U aktuelnom vremenu, ali ne i prvi put u istoriji, kada teret ostvarivanja ljudskih prava u dobroj meri počiva na solidarnosti zajednice, a njihova zaštita računa i na požrtvovanje pojedinca, kada je sve jasniji smisao reči najvažnijeg univerzalnog dokumenta o ljudskim pravima „da treba jedni prema drugima da postupamo u duhu bratstva“, vera u pobedu nad trenutnom pošasti treba da bude zasnovana na prihvatanju individualne i kolektivne odgovornosti. Zato ne čudi što najčešće čujemo da se nada ljudi širom sveta svodi na jednu reč – vakcina. Imunizacija je upravo rezultat takve odgovornosti.
Zato je ovogodišnja Evropska nedelja imunizacije koja se obeležava od 20. do 26. aprila naročito značajna prilika da se ukaže koliko čovečanstvo duguje vakcini, kao jednoj od najvećih civilizacijskih tekovina. Sprovođenje imunizacije, kao preventivne mere zaštite osoba, naročito dece, od zaraznih bolesti davanjem vakcina, u skladu sa zakonom, ima prioritet u odnosu na sprovođenje svih drugih mera u oblasti zdravstvene zaštite, za koji je važno naglasiti da jednako važi i u vanrednom stanju. Vakcinisane osobe ne samo da štite sebe od zaraznih bolesti, nego sprečavaju širenje bolesti unutar zajednice, te se samo visokim procentom vakcinisanih obezbeđuje kolektivni imunitet. Dugogodišnji visok obuhvat vakcinama doprinosi tome da se neke zarazne bolesti iskorene ili svedu na retku pojavu.
Imajući u vidu da je od proglašenja epidemije zarazne bolesti COVID-19 indikovan smanjen odziv za vakcinaciju u okviru programa redovne obavezne imunizacije, ombudsman se pridružuje apelu lekara, naučnih radnika i drugih stručnjaka da vakcinacija, posebno dece, ne sme da se prekine kako u suprotnom ne bismo imali pojavu epidemija bolesti koje su jednako opasne kao i ona koju izaziva korona virus. Kao zastrašujući primer ovakvih posledica navodimo prošlogodišnje izbijanje epidemije malih boginja u Demokratskoj Republici Kongo koja se dogodila u jeku borbe protiv smrtonosne ebole, te je za nepunih sedam meseci sa sobom odnela više od 2700 života. Naročitu pažnju ombudsman skreće i na pogrešno interpretirane smernice Svetske zdravstvene organizacije povodom ovog pitanja, koje su, nažalost, već dovele do obustave vakcinacije protiv malih boginja u najmanje 23 zemlje, iako je državama članicama jasno stavljeno do znanja da postupke redovne imunizacije treba prilagoditi trenutnim okolnostima, što ne sme uticati na smanjenje obuhvata ispod granice koja predstavlja realnu opasnost za izbijanje epidemija bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama. U tom smislu, jedina izričita preporuka odnosi se na privremenu suspenziju programa kolektivne masovne imunizacije koja se po pravilu sprovodi u siromašnijim zemljama. U Republici Srbiji, obavezna vakcinacija obavlja se individualno u objektima domova zdravlja, koji zadovoljavaju standarde uspostavljene uvedenim vanrednim merama za pružanje prioritetnih oblika zdravstvene zaštite, među kojima imunizacija dece zauzima posebno mesto. Svesni da je do smanjenja odziva za vakcinaciju došlo iz različitih trenutnih vanrednih pa tako i objektivnih razloga, a kako saglasno zakonskim odredbama izvršena vakcinacija u skladu sa programom obavezne imunizacije predstavlja uslov za boravak dece u predškolskim i školskim ustanovama, Ombudsman posebno poručuje roditeljima da deci obezbede da dobiju vakcine najkasnije pre nego što sednu u školske klupe.
Sa željom da se uklone predrasude i nepoverenja u pogledu neophodnosti i bezbednosti vakcinacije i da se ublaži negativan uticaj glasina i dezinformacija na sprovođenje imunizacije sada, kao i tokom Festivala prava deteta Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana 2019.godine, u ovogodišnjoj Evropskoj nedelji imunizacije od 20. do 26. aprila Pokrajinski ombudsman poziva sve odgovorne da se informišu o važnosti imunizacije i da se ukaže na moguće posledice odbijanja vakcinacije dece.
Više o ovom događaju možete pogledati ovde.
Jedna od mera za suzbijanje epidemije virusa COVID-19 je zabrana kretanja odnosno policijski čas, koja može da dovede do povećane opasnosti od sukoba i nasilja unutar porodice jer je žrtva primorana da mnogo više vremena provode u izolaciji sa nasilnikom/nasilnicom.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš uputio je apel da se zaštite žene i devojke od porodičnog nasilja, koje beleži porast od izbijanja pandemije koronavirusa. On je upozorio da je poslednjih nedelja u svetu došlo do zastrašujućeg globalnog porasta nasilja u porodici - u nekim državama broj žena koje traže pomoć je udvostručen.
Nasilje u porodici nije samo fizičko nasilje – ono je i svaki akt psihičkog, seksualnog i ekonomskog nasilja, koje je sve izraženije (naročito nedavanje izdržavanja); nasilni partneri odnosno članovi porodice često koriste epidemiju za dalju kontrolu žrtve preteći uskraćivanjem finansijske i zdravstvene pomoći.
Kako je najduži policijski čas pred nama – zabrana kretanja koja će trajati od petka, 17. aprila od 17 časova do utorka, 21. aprila u 5 časova, i rizik od nasilja u porodici biće povećan, imajući u vidu činjenicu da će mnoge žrtve nasilja ostati zarobljene sa nasilnicima.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman apeluje na sve potencijalne žrtve porodičnog nasilja da nasilje prijave - i u ovim kriznim vremenima službe za zaštitu žrtava porodičnog nasilja dostupne su i nastavljaju da funkcionišu. Isto tako, Pokrajinski ombudsman apeluje i na komšije/prijatelje/volontere i druge da alarmiraju policiju u slučaju naznaka da se neko zbog porodičnog nasilja nalazi u opasnosti – moguće je da žrtve nasilja koje žive sa nasilnim partnerima odnosno članovima porodice nisu u mogućnosti da nasilje prijave tokom trajanja policijskog časa. Državni organi i ustanove nadležni za primenu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici rade i u ovakvim izmenjenim okolnostima, kako bi brzo, delotvorno i koordinisano sprečili nasilje u porodici i vršenje krivičnih dela određenih ovim zakonom kako bi pružili žrtvi zaštitu, pravnu pomoć i psihosocijalnu i drugu podršku radi njenog oporavka, osnaživanja i osamostaljivanja.
Podrška žrtvama nasilja u porodici nas obavezuje da prekinemo tišinu, zaustavimo nasilje, jer je trenutak da se podsetimo da je u Republici Srbiji nulta tolerancija na nasilje i da tu odstupanja nema.
Baza besplatnih usluga koju je izradio Autonomni ženski centar za žene sa iskustvom nasilja i druge građanke i građane tokom vanrednog stanja koja obuhvata različite vidove podrške i informacija, dostupna je na sledećem linku: https://bit.ly/3afI9wY
Prethodnih mesec dana virus korona uneo je neočekivane i intenzivne promene u živote dece i porodica, a za mnoge i osećaj nesigurnosti i osećanja zabrinutosti, tuge, straha. Osim brige za zdravlje članova porodice, smanjenje fizičkih kontakata, ograničena mogućnost kretanja, promene u radnim u školskim obavezama i aktivnostima, finansijska neizvesnost, a za neke i organizacija posla, donose dodatni stres i zahtevaju velika prilagođavanja.
Opravdani zahtevi medicinske struke za prilagođavanjem u svim segmentima društvenog i privatnog života posebno mogu opteretiti porodice i decu koja žive u otežanim ekonomskim i materijalnim uslovima, kao i porodice sa hronično i teško bolesnim članovima, osobama sa invaliditetom i mentalnim smetnjama, decu koja žive u kolektivnom smeštaju i hraniteljskim porodicama i kojoj može biti otežano da ostvaruju kontakte sa biološkom porodicom, decu koja trpe nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje ili svedoče nasilju u porodici. Zdravstveni radnici, policajci i svi oni koji ovih dana prednjače u zaštiti života i zdravlja stanovništva, ne samo da su u većem zdravstvenom riziku već su suočeni i sa tim da manje vremena provode sa svojom decom i porodicama, što i njihovoj deci i porodicama može pričinjavati više brige i stvoriti potrebu za dodatnom emotivnom, pa i društvenom podrškom.
Nesporno je to da deca budno posmatraju svoje okruženje, osećaju i reaguju na unutrašnja stanja svojih roditelja ili staratelja. Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman želi da podrži roditelje i staratelje u nalaženju načina da očuvaju i osnaže lične kapacitete za brigu o sebi i drugima, da ostanu povezani sa socijalnom podrškom i imaju razumevanja i saosećanje za svoja emocionalna stanja i potrebe. Stoga, koristi ovu priliku da ukaže na značaj participacije dece, jednog od četiri osnovna principa Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta, u suočavanju sa velikim izazovima ovih dana i prevladavanju stresa, zabrinutosti, osećaja nesigurnosti i nemoći kod dece.
Odrasli se ponekad plaše i brinu kako da razgovaraju s decom o nečemu što je važno, ali neprijatno ili zastrašujuće, koliko informacija da podele, kako da ih saopšte. Informacije i razgovor s detetom svakako da treba da budu prilagođeni uzrastu, sposobnostima i zrelosti deteta, a istinite i adekvatne informacije za decu mogu biti izvor sigurnosti i olakšati im snalaženje u izazovnim situacijama. Značajno je da deca imaju obezbeđen prostor, priliku i dozvolu da postavljaju pitanja i razgovaraju o svojim problemima. Blagovremeno objavljene knjige, prezentacije, video materijali i tekstovi o virusu Korona prilagođeni su različitim uzrastima dece, a Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman uveren je da je većina roditelja i staratelja uputila decu na njih i zajedno s njima ispratila ove sadržaje. Ipak, preterano izlaganje pojedinim medijskim sadržajima, vestima i razgovorima odraslih o pandemiji mogu biti vrlo stresni za decu i ovakve sadržaje treba ograničiti i kontrolisati njihov pristup deci.
Kada su deca uključena u aktivnosti porodice i zajednice i prepoznaju svoju aktivnu ulogu u pomaganju sebi, porodici, zajednici, to doprinosi njihovom osećaju sigurnosti i samoefikasnosti u okolnostima kada su strah i neizvesnost umnogome prisutni. Za mlađu decu sam čin pranja ruku ovih dana može značiti veliki doprinos zaštiti zdravlja drugih ljudi, a ne samo brigu o ličnoj higijeni. Uključivanje dece u svakodnevne rutine u porodici, kao što su pripreme obroka, održavanje higijene prostora, planiranje vremena, izbor načina zajedničkog provođenja vremena, takođe doprinose njihovom osećaju pripadanja, značaja, povezivanja. Starija deca mogu i da volontiraju u zajednici, da pomognu starijima u komšiluku, pa je sad prilika da učimo decu humanosti i solidarnosti i tome kako brigom o sebi štitimo i druge koji su možda i osetljiviji od nas, da činimo dobro jedni za druge. Mladi koji se organizuju na dobrovoljnoj osnovi da pomažu svima onima kojima je podrška neophodna u vreme pandemije sigurno je da su otvorili novu stranicu u volonterskim aktivnostima i pozitivan su primer našoj deci ali i odraslima.
Pozdravljajući inicijativu i aktivnosti javnih ustanova, organizacija Crvenog krsta i mnogih drugih socijalno odgovornih udruženja i profesionalaca, koji nude psihološku i druge vidove podrške u trenutnoj situaciji deci i odraslima, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman upućuje na njihove resurse koje smatra korisnim i značajnim deci, roditeljima, pružaocima usluga, pomagačima i svima onima koji prepoznaju da im je potrebna podrška za jačanje lične otpornosti, uz puno uvažavanje preporuka stručnjaka.
Međunarodni dan Roma službeno je proglašen 1990. godine u mestu Serocku u Poljskoj, na četvrtom Svetskom romskom kongresu Međunarodne romske unije, u znak sećanja na prvi održani Svetski romski kongres u Londonu 1971. godine. 8. april je dan kada se proslavlja romska kultura, ali i prilika da se podiže svest javnosti o problemima sa kojima se Romi suočavaju.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman ukazuje na to da su pripadnici romske zajednice i dalje najmarginalizovanija grupa u našem društvu. U ekonomskom i socijalnom pogledu i dalje su više ugroženi nego ostali deo stanovništva, a u rešavanju problema sa kojima se suočavaju neophodna im je pomoć cele zajednice.
U Srbiji su vidljivi pomaci na zakonodavnom, institucionalnom i obrazovnom planu u tom smislu, kao i nastojanje da se unapredi položaj Roma, ali u praksi se i dalje susrećemo sa predrasudama i otežanom integracijom ove populacije u društvene tokove. Osnovni uslov za pomak u pravcu unapređenja položaja Roma je suzbijanje stereotipa i svega onoga što predstavlja ograničavajući faktor u oblasti obrazovanja, sistemu zdravstvene i socijalne zaštite, zapošljavanju i dr. U oblasti zdravstva i prava na zdravlje ta pomoć im je danas potrebnija nego ikad. U vreme epidemije korona virusa Romi predstavljaju posebno osetljivu i rizičnu zajednicu. Jedan deo njih živi i dalje u neuslovnim naseljima, bez vode, kanalizacije i struje, često i bez potrebnih sredstava za održavanje higijene. Samim tim Romi su više od drugih izloženi rizicima.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman podržava sve nadležne subjekte jer ulažu izuzetne napore kako bi se zdravlje pripadnika romske manjine zaštitilo kao i svih drugih građana, i naglašava da se i u ovim teškim danima mora obezbediti pomoć u osnovnim životnim namirnicama, ali i higijenskim sredstvima preko potrebnim za održavanje zdravlja svakog pojedinca i sprečavanja širenja zaraze.
Pokrajinski ombudsman ujedno apeluje i na same pripadnike romske manjine da budu maksimalno posvećeni očuvanju svog i zdravlja svoje porodice, da se ponašaju odgovorno i da se u brizi za sopstvenu, kao i za dobrobit svojih poznanika, komšija i sugrađana, oslanjaju na savete stručnjaka.
Međunarodni dan zdravlja 7. april, koji se ove godine obeležava u jeku pandemije Korona virusa, posvećen je medicinskim i patronažnim sestrama i podsećanju svetskih lidera na kritičnu ulogu koje ove profesije imaju za održavanje svetskog zdravlja. Naime, Svetska zdravstvena organizacija proglasila je 2020. godinu Međunarodnom godinom medicinskih i patronažnih sestara u nameri da istakne značaj ovih zdravstvenih radnika koji rade na svim nivoima zdravstvenih sistema u raznim okruženjima i okolnostima i čija je uloga nezamenljiva i ključna za obezbeđivanje zdravstvene zaštite svima.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman ovim povodom želi da iskaže zahvalnost zdravstvenim radnicima i svima onima koji su u prvim linijama odgovora na trenutnu pandemiju. Pandemija virusa COVID19 poslednjih meseci učinila je očiglednom potrebu za većim ulaganjem u sisteme zdravstvene zaštite širom sveta i pružanjem podrške i dužnog poštovanja zdravstvenim radnicima i osoblju zdravstvenih ustanova. Značaj bolnica u ovoj situaciji je izuzetan, ali bez angažovanja i delovanje najšire zajednice i primarnog nivoa zdravstvene zaštite nismo u mogućnosti da na adekvatan način odgovorimo na potrebu za zdravstvenom zaštitom stanovništva. Stoga, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman podržava državne organe, organizacije civilnog društva, privrednike i sve građane da zajedničkim i solidarnim akcijama pomognu zdravstvenim radnicima u nastojanjima da štitimo zdravlje u vreme pandemije. Najmanje što svako od nas može da učini jeste da se pridržava preporučenih osnovnih smernica u vezi s održavanjem lične higijene, prostora, izbegavanjem fizičkih kontakata s drugima, da brine o sopstvenom, ali i zdravlju članova svoje porodice, svojih radnika i radnica, žitelja i sugrađana i sugrađanki u svojim lokalnim zajednicama.
Sve nejednakosti u društvu, a posebno one koje se odnose na zdravlje stanovništva, u trenutnoj situaciji još više dolaze do izražaja, a pandemija u većoj meri pogađa osetljivije grupe kojima pripadaju osobe koje žive u socio-ekonomski težim okolnostima, stariji, hronično i teško bolesni, osobe s mentalnim teškoćama, deca, osobe sa invaliditetom. Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman želi da pridoda tome i činjenicu da podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da 70 odsto zdravstvenih i socijalnih radnika čine žene, a veliki broj njih su upravo medicinske i patronažne sestre, i da ukaže na to da u vanrednim okolnostima kakva je trenutna pandemija, i rodna neravnopravnost dolazi do izražaja, a mera u kojoj je ona zastupljena umnogome utiče na to kako ćemo odgovoriti na kriznu situaciju.
Ovo je trenutak da razumemo konačno da smo u svim okolnostima zaštićeni onoliko koliko je zaštićen naš najslabiji član i da je istinski napredak društva i zajednice moguć jedino onda kada su svakom članu zajednice dostupni pravda, dostojanstven život i ostvarivanje ljudskih prava. Lična odgovornost za zdravstvenu bezbednost svih nas danas je možda i najvažnije sredstvo u borbi za očuvanje globalnog zdravlja, a uvid u to da smo svi povezani, da naši životi utiču jedni na druge i da smo svi izloženi riziku pokazuje nam put kojim je nužno da idemo ukoliko želimo bolju budućnost za sve, a to je put društvene solidarnosti i zajedništva.
Zaštita zdravlja odgovornost je svih nas i Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman apeluje još jedanput na svakog pojedinačno da u skladu sa svojim mogućnostima i odgovornostima preduzme sve kako bismo se kao zajednica zaštitili u trenutnim okolnostima. Time što štitimo sebe, šaljemo poruku potpune podrške zdravstvenim radnicima koji su u ovim danima u najvećoj meri izloženi riziku obavljajući svoj posao da brinu o nama i štite naše zdravlje. Ono što nam, bez sumnje, predstoji, budući da je reč o planetarnom problemu, jeste potreba da na nacionalnim i na međunarodnom nivou, razmotrimo nivo i način na koji su struktuirani sistemi zdravstvene zaštite i potreba da ovaj sistem učinimo jednim od prioritetnih oblasti ulaganja i investiranja, jer bez kvalitetne zdravstvene zaštite ne možemo očekivati ni graditi društveni i ekonomski boljitak.
Odluka da se 7. april obeležava kao Svetski dan zdravlja doneta je na Prvoj skupštini Svetske zdravstvene organizacije koja je održana 1948. godine u Ženevi, a od 1950. godine, Svetska zdravstvena organizacija i druge institucije svake godine organizuju različita međunarodna, regionalna i lokalna dešavanja sa fokusom na određenu temu. Blagostanja, opšteg i pojedinačnog zdravlja i pravde ne može biti bez humanosti i međusobne odgovornosti jednih za druge.
