Основне и средње школе и ове године наставиле су са недозвољеном праксом условљавања уписа ученика, издавања сведочанстава и других докумената уплатом тзв. ђачког динара. Иако се готово сваке године проблем уплате тзв. ђачког динара понавља, системско решење за овај проблем још увек није успостављено. До ових сазнања Покрајински заштитник грађана - омбудсман дошао је на основу обраћања родитеља.

Подсећамо да је Покрајински заштитник грађана - омбудсман након притужби већег броја родитеља 2013. године упутио школским управама у АП Војводини захтев за изјашњење у вези са наводима да основне и средње школе у АП Војводини условљавају упис ученика уплатом тзв. ђачког динара.

Једно од низа права припадника националних мањина је право да слободно изаберу своје лично име (које одговара културним особеностима и националном идентитету националне мањине којој припадају) и да се њиме користе у приватном и јавном животу. Остваривање овог права се огледа у могућности припадника националних мањина да, уколико то желе, упишу своје лично име и имена своје деце у матичне књиге, тј. службене евиденције на језику и према правопису свог матерњег језика.

Упис личног имена припадника националне мањине у матичну књигу рођених на језику и према правопису језика националне мањине предуслов је за реализацију других аспеката права припадника националних мањина да се користе својим личним именом у приватном и јавном животу као што је нпр. право припадника националне мањине да им у личним документима (лична карта, пасош, здравствена књижица и сл.) име и презиме буде исписано на њиховом матерњем језику. Као и друга права и слободе националних мањина ово право служи очувању националног идентитета и културне посебности националне мањине. Право припадника националних мањина да се јавно и приватно користе својим именом и презименом исписаним на језику и писму националне мањине у правном систему наше земље регулисано је са више правних аката.

У Републици Србији, према подацима из 2013. године, функционише 48 државних домова за старије особе, а поред регистрованих приватних домова, функционишу и „илегални“ домови чији тачан број и расположиви капацитети нису познати.

Обилазећи домове за старија лица који су основани од стране физичких лица, а који су регистровани код надлежног органа АП Војводине, Покрајински заштитник грађана – омбудсман је утврдио да се људска права старијих системски крше по више основа. Њихова права често угрожавају и сами сродници јер их неретко смештају противно њиховој вољи, што указује и на могућност случајева присилног смештаја, уз поступак пријема у домове који је потпуно неуједначен, нетранспарентан, и ван контроле и надзора.

С обзиром на уставне принципе, а ради остваривања права човека на живот и развој у здравој животној средини, Покрајински омбудсман у свом раду по представкама грађана, без обзира на конкретан предмет притужбе, самоиницијативно испитује и оцењује степен остварења општих интереса шире заједнице, међу којима значајно место заузима право на здраву животну средину.

Покрајински омбудсман је поступајући у појединачним случајевима уочио одређене проблеме појединаца и група грађана, које као заједнички именитељ, имају недовољно добру међусобну сарадњу носилаца заштите животне средине и недовољно развијен институционални оквир и механизме, који би омогућили остваривање законом прописане сарадње свих друштвених чинилаца, ради заједничког циља унапређења заштите животне средине.

Покрајински омбудсман изражава забринутост због могућих последица изјава Миленка Јованова, представника Демократске странке Србије које могу изазвати погоршање међунационалних односа у Аутономној Покрајини Војводини и осећај страха код припадника националних мањина.

Институција Покрајинског омбудсмана је годинама уназад, последњи пут 21. фебруара 2014. саопштењем под називом „Квалитетно учење и знање званичног језика не сме бити доведено у питање“скретала пажњу како јавности, тако и надлежних институција на неопходност квалитетног изучавања српског језика, укључујући и могућност увођења билингвалне наставе на српско-мањинским језицима у срединама где припадници мађарске националне мањине чине већину. Осим искључиво начелне подршке овој идеји од стране кључних политичких актера, у министарству надлежном за образовање и другим органима нису се предузимале било какве мере усмерене на побољшање овог стања и решавања проблема.