Повећање броја старијих лица у Србији довело је протеклих година и до повећања броја приватних домова за старе. Искуство Покрајинског омбудсмана показало је да чак и у онима који су регистровани у складу са прописима постоје неправилности у раду које указују на системске проблеме и могућност злоупотребе и кршења права старијих лица.

Према подацима пописа из 2011. године у Републици Србији живи нешто више од седам милиона грађана. Старијих од 65 година има преко милион, што чини више од 17 одсто становништва. Просечна старост становника Србије је преко 42 године. Број становништва у Србији смањен је за више од четири одсто у односу на попис из 2002. године. Просечна старост повећана је за две године, а особа старијих од 65 година је за три процента више од оних млађих од 15 година. Ови подаци указују на то да је неопходно обратити посебну пажњу на популацију старијих од 65 година, као и на начин на који се друштво, односно институције и установе односе према старијим особама, нарочито онима којима је смештањем у овакве установе из било ког разлога ограничена слобода кретања.

Обележавање Међународног дана породице одражава јасан став свих чланица Уједињених нација према питању различитих облика породица, а у оквиру тога равноправности полова и права жена на равноправну могућност запошљавања и подједнаку поделу послова у родитељству. То подразумева једнака права жена и мушкараца у породици, одговорно родитељство оба партнера, заједничко доношење одлука у оквиру економског партнерства, поделу послова унутар домаћинства, заједничко доношење породичних одлука, као и поштовање одлуке оба партнера о потомству. Овај дан је прилика и да се анализирају промене које су настале у породици, али и за подизање свести јавности о различитим питањима у вези са породицом, укључујући и насиље у њој, као најраширенији вид кршења људских права, а првенствено права на слободу, физички интегритет и право на живот.

Одлуком Савета Европе, донесеној у Милану 1985. године, 9. мај се обележава као Дан Европе. То је дан у коме се грађанима низом манифестација настоје приближити идеја и вредности Европе. 9 мај је, међутим, и Дан победе над фашизмом. Док Дан победе треба да нас опомене на ужас фашизма, Дан Европе треба да нас подсети да је антифашизам саставни део идентитета модерне Европе.

Подсећајући на симболичку важност 9. маја, Покрајински омбудсман жели да упозори јавност да у условима кризе, заоштрене борбе за оскудна друштвена добра, све већег јаза између богатих и сиромашних, несигурности и осећаја бесперспективности привлачност Европе почиње да бледи.

Свестан да криза смањује социјалну осетљивост на проблеме и патњу других људи, Покрајински омбудсман изражава своје чврсто уверење да огромна већина грађана Војводине у миру, једнакости, слободи, правди, људским правима, владавини права и демократији види оквир који им омогућује да, на што потпунији начин, задовоље потребе, остваре интересе, очувају и унапреде свој идентитет.

Поводом 8. априла, Светског дана Рома, Ева Вукашиновић, заменица покрајинског омбудсмана за заштиту права националних мањина, приликом гостовања на јутарњем програму РТВ је изјавила да су уочљиви помаци у побољшању положаја Рома, али да и даље постоји низ проблема са којима се суочавају припадници ове мањине. Иако је усвојена Стратегија за унапређење положаја Рома и пратећи акциони планови за њено спровођење, проблеми у образовању, у области становања, запошљававања и здравствене заштите, чине и даље положај ове мањине веома тешким. У Декади Рома нагласак је стављен на поменуте четири области, јер је процењено да су од посебне важности како би се разбио зачарани круг сиромаштва у коме се крећу припадници ромске заједнице.

Постизање родне равноправности и стварање једнаких могућности за жене и мушкараце од суштинског је значаја за развој демократије и сваког друштва, па се борба за људска права жена сматра борбом за добробит целог друштва.

Упркос значајном напретку у области равноправности полова и женских људских права, од усвајања међународних докумената на глобалном нивоу, до државних, регионалних и локалних прописа, стратешких оквира и планова активности, као и активности организација цивилног друштва и женских група у локалним заједницама широм света, економска неравноправност жена се и у 21. веку још налази у самом корену свих других облика кршења права жена по основу њиховог пола, брачног и породичног статуса и материнства.