Skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 1991.godine 1.oktobar za Svetski dan starijih osoba, kako bi pažnju javnosti fokusirala na položaj i probleme starijih osoba i važnost dostojanstvenog starenja.
Broj starijih osoba u svetu raste. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u periodu od 2000 do 2050. godine broj starijih osoba će se povećati sa 605 miliona na dve milijarde. Sa produženjem životnog veka povećava se i broj starih, hronično obolelih i funkcionalno zavisnih osoba, čije zbrinjavanje zahteva ogromna materijalna izdvajanja i to je činjenica o kojoj se u Srbiji mora voditi računa. U strukturi stanovništva Srbije osobe starije od 65 godina učestvuju sa 17, 4 %, što njeno stanovništvo čini jednim od najstarijih na svetu. Demografske projekcije Republičkog zavoda za statistiku govore da će se taj procenat u bućnosti samo povećavati.
Ono što ovogodišnje obeležavanje Svetskog dana starih razlikuje u odnosu na sva prethodna je pandemija izazvana korona virusom. Zbog pandemije, osobe starije od 65 godina života bile su suočene sa zabranom kretanja i morale su da menjaju svoj svakodnevni ritam, kako u kućnim, tako i u ustanovama socijalne zaštite. Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je svestan da je promena svakodnevnog životnog ritma za ovaj deo stanovništva bila izuzetno zahtevna i nimalo laka.
Podatak da je u našoj zemlji broj obolelih od korona virusa u gerontološkim centrima i u domovima za stare manji nego u susednim državama, govori da se zaštiti života i zdravlja starijih sugrađana pristupalo na odgovoran način. Posebno treba istaći visok stepen solidarnosti i samoorganizacije sa kojim je društvo, tokom pandemije, reagovalo na probleme starijih osoba. Pokazalo se još jednom da je solidarnost izuzetno dragocen resurs na koji se kao pojedinci, ali i kao društvo, možemo osloniti u teškim i rizičnim situacijama. U rešavanju brojnih problema sa kojima se suočavaju stariji sugrađani – siromaštvo, nasilje, zanemarivanje, otežano ostvarivanje prava na pomoć i negu drugog lica, da pomenemo samo neke od tih problema – potrebna nam je, pored solidarnosti, i odgovornost, pravičnost i efikasnost.
Starost, po dubokom uverenju Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana, nikoga ne osuđuje na gubitak ljudskih prava, niti ga čini manje vrednim. Pokrajinski ombudsman, stoga, i ove godine, kao što je to činio i ranijih godina, poziva nadležne institucije u pokrajini, brojna udruženja i pojedince da se prema starijim osobama odnose sa uvažavanjem, da u rešavanju njihovih problema budu efikasni i odgovorni i da ih, više nego do sada, uključuju u razna zbivanja u zajednici, na način koji čuva njihovo samopoštovanje i doprinosi njihovom pozitivnom samovrednovanju i kvalitetnijem životu.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman u više navrata javno se oglašavao i apelovao na građane da se pridržavaju mera koje donose nadležni organi, da vode računa o svom, kao i životu i zdravlju svojih sugrađana.
Epidemija COVID-19 i dalje traje, a život ne stoji, već teče svojim tokom. U datim okolnostima, brojne teškoće i izazovi prete da ugroze ostvarivanje ljudskih prava. Društvena solidarnost u ovom trenutku u velikoj meri naslanja se na ličnu odgovornost građana i građanki prema sopstvenom zdravlju, ali i kroz pokazivanje brige za zdravlje drugih.
Dostojanstven život i lični razvoj i napredak nisu mogući bez prava na zdravlje. Biti zdrav i uživati potpuno fizičko, mentalno i socijalno blagostanje nije moguće bez udruživanja i međusobne sprege zdravstvene politike koja deluje na socio-ekonomske, socio-kulturne te faktore životne sredine i individualnih potencijala i ponašanja svakog od nas. Zbog toga su, posebno u ovim vremenima, humanost i solidarnost vrednosti koje čuvaju ljudsko dostojanstvo i podrška su zaštiti ljudskih prava.
Stoga, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman apeluje na građane i građanke da se odazovu na vanredne akcije Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine i svoju humanost i solidarnost iskažu i na način da daju krv. Jer ono što je najvažnije za ljudski život je krv, a jednim davanjem krvi možemo spasiti tri života.
Podstičimo solidarnost sa najugroženijima
Ujedinjene nacije su 2007. godine ustanovile 15. septembar za Međunarodni dan demokratije koji od 2008. godine po preporuci UN obeležavaju sve članice kao dan borbe za ostvarenje demokratskih ideala. Tada je, kako je navedeno, potvrđen stav da je "demokratija univerzalna vrednost, zasnovana na slobodnoj volji naroda da odrede svoj politički, ekonomski, kulturni i društveni sistem i u potpunosti učestvuju u svim aspektima života".
Pokrajinski zaštitnik građana–ombudsman svoje opredeljenje za demokratiju svakodnevno ispoljava kroz svoj rad na jačanju demokratskih institucija, podstičući društvenu solidarnost sa najugroženijima, a iznad svega širenje poverenja u slobodno i pravedno društvo. U ovaj proces treba da se uključe i sami građani, tako što će iskoristiti svoje pravo i obraćanjem nezavisnim institucijama, među njima i zaštitniku građana, ukazivati na mogućnosti ostvarivanja demokratskih prava i sloboda u okvirima pravne države i nadležnih institucija.
Borba za demokratiju podrazumeva težnju za stvaranjem društva jednakih građana i građanki u kojem se poštuje ravnopravno dostojanstvo svih, prihvataju različitosti, razvija međusobni dijalog, ostvaruju se i unapređuju ljudska prava. Na izgradnji demokratskog društva zajedno rade kako organi javne vlasti i nezavisne institucije, tako i građani koji svojim obraćanjima navedenim institucijama participiraju i utiču na izgradnju demokratski orjentisanog društva.
Demokratija i u današnje vreme predstavlja često još uvek ideal. Institucije države, pre svega one koje se bave zaštitom ljudskih prava, nikada se ne smeju odreći ideja i vrednosti demokratije, već neprekidno treba da rade na razvijanju demokratskih principa. Slobodno izražavanje volje građana i jednakost jeste ono čemu treba da stremimo svi zajedno. Smisao postojanja i rada nije u pasivnom čekanju da se uslovi stvore ili sami promene, već u energičnoj i beskompromisnoj borbi za jačanje demokratskih procesa, kao i za stvaranje i očuvanje slobode, prava i jednakosti.
Angažovanje mladih za globalno delovanje tema je obeležavanja ovogodišnjeg Međunarodnog dana mladih kojom želi da se ukaže na načine na koje angažovanje mladih na lokalnom, nacionalnom i globalnom nivou obogaćuje nacionalne i multilateralne institucije i procese, ali i da se ukaže na potrebu za poboljšavanjem položaja i uključivanja mladih u kreiranje javnih politika.
Brojna svetska istraživanja beleže tendenciju sve bržeg razvoja osećanja humanosti, solidarnosti, empatije i tolerancije kod današnjih mladih generacija. Sve su to vrednosti koje su utkane u sadržinu ljudskih prava i istovremeno predstavljaju njihov smisao. S druge strane, više nego pre mladi su povučeniji, ranjiviji, često sa osećanjem ravnodušnosti, što nikada ne sme biti odlika mladog čoveka. Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman tokom različitih aktivnosti i saradnje s mladima u proteklom periodu, stiče utisak da mladi nemaju mnogo poverenja u javne institucije. Ovo su delom potvrdili i rezultati istraživanja koje je ombudsman realizovao 2019. godine tokom EXIT festivala, a u kojem su učestvovali mladi od 15 do 35 godina iz Srbije, regiona, ali i iz drugih zemalja Evrope i sveta. Mada prepoznaju svoju ulogu i izražavaju spremnost i želju da aktivno učestvuju u društvenim procesima, mladima je potrebna dodatna podrška državnih i javnih institucija, privrednih organizacija, organizacija civilnog društva i društva u celini, koja će ih motivisati da svoje potencijale, ideje, energiju i kreativnost realizuju u praksi.
Neki od osnovnih pokretača održivog razvoja i mira širom sveta jesu participacija i osnaživanje mladih za partnerstvo i aktivno učešće u kreiranju politika i budućnosti zajednice. Ujedinjene nacije ukazuju na to da su nezaposlenost, politička isključenost, marginalizacija, neodgovarajući pristup obrazovanju i zdravstvu samo neki od problema i izazova sa kojima se mladi suočavaju danas. Ovi problemi ne mogu uspešno i efikasno biti prevaziđeni bez dijaloga i partnerstva s mladima.
Globalne izazove poput pandemije KOVID-19 i klimatskih promena, možemo razumeti i kao alarm koji nam ukazuje na potrebu za prilagođavanjem i transformacijom postojećih sistema, na način da prilikom kreiranja nacionalnih i globalnih politika niko ne bude izostavljen. Pomenute okolnosti utiču na razvoj novih pristupa u korišćenju i razvoju tehničko-tehnoloških dostignuća za dobrobit čovečanstva i planete, a mladi su tu možda i ključni nosioci inicijativa i podrške društveno odgovornog delovanja, održivog razvoja i bolje budućnosti za sve.
Duboko uveren u to da je angažovanje mladih za globalno delovanje neophodno na putu razvoja i napretka globalne zajednice, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman kontinuirano nastoji da svoj doprinos i podsticaj aktivizmu mladih ostvari kroz saradnju s omladinskim organizacijama i aktivnostima koje realizuje zajednički sa njima ili za njih. Škola ljudskih prava Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana ove godine će po treći put biti organizovana za studente i studentkinje univerziteta i fakulteta u AP Vojvodini, a mladi su obuhvaćeni i drugim aktivnostima ove institucije kao što su seminari i stručni skupovi o ljudskim pravima, Festival prava deteta, zajednički istraživački projekti i drugo.
Da bi angažovanje mladih imalo produktivnu snagu i bilo smisleno, neophodno je da su im obezbeđeni uslovi i podrška od strane donosioca odluka i kreatora politika za to. Kada ove pretpostavke izostaju angažovanje mladih može biti ispoljeno i kroz otpor i protest zbog neuvažavanja prava da se glas mladih čuje, uvaži, a njihovoj dobrobiti prida odgovarajuća pažnja i značaj.
Međunarodni dan mladih ustanovljen je 2000. godine sa ciljem da ukaže na probleme, kulturna i pravna pitanja omladine, učenika i studenata.
Od 17. jula 2020. godine na teritoriji Republike Srbije primenjuju se nove i strože mere u suzbijanju epidemije korona virusa.
Tim povodom, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman još jednom poziva građane da se u interesu vlastite, kao i dobrobiti i zdravlja svojih sugrađana, striktno pridržavaju predloženih mera koje donose nadležni organi.
Od toga kako ćemo se prema tim merama odnositi zavisi ne samo uspeh u borbi protiv epidemije, nego i cena njenog suzbijanja.
Građani, po mišljenju Pokrajinskog ombudsmana, ni jednog trenutka ne bi smeli da zanemare činjenicu da svojim ponašanjem utiču na prava i živote drugih ljudi. Pored toga, resursi na koje se, u borbi protiv epidemije, možemo osloniti nisu ni besplatni, ni neograničeni.
Bezbedan i pristojan život zahteva od svih nas da se jedni prema drugima odnosimo u duhu ljudske solidarnosti, da poštujemo preporuke struke i uzdržavamo se od rizičnog ponašanja.
Pokrajinski ombudsman izražava nadu da će se građani, vođeni brigom za vlastito zdravlje, pridržavati predloženih mera, da će svojom odgovornošću i disciplinom olakšati funkcionisanje zdravstvenog sistema i da će svojom solidarnošću doprineti da borba protiv epidemije bude efikasna, a njeni troškovi što manji.
Budimo odgovorni – to je nalog sadašnjeg vremena. Budimo odgovorni prema drugima, kao što smo prema sebi - to je pouzdan način na koji se epidemija može staviti pod kontrolu i suzbiti.
U periodu od proglašenja vanrednog stanja do danas, Pokrajinski - ombudsman se u više navrata javno oglašavao i apelovao na građane da se pridržavaju mera Kriznog štaba i vode računa o svom, kao i životu i zdravlju svojih sugrađana.
Budimo odgovorni!
Budimo odgovorni i solidarni u borbi protiv epidemije
Pokrajinski ombudsman u poseti Zavodu za transfuziju krvi Vojvodine
Ostanimo društveno solidarni - DAJMO KRV
