима демодернизације и назадовања друштва. У условима тржишне привреде постоји снажан потенцијал за избијање етничке нетолеранције и мржње.
Проф. др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана – омбудсман и редовни професор на Правном факултету за привреду и правосуђе , Нови Сад, изабран је почетком новембра за почасног професора и доктора (Doctor et Professor Honoris causaP) Универзитета у Печују.
Печујски универзитет је најстарији универзитет у Мађарској, основао га је Лајош I Анжујски 1367. године, а професора Павловића је за почасног доктора препоручио научни рад, вишегодишња сарадња са Унивезитетом у Печују - у раду Универзитета професор Павловић је присутан у улози професора, истраживача али и коуредника часописа Journal of Eastern European Criminal Law – као и активности институције, чијим радом руководи, на унапређењу права националних мањина.
Поред професора Павловића у звање почасног доктора изабрано је још пет професора из Немачке, Француске, Русије, Америке, као и менаџер Дојче телекома.
Хабилитациони говор проф. др Зорана Павловића можете прочитати у наставку:
"Уколико би покушали да одредимо улогу коју би правно образовање и право као социјална чињеница требало да остваре, та реч била би – присуство правде. Свако од нас, који носи печат правничке професије, може да је употреби као двосекли мач. Да раздвоји незаконито од законитог ткива друштвеног живота, или да омогући злоупотребу слабијег од стране јачег. Нама који смо дужни да својим примером и знањем сведочимо младим генерацијама пут, пала је у део посебна одговорност, коју би један правник требало да поштује, јер је избор правичног condition sine qua non. Наш ius и наш lex. Бити правник не значи само познавати законе или састављати, тумачити и примењивати правне прописе. Правник пре свега значи – бити на страни правде, бити хуман, солидаран и недискриминативан. А правда, као бог Протеј мења своје лице, али не губи суштину. Постоји једно место, које се не налази ни у једној конвенцији, уставу и закону, ни у једном параграфу, место на коме правда постоји и из кога црпи своју снагу. То место је људско срце. Пружићу Вам за то једноставан доказ: да ли је и међу нама, чији је живот обогатило правно образовање, постојао ико ко није био у искушењу да неправду чини, и поред тога што је био свестан да је то неправда? У нашој моћи да се одупремо чињењу неправде и нашој одговорности у спречавању других да је чине, лежи сама суштина бивања правником, без које правни апарат остаје само празна форма или, што је још горе, оруђе друштвене злоупотребе и пропадања. У раду и одлучивању држимо се чињеница: не судимо по спољним знацима, већ судимо правично.
У својој двострукој улози правника и то, као професора универзитета који преноси знање о томе шта право јесте и како треба да буде, и у улози омбудсмана, односно заштитника оних којима је правда најпотребнија, недвосмислено закључујем: бити правник је привилегија, али и обавеза. Сваки наш корак и одлука непосредно утиче на животе људи и носи последице по јавни живот. Својим знањем, својим личностима и делом, правници обезбеђују неупоредиво добро једној заједници. Наша дужност еквивалентна је са нашом одговорношћу. Зато, у свему што радимо морамо бити свесни да нашу професију чини добро познавање и примена правних прописа, морална одговорност, али пре свега – срце умног човека."
Заменица Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, Снежана Кнежевић, присуствовала је данас семинару у организацији Секције жена Савеза самосталних синдиката Војводине који је организован као дводеневи скуп у Бачкој Паланци.
Семинар је посвећен родној равноправности, радним правима жена, видљивим последицама климатских промена и утицају пандемије ковида 19 на положај жена. Заменица омбудсмана је учесницима/цама семинара представила најзначајније одредбе и новине Закона о родној равноправности.
Организован у форми предавања и радионица, семинар се организује у оквиру пројекта „Заједно смо јачи“, који Савез самосталних синдиката Војводине реализује у партнерству са синдикатом ЛО из Шведске.
Право на живот је основно људско право. То право нам нико не даје, оно се не поклања и оно се не заслужује. То је право са којим се рађамо и задатак је државе да то право штити и унапређује - истакнуто је на међународној научно-стручној конференцији која је, у четвртак и петак, под називом „Право на живот“ одржана у Новом Саду, у организацији Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана и Института за криминолошка и социолошка истраживања из Београда.
У раду конференције учествовао је велики број учесника, припадника различитих дисциплинарних усмерења и различитог професионалног искуства, што је допринело да се централна тема конференције елаборира из различитих перспектива и да се у излагањима чују и академски тонови, али и конкретни, практични примери, искуства и дилеме које намеће животна свакодневица.
Поздравним речима учесницима конференције обратили су се амбасадор Јан Брату, сеф ОЕБС-ове Мисије у Србији, проф. др Зоран Павловић, покрајински омбудсман, Ивана Стевановић, директорка Института за криминолошка и социолошка истраживања и Ненад Вујић, директор Правосудне академије.
У излагањима учесника конференције снажно је наглашено да се у расправи о праву на живот не могу избећи и питања о томе шта је живот, правној заштити нерођеног детета и да ли, ако већ постоји право на живот, постоји и право на смрт? Такође је јасно дато до знања да се право на живот не може одвојити од владавине права, етике, социјалне сигурности, еутаназије, казненог популизма, предрасуда које прате старе и ејџизма у медицини. Указано је на присуство ејџизма, и да јавност то присуство није регистровала још увек на потпуни начин. На конференцији је било речи и о несталим лицима, правима особа са инвалидитетом (нарочито деце), заштити живота учесника у саобраћају, обавезној имунизацији деце, једнакој заштити права свих учесника у поступцима, са нарочитим освртом на права жртава, искуствима центара за социјални рад, улози локалних омбудсмана и за живот грађана изузетно важној улози правовремених, истинитих, тачних и проверљивих информација. Наглашена је потреба за одговорнијим извештавањем, улози друштвених мрежа и ИТ изазовима.
За разлику од претходних, рад овогодишње конференције је иновиран утолико што у њој није било дугих и често исцрпљујућих излагања, него су три по три излагача износили основне идеје својих радова, након чега су дебатовали међусобно, као и са осталим учесницима скупа. На овај начин је избегнута монотонија, а рад конференције је учињен „живљим“ и динамичнијим. Дијалог и разговор који је вођен са поруком да се мултисекторски мора перманентно сарађивати и радити интердисциплинарно показали су све добре стране оваквог начина рада.
Захваљујући се ученицима на одзиву и активном учешћу у раду скупа, покрајински омбудсман проф. др Зоран Павловић најавио је да ће се на следећој конференцији разговарати на тему - Омбудсман и људска права, а посебно о теми Од детињства до права на старост.
Организацију овогодишње конференције подржало је и Министарство просвете, науке и технолошког развоја.
