У актуелном времену, али не и први пут у историји, када терет остваривања људских права у доброј мери почива на солидарности заједнице, а њихова заштита рачуна и на пожртвовање појединца, када је све јаснији смисао речи најважнијег универзалног документа о људским правима „да треба једни према другима да поступамо у духу братства“, вера у победу над тренутном пошасти треба да буде заснована на прихватању индивидуалне и колективне одговорности. Зато не чуди што најчешће чујемо да се нада људи широм света своди на једну реч – вакцина. Имунизација је управо резултат такве одговорности.
Зато је овогодишња Европска недеља имунизације која се обележава од 20. до 26. априла нарочито значајна прилика да се укаже колико човечанство дугује вакцини, као једној од највећих цивилизацијских тековина. Спровођење имунизације, као превентивне мере заштите особа, нарочито деце, од заразних болести давањем вакцина, у складу са законом, има приоритет у односу на спровођење свих других мера у области здравствене заштите, за који је важно нагласити да једнако важи и у ванредном стању. Вакцинисане особе не само да штите себе од заразних болести, него спречавају ширење болести унутар заједнице, те се само високим процентом вакцинисаних обезбеђује колективни имунитет. Дугогодишњи висок обухват вакцинама доприноси томе да се неке заразне болести искорене или сведу на ретку појаву.
Имајући у виду да је од проглашења епидемије заразне болести COVID-19 индикован смањен одзив за вакцинацију у оквиру програма редовне обавезне имунизације, омбудсман се придружује апелу лекара, научних радника и других стручњака да вакцинација, посебно деце, не сме да се прекине како у супротном не бисмо имали појаву епидемија болести које су једнако опасне као и она коју изазива корона вирус. Као застрашујући пример оваквих последица наводимо прошлогодишње избијање епидемије малих богиња у Демократској Републици Конго која се догодила у јеку борбе против смртоносне еболе, те је за непуних седам месеци са собом однела више од 2700 живота. Нарочиту пажњу омбудсман скреће и на погрешно интерпретиране смернице Светске здравствене организације поводом овог питања, које су, нажалост, већ довеле до обуставе вакцинације против малих богиња у најмање 23 земље, иако је државама чланицама јасно стављено до знања да поступке редовне имунизације треба прилагодити тренутним околностима, што не сме утицати на смањење обухвата испод границе која представља реалну опасност за избијање епидемија болести које се могу превенирати вакцинама. У том смислу, једина изричита препорука односи се на привремену суспензију програма колективне масовне имунизације која се по правилу спроводи у сиромашнијим земљама. У Републици Србији, обавезна вакцинација обавља се индивидуално у објектима домова здравља, који задовољавају стандарде успостављене уведеним ванредним мерама за пружање приоритетних облика здравствене заштите, међу којима имунизација деце заузима посебно место. Свесни да је до смањења одзива за вакцинацију дошло из различитих тренутних ванредних па тако и објективних разлога, а како сагласно законским одредбама извршена вакцинација у складу са програмом обавезне имунизације представља услов за боравак деце у предшколским и школским установама, Омбудсман посебно поручује родитељима да деци обезбеде да добију вакцине најкасније пре него што седну у школске клупе.
Са жељом да се уклоне предрасуде и неповерења у погледу неопходности и безбедности вакцинације и да се ублажи негативан утицај гласина и дезинформација на спровођење имунизације сада, као и током Фестивала права детета Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана 2019.године, у овогодишњој Европској недељи имунизације од 20. до 26. априла Покрајински омбудсман позива све одговорне да се информишу о важности имунизације и да се укаже на могуће последице одбијања вакцинације деце.
Више о овом догађају можете погледати овде.
Једна од мера за сузбијање епидемије вируса COVID-19 је забрана кретања односно полицијски час, која може да доведе до повећане опасности од сукоба и насиља унутар породице јер је жртва приморана да много више времена проводе у изолацији са насилником/насилницом.
Генерални секретар УН Антонио Гутереш упутио је апел да се заштите жене и девојке од породичног насиља, које бележи пораст од избијања пандемије коронавируса. Он је упозорио да је последњих недеља у свету дошло до застрашујућег глобалног пораста насиља у породици - у неким државама број жена које траже помоћ је удвостручен.
Насиље у породици није само физичко насиље – оно је и сваки акт психичког, сексуалног и економског насиља, које је све израженије (нарочито недавање издржавања); насилни партнери односно чланови породице често користе епидемију за даљу контролу жртве претећи ускраћивањем финансијске и здравствене помоћи.
Како је најдужи полицијски час пред нама – забрана кретања која ће трајати од петка, 17. априла од 17 часова до уторка, 21. априла у 5 часова, и ризик од насиља у породици биће повећан, имајући у виду чињеницу да ће многе жртве насиља остати заробљене са насилницима.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман апелује на све потенцијалне жртве породичног насиља да насиље пријаве - и у овим кризним временима службе за заштиту жртава породичног насиља доступне су и настављају да функционишу. Исто тако, Покрајински омбудсман апелује и на комшије/пријатеље/волонтере и друге да алармирају полицију у случају назнака да се неко због породичног насиља налази у опасности – могуће је да жртве насиља које живе са насилним партнерима односно члановима породице нису у могућности да насиље пријаве током трајања полицијског часа. Државни органи и установе надлежни за примену Закона о спречавању насиља у породици раде и у оваквим измењеним околностима, како би брзо, делотворно и координисано спречили насиље у породици и вршење кривичних дела одређених овим законом како би пружили жртви заштиту, правну помоћ и психосоцијалну и другу подршку ради њеног опоравка, оснаживања и осамостаљивања.
Подршка жртвама насиља у породици нас обавезује да прекинемо тишину, зауставимо насиље, јер је тренутак да се подсетимо да је у Републици Србији нулта толеранција на насиље и да ту одступања нема.
База бесплатних услуга коју је израдио Аутономни женски центар за жене са искуством насиља и друге грађанке и грађане током ванредног стања која обухвата различите видове подршке и информација, доступна је на следећем линку: https://bit.ly/3afI9wY
Претходних месец дана вирус корона унео је неочекиване и интензивне промене у животе деце и породица, а за многе и осећај несигурности и осећања забринутости, туге, страха. Осим бриге за здравље чланова породице, смањење физичких контаката, ограничена могућност кретања, промене у радним у школским обавезама и активностима, финансијска неизвесност, а за неке и организација посла, доносе додатни стрес и захтевају велика прилагођавања.
Оправдани захтеви медицинске струке за прилагођавањем у свим сегментима друштвеног и приватног живота посебно могу оптеретити породице и децу која живе у отежаним економским и материјалним условима, као и породице са хронично и тешко болесним члановима, особама са инвалидитетом и менталним сметњама, децу која живе у колективном смештају и хранитељским породицама и којој може бити отежано да остварују контакте са биолошком породицом, децу која трпе насиље, злостављање и занемаривање или сведоче насиљу у породици. Здравствени радници, полицајци и сви они који ових дана предњаче у заштити живота и здравља становништва, не само да су у већем здравственом ризику већ су суочени и са тим да мање времена проводе са својом децом и породицама, што и њиховој деци и породицама може причињавати више бриге и створити потребу за додатном емотивном, па и друштвеном подршком.
Неспорно је то да деца будно посматрају своје окружење, осећају и реагују на унутрашња стања својих родитеља или старатеља. Покрајински заштитник грађана – омбудсман жели да подржи родитеље и старатеље у налажењу начина да очувају и оснаже личне капацитете за бригу о себи и другима, да остану повезани са социјалном подршком и имају разумевања и саосећање за своја емоционална стања и потребе. Стога, користи ову прилику да укаже на значај партиципације деце, једног од четири основна принципа Конвенције Уједињених нација о правима детета, у суочавању са великим изазовима ових дана и превладавању стреса, забринутости, осећаја несигурности и немоћи код деце.
Одрасли се понекад плаше и брину како да разговарају с децом о нечему што је важно, али непријатно или застрашујуће, колико информација да поделе, како да их саопште. Информације и разговор с дететом свакако да треба да буду прилагођени узрасту, способностима и зрелости детета, а истините и адекватне информације за децу могу бити извор сигурности и олакшати им сналажење у изазовним ситуацијама. Значајно је да деца имају обезбеђен простор, прилику и дозволу да постављају питања и разговарају о својим проблемима. Благовремено објављене књиге, презентације, видео материјали и текстови о вирусу Корона прилагођени су различитим узрастима деце, а Покрајински заштитник грађана – омбудсман уверен је да је већина родитеља и старатеља упутила децу на њих и заједно с њима испратила ове садржаје. Ипак, претерано излагање појединим медијским садржајима, вестима и разговорима одраслих о пандемији могу бити врло стресни за децу и овакве садржаје треба ограничити и контролисати њихов приступ деци.
Када су деца укључена у активности породице и заједнице и препознају своју активну улогу у помагању себи, породици, заједници, то доприноси њиховом осећају сигурности и самоефикасности у околностима када су страх и неизвесност умногоме присутни. За млађу децу сам чин прања руку ових дана може значити велики допринос заштити здравља других људи, а не само бригу о личној хигијени. Укључивање деце у свакодневне рутине у породици, као што су припреме оброка, одржавање хигијене простора, планирање времена, избор начина заједничког провођења времена, такође доприносе њиховом осећају припадања, значаја, повезивања. Старија деца могу и да волонтирају у заједници, да помогну старијима у комшилуку, па је сад прилика да учимо децу хуманости и солидарности и томе како бригом о себи штитимо и друге који су можда и осетљивији од нас, да чинимо добро једни за друге. Млади који се организују на добровољној основи да помажу свима онима којима је подршка неопходна у време пандемије сигурно је да су отворили нову страницу у волонтерским активностима и позитиван су пример нашој деци али и одраслима.
Поздрављајући иницијативу и активности јавних установа, организација Црвеног крста и многих других социјално одговорних удружења и професионалаца, који нуде психолошку и друге видове подршке у тренутној ситуацији деци и одраслима, Покрајински заштитник грађана - омбудсман упућује на њихове ресурсе које сматра корисним и значајним деци, родитељима, пружаоцима услуга, помагачима и свима онима који препознају да им је потребна подршка за јачање личне отпорности, уз пуно уважавање препорука стручњака.
Међународни дан Рома службено је проглашен 1990. године у месту Сероцку у Пољској, на четвртом Светском ромском конгресу Међународне ромске уније, у знак сећања на први одржани Светски ромски конгрес у Лондону 1971. године. 8. април је дан када се прославља ромска култура, али и прилика да се подиже свест јавности о проблемима са којима се Роми суочавају.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман указује на то да су припадници ромске заједнице и даље најмаргинализованија група у нашем друштву. У економском и социјалном погледу и даље су више угрожени него остали део становништва, а у решавању проблема са којима се суочавају неопходна им је помоћ целе заједнице.
У Србији су видљиви помаци на законодавном, институционалном и образовном плану у том смислу, као и настојање да се унапреди положај Рома, али у пракси се и даље сусрећемо са предрасудама и отежаном интеграцијом ове популације у друштвене токове. Основни услов за помак у правцу унапређења положаја Рома је сузбијање стереотипа и свега онога што представља ограничавајући фактор у области образовања, систему здравствене и социјалне заштите, запошљавању и др. У области здравства и права на здравље та помоћ им је данас потребнија него икад. У време епидемије корона вируса Роми представљају посебно осетљиву и ризичну заједницу. Један део њих живи и даље у неусловним насељима, без воде, канализације и струје, често и без потребних средстава за одржавање хигијене. Самим тим Роми су више од других изложени ризицима.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман подржава све надлежне субјекте јер улажу изузетне напоре како би се здравље припадника ромске мањине заштитило као и свих других грађана, и наглашава да се и у овим тешким данима мора обезбедити помоћ у основним животним намирницама, али и хигијенским средствима преко потребним за одржавање здравља сваког појединца и спречавања ширења заразе.
Покрајински омбудсман уједно апелује и на саме припаднике ромске мањине да буду максимално посвећени очувању свог и здравља своје породице, да се понашају одговорно и да се у бризи за сопствену, као и за добробит својих познаника, комшија и суграђана, ослањају на савете стручњака.
Међународни дан здравља 7. април, који се ове године обележава у јеку пандемије Корона вируса, посвећен је медицинским и патронажним сестрама и подсећању светских лидера на критичну улогу које ове професије имају за одржавање светског здравља. Наиме, Светска здравствена организација прогласила је 2020. годину Међународном годином медицинских и патронажних сестара у намери да истакне значај ових здравствених радника који раде на свим нивоима здравствених система у разним окружењима и околностима и чија је улога незаменљива и кључна за обезбеђивање здравствене заштите свима.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман овим поводом жели да искаже захвалност здравственим радницима и свима онима који су у првим линијама одговора на тренутну пандемију. Пандемија вируса COVID19 последњих месеци учинила је очигледном потребу за већим улагањем у системе здравствене заштите широм света и пружањем подршке и дужног поштовања здравственим радницима и особљу здравствених установа. Значај болница у овој ситуацији је изузетан, али без ангажовања и деловање најшире заједнице и примарног нивоа здравствене заштите нисмо у могућности да на адекватан начин одговоримо на потребу за здравственом заштитом становништва. Стога, Покрајински заштитник грађана – омбудсман подржава државне органе, организације цивилног друштва, привреднике и све грађане да заједничким и солидарним акцијама помогну здравственим радницима у настојањима да штитимо здравље у време пандемије. Најмање што свако од нас може да учини јесте да се придржава препоручених основних смерница у вези с одржавањем личне хигијене, простора, избегавањем физичких контаката с другима, да брине о сопственом, али и здрављу чланова своје породице, својих радника и радница, житеља и суграђана и суграђанки у својим локалним заједницама.
Све неједнакости у друштву, а посебно оне које се односе на здравље становништва, у тренутној ситуацији још више долазе до изражаја, а пандемија у већој мери погађа осетљивије групе којима припадају особе које живе у социо-економски тежим околностима, старији, хронично и тешко болесни, особе с менталним тешкоћама, деца, особе са инвалидитетом. Покрајински заштитник грађана – омбудсман жели да придода томе и чињеницу да подаци Светске здравствене организације показују да 70 одсто здравствених и социјалних радника чине жене, а велики број њих су управо медицинске и патронажне сестре, и да укаже на то да у ванредним околностима каква је тренутна пандемија, и родна неравноправност долази до изражаја, а мера у којој је она заступљена умногоме утиче на то како ћемо одговорити на кризну ситуацију.
Ово је тренутак да разумемо коначно да смо у свим околностима заштићени онолико колико је заштићен наш најслабији члан и да је истински напредак друштва и заједнице могућ једино онда када су сваком члану заједнице доступни правда, достојанствен живот и остваривање људских права. Лична одговорност за здравствену безбедност свих нас данас је можда и најважније средство у борби за очување глобалног здравља, а увид у то да смо сви повезани, да наши животи утичу једни на друге и да смо сви изложени ризику показује нам пут којим је нужно да идемо уколико желимо бољу будућност за све, а то је пут друштвене солидарности и заједништва.
Заштита здравља одговорност је свих нас и Покрајински заштитник грађана – омбудсман апелује још једанпут на сваког појединачно да у складу са својим могућностима и одговорностима предузме све како бисмо се као заједница заштитили у тренутним околностима. Тиме што штитимо себе, шаљемо поруку потпуне подршке здравственим радницима који су у овим данима у највећој мери изложени ризику обављајући свој посао да брину о нама и штите наше здравље. Оно што нам, без сумње, предстоји, будући да је реч о планетарном проблему, јесте потреба да на националним и на међународном нивоу, размотримо ниво и начин на који су структуирани системи здравствене заштите и потреба да овај систем учинимо једним од приоритетних области улагања и инвестирања, јер без квалитетне здравствене заштите не можемо очекивати ни градити друштвени и економски бољитак.
Одлука да се 7. април обележава као Светски дан здравља донета је на Првој скупштини Светске здравствене организације која је одржана 1948. године у Женеви, а од 1950. године, Светска здравствена организација и друге институције сваке године организују различита међународна, регионална и локална дешавања са фокусом на одређену тему. Благостања, општег и појединачног здравља и правде не може бити без хуманости и међусобне одговорности једних за друге.
