Покрајински заштитник грађана – омбудсман осуђује нападе којима се у јавном простору одговорност за убиство детета приписује родитељима и самој жртви, као облик најгрубље повреде права детета. Све жртве, а посебно када је реч о деци, имају право на поштовање пијетета.
Предрасуде и стереотипи којима се одговорност за насиље приписује жртвама, почивају на патријархалним обрасцима и ставовима и у великој мери се одражавају на неповерење жртава да насиље пријаве институцијама и на њихов страх од осуде јавности. Када овакве изјаве долазе од оних који би требало да штите грађанке и грађане и старају се за њихову безбедност, онда је то директна порука јавности да је њихово неповерење у институције оправдано.
Подсећамо на то да је Покрајински заштитник грађана – омбудсман, управо уочивши потребу охрабривања и оснаживања жртава да пријаве насиље и у циљу унапређења заштите жртава од свих облика насиља, ове године организовао четири округла стола на тему „Поверење у институције - коме пријавити насиље“.
Поверење у институције је од кључног значаја за остваривање, унапређење и заштиту људских права и права детета и за јачање друштва у целини, због тога је нужно, посебно у тренутку када више хиљада жена и девојчица у јавности износе разлоге због којих нису пријавиле насиље, да надлежни органи и институције адекватно реагују поводом оваквих изјава, као и у предузимању свих потребних мера ради заштите деце, грађанки и грађана од насиља.
Поводом актуелних медијских написа о подацима из извештаја Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“ који говоре да је током првих шест месеци ове године ММР вакцину примило само 38,8 одсто деце, Покрајински заштитник грађана – омбудсман изражава забринутост због могућег угрожавања права детета на највиши ниво здравствене заштите а тако и права на живот, опстанак и развој и подржава све релевантне органе и институције у предузимању активности и мера у циљу едукације становништва о значају вакцинације и посебно карактеристикама ММР вакцина. Правовременим, научно заснованим и провереним информацијама доприноси се борби против предрасуда и страха од вакцинације, а тиме и спречавању слабог обухвата вакцинацијом и настанку епидемија.
Имунизација, као превентивна мера заштите особа, нарочито деце, од заразних болести давањем вакцина сматра се једном од најважнијих јавно здравствених мера чије спровођење има приоритет у односу на спровођење свих других мера у области здравствене заштите Вакцинацијом деце обезбеђује се њихова заштита од последица заразних и потенцијално смртоносних болести. Истовремено, важно је знати да вакцинисане особе не само да штите себе од заразних болести, него спречавају ширење болести унутар заједнице, те се само високим процентом вакцинисаних обезбеђује колективни имунитет. Дугогодишњи висок обухват вакцинама доприноси томе да се неке заразне болести искорене или сведу на ретку појаву.
Последњих година, а посебно с појавом пандемије Ковид 19, суочавамо се с чињеницом да је дошло до пада поверења у комплетан систем имунизације. То је резултирало тиме да болести које се могу спречити вакцином и даље представљају претњу широм света, што доказује и појава епидемије малих богиња у појединим европским земљама, укључујући и Републику Србију. Бројне су предрасуде о вакцинацији које се опажају у јавности, од најучесталијег страха појединих родитеља да ММР вакцина изазива аутизам, да постоји велики ризик од најгорих компликација након вакцинације, сумње у безбедност састава вакцине, да постоји скривени интерес фармацеутских компанија у производњи вакцина, до тога да је право да се одбије вакцина људско право гарантовано Уставом и Законом о правима пацијената.
Република Србија, као држава чланица Конвенције Уједињених нација о правима детета, дужна је да предузме све потребне мере како би се обезбедила заштита детета од свих облика дискриминације или казне засноване на статусу, активностима, израженом мишљењу или убеђењу родитеља, те заштита детета од свих облика насиља, повреда или злоупотребе, занемаривања или немарног односа, малтретирања или експлоатације, док је на бризи код родитеља. Пропуштање родитеља да обезбеди услове за правилан развој детета, а што може да наруши његово здравље, представља облик занемаривања и немарног поступања.
Спровођење мера заштите становништва од заразних болести законом је утврђено као приоритет у односу на спровођење осталих мера у области здравствене заштите, те је обавезна имунизација (у коју је уврштена и ревакцинација применом ММР вакцине) дефинисана као имунизација лица одређеног узраста, као и других лица одређених законом, коју лице које треба да се имунизује, као ни родитељ, не може да одбије, осим у случају постојања медицинске привремене или трајне контраиндикације. Обавезна имунизација посебно је предвиђена као неопходан услов за боравак деце у предшколским и школским установама. Боравак невакцинисаног детета у школи непосредно угрожава право на живот, опстанак и развој све деце. Како је исто резултат занемаривања родитељских дужности да се старају о животу и здрављу и да обезбеде основно школовање детету, у случајевима када ученик уписан у први разред, на дан поласка у школу није вакцинисан, односно није утврђена контраиндикација за имунизацију, о чему је доказе дужан да достави родитељ, школа треба да предузме одговарајуће мере.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман позива све грађане и грађанке, а првенствено родитеље и старатеље да се информишу о вакцинацији деце из проверених извора и на основу научно заснованих чињеница.
Више информација и одговори на бројна питања у вези са вакцинацијом доступни су на страницама Института за јавно здравље Војводине:
Вакцине? - питања и одговори (izjzv.org.rs) и Вакцине? - Ово је одговор који Вам дају лекари! (izjzv.org.rs)
Генерална скупштина УН 1950. године је донела одлуку да се 10. децембар обележава као Међународни дан људских права у циљу промоције Универзалне декларације о људским правима, која и данас представља најзначајнији међународни акт о људским правима. Овај дан се обележава широм света како би се указало на значај поштовања права и достојанства сваког појединца.
Људска права су основна права која има свака особа која се стичу рођењем, која су неотуђива и недељива, својствена свим људима, без обзира на држављанство, пол, национално или етничко порекло, боју коже, веру, језик или било које друго лично својство. У Републици Србији људска права загарантована су Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, ратификованим међународним уговорима и законима.
И ове године је остваривање људских права, како у свету, тако и код нас, у великој мери обојено борбом против вируса Ковид 19. Пандемија Ковид 19 на глобалном нивоу подстакла је продубљивање сиромаштва, пораст неједнакости и насиља, истакла дискриминацију и друге недостатке у заштити људских права, а што се посебно одразило на припаднике осетљивих друштвених група као што су особе са инвалидитетом, старије особе, припаднике етничких и других мањинских група.
Пуно остваривање људских права није могуће уколико институције као и друштво у целини нису усмерени ка истом циљу - животу у слободи, достојанству и једнакости, за све грађане и грађанке, животу без страха, у вери у основна права човека.
Обележавање Међународног дана људских права, значајно је по мишљењу Покрајинског омбудсмана, најпре зато да би се нагласила важност људских права, а затим да би се и проблеми у њиховом уживању учинили јавним, а надлежне институције подстакле на њихово ефикасно решавање. У том смислу Покрајински омбудсман подржава сваки напор доносилаца одлука који води унапређењу остваривања људских права и остваривању хуманијег, праведнијег, толерантнијег и слободнијег друштва.
Сва људска права су једнако важна, међусобно повезана, представљају недељиву целину и као таква основа су из које произилазе сва друга права, те у том смислу представљају динамичан концепт на коме сви непрекидно морамо радити и унапређивати га.
Насиље над женама манифестује се у свим областима друштва и у свакој старосној доби. Оно има дубоке корене у патријархалној структури друштва, обичајима и традицији, као и неједнаким економским односима међу половима. Последице насиља над женама превазилазе саме жртве и директно утичу на њихово окружење, посебно на њихову децу, а затим и на друштво у целини.
У Србији се последњих година улажу повећани напори за побољшање система превенције и заштите од насиља, али насиље над женама остаје и даље присутно и распрострањено. Иако је свеприсутно, родно засновано насиље није неизбежно - оно се може и мора спречити. За превенцију и заустављање насиља кључно је, најпре, веровати жртвама, оснажити девојке и девојчице, и трансформисати штетне друштвене норме којима се нормализује насиље.
У сусрет 25. новембру, Међународном дану борбе против насиља над женама, покрајински заштитник грађана – омбудсман проф. др Зоран Павловић и заменица за равноправност полова Снежана Кнежевић посетили су данас Сигурну женску кућу у Новом Саду, која је део Центра за социјални рад Града Новог Сада и представља целовит облик друштвене заштите жена и деце који су угрожени насиљем у породици. У циљу прекидања круга породичног насиља, и пружања услова да жена ојача, Сигурна женска кућа обезбеђује женама и деци угроженим насиљем физичку и егзистенцијалну сигурност, психосоцијалну подршку и правну помоћ. О функционисању Сигурне женске куће у Новом Саду која ове године обележава 15 година постојања, о актуелним и будућим активностима и изазовима у раду, разговорало се са руководитељком др Надом Падејски Шећеровић.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман апелује на све жене које су претрпеле или још увек трпе насиље да га пријаве, да имају поверење у институције, које су дужне да одговоре на сваки случај насиља, и пруже неопходну заштиту и подршку.
Едукације младих о родно заснованом насиљу, јавне кампање, одговорно медијско извештавање, сарадња и правовремено реаговање институција на сваки вид насиља и адекватна заштита и подршка женама које су жртве насиља нужни су за стварање ненасилног друштва и слања поруке да у том друштву постоји нулта толеранција на насиље над женама.
Отпор насиљу не може да буде сведен на појединачан напор, већ мора бити плод колективног настојања да се изгради друштво у коме ће свако насиље бити санкционисано, насилници стигматизовани, а жртве ефикасно заштићене.
Уједињене Нације прогласиле су 1999. године резолуцијом 54/134 25. новембар као Међународни дан борбе против насиља над женама, како би се подигла свест о чињеници да су жене широм света жртве сексуалног, психичког, физичког, породичног насиља, злостављања и многих других видова насиља. Овај дан уједно представља и почетак глобалне кампање „16 дана активизма против насиља над женама“, коју обележава преко 1.700 организација широм света, а која траје до 10. децембра, Међународног дана људских права. Циљ кампање је подизање свести јавности и предузимање активности за сузбијање насиља над женама.
Новембар је месец подизања свести о здрављу мушкараца и болестима од којих мушкарци оболевају, са фокусом на борбу против рака простате и тестиса. Рак простате је посебно озбиљно обољење од чијих последица на сваких 13 минута негде на свету један мушкарац изгуби живот. На глобалном нивоу организују се бројне акције како би се повећала свест мушкараца о потреби очувања здравља и важности превентивних прегледа у спречавању настанка рака простате. У нашој земљи сваке године региструје се нових 2.400 случајева рака простате и тестиса. Према статистици, ова болест је треће најсмртоносније малигно обољење у Србији у популацији мушкараца.
Покрајински омбудсман користи ову прилику да скрене пажњу јавности на ову болест и истакне значај редовних прегледа код уролога у циљу ране дијагностике, а тиме и бољег тока и прогнозе болести односно одржавања здравља мушкараца.
Сутра, 19. новембра, обележава се и Међународни дан мушкараца, а један од циљева обележавања овог датума је побољшање родних односа и промоција родне равноправности за мушкарце и за жене.
Положај мушкараца и жена одређен је патријархалним наслеђем, у коме се репродукује традиционална подела на мушке и женске родне улоге, што резултира неједнаким положајем жена у односу на мушкарце. Стереотипно гледање и наметнуте родне улоге на основу пола негативно утичу не само на жене већ и на мушкарце, којима се намеће немогућност изражавања позитивних емоција, а нормализује се насиље и агресивност.
Неједнакости у друштвеним и приватним сферама које су последица очекиваних улога које се везују за припадност биолошком полу могу се превазићи само савезништвом, заједничким радом, дијалогом и једнаким учешћем оба пола у стварању истински равноправног друштва.
