Povećanje broja starijih lica u Srbiji dovelo je proteklih godina i do povećanja broja privatnih domova za stare. Iskustvo Pokrajinskog ombudsmana pokazalo je da čak i u onima koji su registrovani u skladu sa propisima postoje nepravilnosti u radu koje ukazuju na sistemske probleme i mogućnost zloupotrebe i kršenja prava starijih lica.
Prema podacima popisa iz 2011. godine u Republici Srbiji živi nešto više od sedam miliona građana. Starijih od 65 godina ima preko milion, što čini više od 17 odsto stanovništva. Prosečna starost stanovnika Srbije je preko 42 godine. Broj stanovništva u Srbiji smanjen je za više od četiri odsto u odnosu na popis iz 2002. godine. Prosečna starost povećana je za dve godine, a osoba starijih od 65 godina je za tri procenta više od onih mlađih od 15 godina. Ovi podaci ukazuju na to da je neophodno obratiti posebnu pažnju na populaciju starijih od 65 godina, kao i na način na koji se društvo, odnosno institucije i ustanove odnose prema starijim osobama, naročito onima kojima je smeštanjem u ovakve ustanove iz bilo kog razloga ograničena sloboda kretanja.
Obeležavanje Međunarodnog dana porodice odražava jasan stav svih članica Ujedinjenih nacija prema pitanju različitih oblika porodica, a u okviru toga ravnopravnosti polova i prava žena na ravnopravnu mogućnost zapošljavanja i podjednaku podelu poslova u roditeljstvu. To podrazumeva jednaka prava žena i muškaraca u porodici, odgovorno roditeljstvo oba partnera, zajedničko donošenje odluka u okviru ekonomskog partnerstva, podelu poslova unutar domaćinstva, zajedničko donošenje porodičnih odluka, kao i poštovanje odluke oba partnera o potomstvu. Ovaj dan je prilika i da se analiziraju promene koje su nastale u porodici, ali i za podizanje svesti javnosti o različitim pitanjima u vezi sa porodicom, uključujući i nasilje u njoj, kao najrašireniji vid kršenja ljudskih prava, a prvenstveno prava na slobodu, fizički integritet i pravo na život.
Odlukom Saveta Evrope, donesenoj u Milanu 1985. godine, 9. maj se obeležava kao Dan Evrope. To je dan u kome se građanima nizom manifestacija nastoje približiti ideja i vrednosti Evrope. 9 maj je, međutim, i Dan pobede nad fašizmom. Dok Dan pobede treba da nas opomene na užas fašizma, Dan Evrope treba da nas podseti da je antifašizam sastavni deo identiteta moderne Evrope.
Podsećajući na simboličku važnost 9. maja, Pokrajinski ombudsman želi da upozori javnost da u uslovima krize, zaoštrene borbe za oskudna društvena dobra, sve većeg jaza između bogatih i siromašnih, nesigurnosti i osećaja besperspektivnosti privlačnost Evrope počinje da bledi.
Svestan da kriza smanjuje socijalnu osetljivost na probleme i patnju drugih ljudi, Pokrajinski ombudsman izražava svoje čvrsto uverenje da ogromna većina građana Vojvodine u miru, jednakosti, slobodi, pravdi, ljudskim pravima, vladavini prava i demokratiji vidi okvir koji im omogućuje da, na što potpuniji način, zadovolje potrebe, ostvare interese, očuvaju i unaprede svoj identitet.
Povodom 8. aprila, Svetskog dana Roma, Eva Vukašinović, zamenica pokrajinskog ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina, prilikom gostovanja na jutarnjem programu RTV je izjavila da su uočljivi pomaci u poboljšanju položaja Roma, ali da i dalje postoji niz problema sa kojima se suočavaju pripadnici ove manjine. Iako je usvojena Strategija za unapređenje položaja Roma i prateći akcioni planovi za njeno sprovođenje, problemi u obrazovanju, u oblasti stanovanja, zapošljavavanja i zdravstvene zaštite, čine i dalje položaj ove manjine veoma teškim. U Dekadi Roma naglasak je stavljen na pomenute četiri oblasti, jer je procenjeno da su od posebne važnosti kako bi se razbio začarani krug siromaštva u kome se kreću pripadnici romske zajednice.
Postizanje rodne ravnopravnosti i stvaranje jednakih mogućnosti za žene i muškarace od suštinskog je značaja za razvoj demokratije i svakog društva, pa se borba za ljudska prava žena smatra borbom za dobrobit celog društva.
Uprkos značajnom napretku u oblasti ravnopravnosti polova i ženskih ljudskih prava, od usvajanja međunarodnih dokumenata na globalnom nivou, do državnih, regionalnih i lokalnih propisa, strateških okvira i planova aktivnosti, kao i aktivnosti organizacija civilnog društva i ženskih grupa u lokalnim zajednicama širom sveta, ekonomska neravnopravnost žena se i u 21. veku još nalazi u samom korenu svih drugih oblika kršenja prava žena po osnovu njihovog pola, bračnog i porodičnog statusa i materinstva.
