Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman osuđuje napade kojima se u javnom prostoru odgovornost za ubistvo deteta pripisuje roditeljima i samoj žrtvi, kao oblik najgrublje povrede prava deteta. Sve žrtve, a posebno kada je reč o deci, imaju pravo na poštovanje pijeteta.

Predrasude i stereotipi kojima se odgovornost za nasilje pripisuje žrtvama, počivaju na patrijarhalnim obrascima i stavovima i u velikoj meri se odražavaju na nepoverenje žrtava da nasilje prijave institucijama i na njihov strah od osude javnosti. Kada ovakve izjave dolaze od onih koji bi trebalo da štite građanke i građane i staraju se za njihovu bezbednost, onda je to direktna poruka javnosti da je njihovo nepoverenje u institucije opravdano.

Podsećamo na to da je Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, upravo uočivši potrebu ohrabrivanja i osnaživanja žrtava da prijave nasilje i u cilju unapređenja zaštite žrtava od svih oblika nasilja, ove godine organizovao četiri okrugla stola na temu „Poverenje u institucije  - kome prijaviti nasilje“.

Poverenje u institucije je od ključnog značaja za ostvarivanje, unapređenje i zaštitu ljudskih prava i prava deteta i za jačanje društva u celini, zbog toga je nužno, posebno u trenutku kada više hiljada žena i devojčica u javnosti iznose razloge zbog kojih nisu prijavile nasilje, da nadležni organi i institucije adekvatno reaguju povodom ovakvih izjava, kao i u preduzimanju svih potrebnih mera radi zaštite dece, građanki i građana od nasilja.

Povodom aktuelnih medijskih napisa o podacima iz izveštaja Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ koji govore da je tokom prvih šest meseci ove godine MMR vakcinu primilo samo 38,8 odsto dece, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman izražava zabrinutost zbog mogućeg ugrožavanja prava deteta na najviši nivo zdravstvene zaštite a tako i prava na život, opstanak i razvoj i podržava sve relevantne organe i institucije u preduzimanju aktivnosti i mera u cilju edukacije stanovništva o značaju vakcinacije i posebno karakteristikama MMR vakcina. Pravovremenim, naučno zasnovanim i proverenim informacijama doprinosi se borbi protiv predrasuda i straha od vakcinacije, a time i sprečavanju slabog obuhvata vakcinacijom i nastanku epidemija.

Imunizacija, kao preventivna mera zaštite osoba, naročito dece, od zaraznih bolesti davanjem vakcina smatra se jednom od najvažnijih javno zdravstvenih mera čije sprovođenje ima prioritet u odnosu na sprovođenje svih drugih mera u oblasti zdravstvene zaštite   Vakcinacijom dece obezbeđuje se njihova zaštita od posledica zaraznih i potencijalno smrtonosnih bolesti. Istovremeno, važno je znati da vakcinisane osobe ne samo da štite sebe od zaraznih bolesti, nego sprečavaju širenje bolesti unutar zajednice, te se samo visokim procentom vakcinisanih obezbeđuje kolektivni imunitet. Dugogodišnji visok obuhvat vakcinama doprinosi tome da se neke zarazne bolesti iskorene ili svedu na retku pojavu.

Poslednjih godina, a posebno s pojavom pandemije Kovid 19, suočavamo se s činjenicom da je došlo do pada poverenja u kompletan sistem imunizacije. To je rezultiralo time da bolesti koje se mogu sprečiti vakcinom i dalje predstavljaju pretnju širom sveta, što dokazuje i  pojava epidemije malih boginja u pojedinim evropskim zemljama, uključujući i Republiku Srbiju. Brojne su predrasude o vakcinaciji koje se opažaju u javnosti, od najučestalijeg straha pojedinih roditelja da MMR vakcina izaziva autizam, da postoji veliki rizik od najgorih komplikacija nakon vakcinacije, sumnje u bezbednost sastava vakcine, da postoji skriveni interes farmaceutskih kompanija u proizvodnji vakcina, do toga da je pravo da se odbije vakcina ljudsko pravo garantovano Ustavom i Zakonom o pravima pacijenata.

Republika Srbija, kao država članica Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta, dužna je da preduzme sve potrebne mere kako bi se obezbedila zaštita deteta od svih oblika diskriminacije ili kazne zasnovane na statusu, aktivnostima, izraženom mišljenju ili ubeđenju roditelja, te zaštita deteta od svih oblika nasilja, povreda ili zloupotrebe, zanemarivanja ili nemarnog odnosa, maltretiranja ili eksploatacije, dok je na brizi kod roditelja. Propuštanje roditelja da obezbedi uslove za pravilan razvoj deteta, a što može da naruši njegovo zdravlje, predstavlja oblik zanemarivanja i nemarnog postupanja.

Sprovođenje mera zaštite stanovništva od zaraznih bolesti zakonom je utvrđeno kao prioritet u odnosu na sprovođenje ostalih mera u oblasti zdravstvene zaštite, te je obavezna imunizacija (u koju je uvrštena i revakcinacija primenom MMR vakcine) definisana kao imunizacija lica određenog uzrasta, kao i drugih lica određenih zakonom, koju lice koje treba da se imunizuje, kao ni roditelj, ne može da odbije, osim u slučaju postojanja medicinske privremene ili trajne kontraindikacije. Obavezna imunizacija posebno je predviđena kao neophodan uslov za boravak dece u predškolskim i školskim ustanovama. Boravak nevakcinisanog deteta u školi neposredno ugrožava pravo na život, opstanak i razvoj sve dece. Kako je isto rezultat zanemarivanja roditeljskih dužnosti da se staraju o životu i zdravlju i da obezbede osnovno školovanje detetu, u slučajevima kada učenik upisan u prvi razred, na dan polaska u školu nije vakcinisan, odnosno nije utvrđena kontraindikacija za imunizaciju, o čemu je dokaze dužan da dostavi roditelj, škola treba da preduzme odgovarajuće mere.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman poziva sve građane i građanke, a prvenstveno roditelje i staratelje da se informišu o vakcinaciji dece iz proverenih izvora i na osnovu naučno zasnovanih činjenica.

Više informacija i odgovori na brojna pitanja u vezi sa vakcinacijom dostupni su na stranicama Instituta za javno zdravlje Vojvodine:

Вакцине? - питања и одговори (izjzv.org.rs) i Вакцине? - Ово је одговор који Вам дају лекари! (izjzv.org.rs)

Generalna skupština UN 1950. godine je donela odluku da se 10. decembar obeležava kao Međunarodni dan ljudskih prava u cilju promocije Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koja i danas predstavlja najznačajniji međunarodni akt o ljudskim pravima. Ovaj dan se obeležava širom sveta kako bi se ukazalo na značaj poštovanja prava i dostojanstva svakog pojedinca.

Ljudska prava su osnovna prava koja ima svaka osoba koja se stiču rođenjem, koja su neotuđiva i nedeljiva, svojstvena svim ljudima, bez obzira na državljanstvo, pol, nacionalno ili etničko poreklo, boju kože, veru, jezik ili bilo koje drugo lično svojstvo. U Republici Srbiji ljudska prava zagarantovana su Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, ratifikovanim međunarodnim ugovorima i zakonima.

I ove godine je ostvarivanje ljudskih prava, kako u svetu, tako i kod nas, u velikoj meri obojeno borbom protiv virusa Kovid 19. Pandemija Kovid 19 na globalnom nivou podstakla je produbljivanje siromaštva, porast nejednakosti i nasilja, istakla diskriminaciju i druge nedostatke u zaštiti ljudskih prava, a što se posebno odrazilo na pripadnike osetljivih društvenih grupa kao što su osobe sa invaliditetom, starije osobe, pripadnike etničkih i drugih manjinskih grupa.

Puno ostvarivanje ljudskih prava nije moguće ukoliko institucije kao i društvo u celini nisu usmereni ka istom cilju - životu u slobodi, dostojanstvu i jednakosti, za sve građane i građanke, životu bez straha, u veri u osnovna prava čoveka.

Obeležavanje Međunarodnog dana ljudskih prava, značajno je po mišljenju Pokrajinskog ombudsmana, najpre zato da bi se naglasila važnost ljudskih prava, a zatim da bi se i problemi u njihovom uživanju učinili javnim, a nadležne institucije podstakle na njihovo efikasno rešavanje. U tom smislu Pokrajinski ombudsman podržava svaki napor donosilaca odluka koji vodi unapređenju ostvarivanja ljudskih prava i ostvarivanju humanijeg, pravednijeg, tolerantnijeg i slobodnijeg društva.

Sva ljudska prava su jednako važna, međusobno povezana, predstavljaju nedeljivu celinu i kao takva osnova su iz koje proizilaze sva druga prava, te u tom smislu predstavljaju dinamičan koncept na kome svi neprekidno moramo raditi i unapređivati ga.

Nasilje nad ženama manifestuje se u svim oblastima društva i u svakoj starosnoj dobi. Ono ima duboke korene u patrijarhalnoj strukturi društva, običajima i tradiciji, kao i nejednakim ekonomskim odnosima među polovima. Posledice nasilja nad ženama prevazilaze same žrtve i direktno utiču na njihovo okruženje, posebno na njihovu decu, a zatim i na društvo u celini.

U Srbiji se poslednjih godina ulažu povećani napori za poboljšanje sistema prevencije i zaštite od nasilja, ali nasilje nad ženama ostaje i dalje prisutno i rasprostranjeno. Iako je sveprisutno, rodno zasnovano nasilje nije neizbežno -  ono se može i mora sprečiti. Za prevenciju i zaustavljanje nasilja ključno je, najpre, verovati žrtvama, osnažiti devojke i devojčice, i transformisati štetne društvene norme kojima se normalizuje nasilje.

U susret 25. novembru, Međunarodnom danu borbe protiv nasilja nad ženama, pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman prof. dr Zoran Pavlović i zamenica za ravnopravnost polova  Snežana Knežević posetili su danas Sigurnu žensku kuću u Novom Sadu, koja je deo Centra za socijalni rad Grada Novog Sada i predstavlja celovit oblik društvene zaštite žena i dece koji su ugroženi nasiljem u porodici. U cilju prekidanja kruga porodičnog nasilja, i pružanja uslova da žena ojača, Sigurna ženska kuća obezbeđuje ženama i deci ugroženim nasiljem fizičku i egzistencijalnu sigurnost, psihosocijalnu podršku i pravnu pomoć. O funkcionisanju Sigurne ženske kuće u Novom Sadu koja ove godine obeležava 15 godina postojanja, o aktuelnim i budućim aktivnostima i izazovima u radu, razgovoralo se sa rukovoditeljkom dr Nadom Padejski Šećerović.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman apeluje na sve žene koje su pretrpele ili još uvek trpe nasilje da ga prijave, da imaju poverenje u institucije, koje su dužne da odgovore na svaki slučaj nasilja, i pruže neophodnu zaštitu i podršku.

Edukacije  mladih o rodno zasnovanom nasilju, javne kampanje, odgovorno medijsko izveštavanje, saradnja i pravovremeno  reagovanje institucija na svaki vid nasilja i adekvatna zaštita i podrška ženama koje su žrtve nasilja nužni su za stvaranje nenasilnog društva i slanja poruke da u tom društvu postoji nulta tolerancija na nasilje nad ženama.

Otpor nasilju ne može da bude sveden na pojedinačan napor, već mora biti plod kolektivnog nastojanja da se izgradi društvo u kome će svako nasilje biti sankcionisano, nasilnici stigmatizovani, a žrtve efikasno zaštićene.

Ujedinjene Nacije proglasile su 1999. godine rezolucijom 54/134 25. novembar kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, kako bi se podigla svest o činjenici da su žene širom sveta žrtve seksualnog, psihičkog, fizičkog, porodičnog nasilja, zlostavljanja i mnogih drugih vidova nasilja. Ovaj dan ujedno predstavlja i početak globalne kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, koju obeležava preko 1.700 organizacija širom sveta, a koja traje do 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava. Cilj kampanje je podizanje svesti javnosti i preduzimanje aktivnosti za suzbijanje nasilja nad ženama.

Novembar je mesec podizanja svesti o zdravlju muškaraca i bolestima od kojih muškarci obolevaju, sa fokusom na borbu protiv raka prostate i testisa. Rak prostate je posebno ozbiljno oboljenje od čijih posledica na svakih 13 minuta negde na svetu jedan muškarac izgubi život. Na globalnom nivou organizuju se brojne akcije kako bi se povećala svest muškaraca o potrebi očuvanja zdravlja i važnosti preventivnih pregleda u sprečavanju nastanka raka prostate. U našoj zemlji svake godine registruje se novih 2.400 slučajeva raka prostate i testisa. Prema statistici, ova bolest je treće najsmrtonosnije maligno oboljenje u Srbiji u populaciji muškaraca.

Pokrajinski ombudsman  koristi ovu priliku da skrene pažnju javnosti na ovu bolest i istakne značaj redovnih pregleda kod urologa u cilju rane dijagnostike, a time i boljeg toka i prognoze bolesti odnosno održavanja zdravlja muškaraca.

Sutra, 19. novembra,  obeležava se i Međunarodni dan muškaraca, a jedan od ciljeva obeležavanja ovog datuma je poboljšanje rodnih odnosa i promocija rodne ravnopravnosti za muškarce i za žene.

Položaj muškaraca i žena određen je patrijarhalnim nasleđem, u kome se reprodukuje tradicionalna podela na muške i ženske rodne uloge, što rezultira nejednakim položajem žena u odnosu na muškarce. Stereotipno gledanje i nametnute rodne uloge  na osnovu pola negativno utiču ne samo na žene već i na muškarce,  kojima se nameće nemogućnost  izražavanja pozitivnih emocija, a normalizuje se nasilje i agresivnost.

Nejednakosti u društvenim i privatnim sferama koje su posledica očekivanih uloga koje se vezuju za pripadnost biološkom polu mogu se prevazići samo savezništvom, zajedničkim radom, dijalogom i jednakim učešćem oba pola u stvaranju istinski ravnopravnog društva.