Ovogodišnji Svetski dan deteta, 20. novembar, obeležava se u svetlu 25 godina od usvajanja Konvencije o pravima deteta. Konvencija je tada predstavljala novinu u međunarodnom pravu jer je bila prvi međunarodni dokument koji se posebno bavio decom.
Konvenciju o pravima deteta je do danas ratifikovalo oko 200 država članica UN, među kojima je i Republika Srbija, koja je ratifikovala i dva Opciona protokola uz ovu Konvenciju. U aprilu ove godine stupio je na snagu i treći - Opcioni Protokol na Konvenciju o pravima deteta o komunikacionom postupku iz 2012. godine. Navedenim protokolom prvi put se pruža mogućnost da dete samo zatraži zaštitu svojih prava pred međunarodnim, neutralnim autoritetom, a ne isključivo pred domaćim sudom ili drugim nadležnim državnim organom.
Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu se obratio izvestan broj građana pritužbama u kojim ukazuju na problem u vezi sa prometom parking mesta na parcelama na kojim su izgrađene višeporodične stambene zgrade. U pritužbama se navodi da neki od vlasnika stanova parking mesta koriste na osnovu ugovora o kupoprodaji koje su zaključili sa investitorima iz čega proizlazi da su na predmetnim parking mestima stekli pravo svojine. Kako je broj stanova, odnosno poslovnih prostora u zgradama veći od broja parking mesta na parceli, većina vlasnika ovih posebnih delova zgrade nije u mogućnosti da parkira svoje automobile.
Postupajući u okviru svojih ovlašćenja da prikuplja informacije o primeni zakona i drugih propisa iz oblasti ljudskih prava i da obaveštava nadležne organe i širu javnost o kršenju ljudskih prava Pokrajinski zaštitnik građana je odlučio da po sopstvenoj inicijativi pokrene postupak, budući da je ocenio da je verovatno da postoji povreda prava na mirno uživanje imovine, a sa ciljem da putem saopštenja obavesti građane o mogućnostima za ostvarivanje zaštite njihovih prava i pravnih interesa.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman najoštrije osuđuje napade na pekare u Somboru i Staroj Pazovi, čiji su vlasnici građani albanske nacionalnosti i zahteva od policije da u najkraćem roku otkrije izvršioce i pruži bezbednosnu zaštitu prava, sloboda, ličnog integriteta i imovine svih građana Srbije.
Pokrajinski ombudsman izražava bojazan da se ovi događaji mogu dovesti u vezu sa dešavanjima na kvalifikacionoj utakmici za plasman na prvenstvo Evrope između Srbije i Albanije. Istovremeno izražava nadu da ova dešavanja neće dovesti do narušavanja dobrih međunacionalnih odnosa u Vojvodini.
Ombudsman poziva sve građanske i političke aktere da jasno i nedvosmisleno stanu na stranu tolerancije i prihvatanja različitosti koja su u osnovi svih ljudskih prava.
U skladu sa ovlašćenjem ombudsmana da sprovodi istraživanja kako bi stekao uvid u stanje ljudskih prava, identifikovao probleme i formulisao preporuke u cilju ostvarivanja, zaštite i unapređenja ljudskih prava, Pokrajinski zaštitnik građana sproveo je istraživanje o prvih šest meseci rada savetnika za zaštitu prava pacijenata u jedinicama lokalne samouprave na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine.
Zabrinjavajući podatak predstavlja činjenica da su svi savetnici, osim jednog, pre imenovanja na ovu funkciju bili već zaposleni u organu jedinice lokalne samouprave, te da i dalje obavljaju poslove na kojima su radili, a koji se odnose na širok dijapazon poslova pravnika, u najvećem broju bez dodirnih tačaka sa pitanjima iz oblasti zdravstvene zaštite.
Obim i vrsta poslova koje pored poslova zaštite prava pacijenata obavljaju savetnici, te podatak da je najveći broj savetnika prošao samo jednodnevnu obuku, a da savetnici u 4 opštine nisu prošli nijedan vid obuke, uzimajući u obzir prethodno iskustvo, izaziva opravdanu sumnju u ispunjenost zakonskog uslova da savetnik mora da poznaje propise iz oblasti zdravstvene zaštite, te da posao savetnika za zaštitu prava pacijenata može da obavlja valjano, iz navedenih objektivnih razloga.
Pokrajinski zaštitnik građana je 2014. godine od centara za socijalni rad na teritoriji AP Vojvodine prikupio podatke o broju lica koja su lišena poslovne sposobnosti, a radi praćenja ostvarivanja, zaštite i unapređivanja ljudskih prava ovih lica. Na osnovu dostavljenih podataka na evidenciji centara za socijalni rad u AP Vojvodini nalazi se 3634 lica lišenih poslovne sposobnosti – 3300 lica u potpunosti lišeno i 334 delimično lišeno poslovne sposobnosti.
Od navedenog broja, 3055 lica je poslovne sposobnosti lišeno pre više od dve godine od dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku (31. maja 2014. godine). Ovim izmenama i dopunama predviđena je i provera opravdanosti daljeg trajanja izrečene mere, odnosno odlučivanje o vraćanju poslovne sposobnosti ukoliko su za to ispunjeni zakonski uslovi. Naime, sud je dužan da po službenoj dužnosti sprovede postupak u kojem će ispitati da li i dalje postoje razlozi za lišenje poslovne sposobnosti u roku od tri godine od pravosnažnosti rešenja o lišenju poslovne sposobnosti za lica koja su lišena poslovne sposobnosti dve godine pre stupanja na snagu ovog zakona, odnosno najkasnije u roku od godinu dana za lica koja su poslovne sposobnosti lišena pre više od dve godine od dana stupanja na snagu Zakona.
