Поводом обележавања 18. новембра - Европског дана заштите деце од сексуалног искоришћавања и сексуалног злостављања
Континуираним стицањем увида у стање права детета, ради праћења примене међународних стандарда у овој области, а на основу обраћања грађана, истраживања, медијских извештаја те других извора сазнања, Покрајински заштитник грађана - омбудсман уочио је да је током 2020. године увећан број случајева насиља, злостављања и занемаривања деце од стране одраслих, пре свега родитеља и старатеља деце, а посебно је сексуално насиље присутније међу свим облицима најгрубљег кршења права детета. Од укупног, две трећине броја медијских написа које омбудсман прати, у 2019. години, односило се на вршњачко насиље, док је у првој половини 2020. године 84 одсто написа било у вези са насиљем према деци од стране одрасле особе. Период изолације и школе на даљину учинио је видљивијим насиље у породици према деци – у периоду од 16. марта до 6. маја 2020. године 91 одсто случајева медијског извештавања говори да су насиље починиле одрасле особе блиске или познате детету, док је у истом периоду годину дана раније, вршњачко насиље било подједнако заступљено као и насиље од стране одраслог према детету.
Имајући у виду то да је тренд увећања броја предмета сексуалног злостављања деце настављен и у 2021. години, као и да је тема сексуалног злостављања нашла значајније место у јавном медијском простору током последњих годину дана, Покрајински заштитник грађана – омбудсман покренуо је активности у циљу испитивања стања и поступања институција у превенцији и заштити деце од сексуалног злостављања, као и потребе за едукацијом професионалаца из различитих система, деце, родитеља и најшире јавности у вези са темом сексуалног насиља.
На основу прелиминарних података из одговора добијених од 1203 просветна радника, а у оквиру истраживања којим Омбудсман жели да стекне ближи увид у поступање институција образовног, здравственог, система социјалне заштите и правосуђа у превенцији и заштити деце од сексуалног насиља, као и у погледу информисаности и ставова професионалаца из наведених система о овој теми, едукације на тему сексуалног насиља према деци потребне су овој групи професионалаца, те је неопходно јачање њихових компетенција да препознају и адекватно одговоре у заштити деце од сексуалног насиља. Тек око 16 одсто просветних радника навело је да су обучавани у области заштите деце од сексуалног злостављања, а мање од четири одсто испитаника навело је да сматра да је у потпуности компетентно да препозна знаке потенцијално сексуално злостављаног детета. Иако подаци прве националне студије о друштвеном проблему сексуалног злостављања деце у Републици Србији, коју је 2015. године израдио Инцест траума центар – Београд, говоре да у сваком школском одељењу у Србији постоје четири детета која су преживела одређени вид сексуалног насиља и још четири детета која познају некога коме се то догодило, а Савет Европе указује на то да је једно од петоро деце сексуално злостављано или искоришћено, само 11 одсто испитаника из истраживања Омбудсмана у својој пракси је забележило случајеве сексуалног злостављања детета.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман прикупио је и податке надлежних јавних тужилаштава у Војводини о поступцима у вези са случајевима кривичних дела против полне слободе, а у којима су жртве малолетна лица, односно деца. Према подацима шест виших јавних тужилаштава у периоду од 2017. закључно са 2020. годином, евидентирано је укупно 175 пријава за кривична дела против полне слободе. Највећи број ових пријава односи се на случајеве у којима су жртве малолетне особе, и то укупно 93 малолетне жртве
Прелиминарном анализом података прикупљених првенствено од образовно-васпитних установа, просветних радника и надлежних тужилаштва, Покрајински заштитник грађана – омбудсман утврдио је да врло мали број случајева сексуалног злостављања деце буде откривен и да је извесно да, у овом тренутку, не можемо говорити о довољно доброј заштити деце од сексуалног насиља што потврђује податке из других истраживања и праксе који говоре о томе да је сексуално насиље табу и да жртве у 90 одсто случајева ћуте и тек мали број случајева сексуалног злостављања буде пријављен надлежним институцијама.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман посебно жели да истакне да је важно да разумемо да сексуално насиље није нужно повезано са физичким насиљем и физичком принудом, али да је емоционално злостављање саставни део сваког облика насиља према деци. Сексуално насиље, што и подаци из истраживања Покрајинског омбусмана потврђују, родно је засновано, али је дубоко укорењено у ауторитарним ставовима и вредностима друштва и заједнице који очекују од детета да безусловно поштује ауторитет одраслих само зато што су у улози старатеља, наставника, тренера, лекара. Конвенција Уједињених нација о правима детета усвојена је пре 32 године и први је правни документ који дете посматра као субјект права, а не само као објекат заштите. Конвенција препознаје да је за здрав развој личности и добробит детета неопходно да се према детету односимо с једнаким уважавањем и поштовањем као што очекујемо да се оно понаша према одраслима и вршњацима. Здрав и снажан осећај вредности себе дете изграђује кроз поштовање његових личних граница, а то је једино могуће у односу у којем се дете осећа препознато, виђено, уважено и сигурно. Сваки однос у којем одрасли тежи да свој ауторитет гради искључиво на основу позиције моћи који у односу на дете недвосмислено има, прети да наруши лично достојанство и интегритет детета, а тиме отвара простор за различите могућности злоупотребе и насиља према деци. Да бисмо прекинули тишину и ћутање, неопходно је да мењамо друштвене и културне обрасце и праксе којима нарушавамо осећај поверења деце у одрасле и у институције.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман подржава све активности надлежних институција у вези са подизањем нивоа знања и вештина одговорних лица која морају бити обучена да препознају и адекватно реагују на било који знак да је дете сексуално злостављано. Едукацијом и правовременим реаговањем дајемо једини прави одговор на овај вид угрожавања права детета.
Европски дан заштите деце од сексуалног искоришћавања и сексуалног злостављања успостављен је 2015. године и обележава се сваке године 18. новембра ради подизања свести јавности о сексуалном насиљу према деци и у циљу промоције Лансарот конвенције. Овај датум прати обележавање два значајна међународна датума – 19. новембар, Светски дан превенције злостављања деце и 20. новембар, Међународни дан детета.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман уручиће Писмо за родитеље породилиштима у АП Војводини, како би оно било подељено трудницама и породиљама у овим установама. Писмо је осмишљено са циљем да од првог дана родитељима буду доступне основне информације о правима детета и кључним условима за квалитетан целовит развој детета. Садржина писма обухвата информације о томе шта су права детета и због чега је значајна Конвенција Уједињених нација о правима детета, као и најсвежије научне податке и доказе о раном развоју детета, квалитетној стимулацији и подршци раном развоју и његовом значају за цео живот појединки и појединаца, као и друштва у целини.
Дечја недеља је национална манифестација и представља модел сарадње државе, различитих цивилних и струковних организација, повезивања свих важних актера у заштити права детета. Сваке године реализује се у циљу побољшања положаја детета у Србији и обележава се сваке године током прве недеље октобра.
Овогодишњи мото Дечје недеље чине стихови Љубивоја Ршумовића „Дете је дете, да га волите и разумете“, а Покрајински заштитник грађана – омбудсман подсећа на то да управо Конвенција о правима детета каже да дете, у циљу потпуног и складног развоја личности, треба да расте у породичној средини, у атмосфери среће, љубави и разумевања.
Преузмите "Писмо родитељима"
Међународни дан старијих особа – 1. октобар - Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је 14. децембра 1990. године како би утицала на државе да осигурају задовољење потреба старијих чланова и омогуће им лакше учествовање у друштву у складу са њиховим способностима.
Имајући у виду да је према последњем попису становништва Републике Србије од 2011. године број становника у старосној групи од 65 година до 85 година и више било укупно 1.250.316 људи, што чини 17,39% становништва од укупног броја људи који живе у Србији, јасно је да је реч о популацији која није малобројна. Узимајући у обзир да је сада 2021. година и да наша земља бележи низак природни прираштај, може се рећи да је свака пета особа у Србији старија од 65 година.
Пандемија Ковида-19, која је 2020. године оставила несразмеран и озбиљан утицај на старије особе посебно на њихово здравље али и на њихова права и одлучивање других о добробити старијих особа, јасно је истакла да старији људи морају бити приоритет друштва у напорима да се промени начин и политика бављења старењем и старијим особама у нашем друштву.
Препознајући последице старења становништва, које дубоко сежу у све области друштва Уједињене нације су прогласиле Декаду здравог старења од 2021. – 2030. године. Здраво старење не обухваћа само право старијих на здравље, већ обухвата низ права старијих особа која су инкорпорирана у старење као процес промене у различитим функцијама и видовима (биолошко, психолошко и социјално старење).
Покрајински заштитник грађана – омбудсман посебну пажњу посвећује старијим особама и препознаје потребе ове посебно рањиве категорије становништва у области заштите и унапређења њихових људских права. У том правцу ове године Покрајински заштитник грађана – омбудсман организује округли сто „Право на старост – насиље над старима“, сматрајући да се о теми насиља над старима недовољно говори и не предузимају одговарајуће мере у циљу побољшања њиховог положаја.
Према подацима до којих је у својим истраживањима дошао Покрајински заштитник грађана – омбудсман крива насиља над старијим особама од 2018. па до данас се знатно повећала. Једна од добијених анализа указује да је најприсутније психичко насиље над старијим особама док је према анализи праћења извештавања електронских медија утврђено да су медији највише извештавали о физичком насиљу. Жртве насиља су жене и то у много већем проценту него што су то мушкарци старије животне доби.
Када говоримо о извршиоцима насиља над старијим особама утврђено је да је најчешће извршилац особа мушког пола просечне старосне доби од 40 – 50 година. Надаље, може се закључити да се насиље над старијим особама најчешће дешава у породичном окружењу и то од сродника (најчешће деца или брачни партер).
Сматрамо да је сарадња и добра координисаност свих институција веома важна јер се на тај начин на насиље над старијим особама може адекватно, правовремено и стручно реаговати. Циљ округлог стола је подизање свести институција о постојању насиља над старијим особама, оснаживање међусобне сарадње и координације институција у решавању и препознавању ситуација насиља над старијим особама. Такође је важно да се из искуства институција које поступају у случајевима насиља, препознају субјекти и лица који су прва карика у откривању и пријављивању насиља над старијим особама. У том смислу потребно је да се створе и развију механизми и протоколи који би подигли капацитете старијих особа како би препознали и пријавили насиље које се врши над њима.
Учешће на округлом столу пријавили су стручњаци из области права старијих особа, представници Министарства унутрашњих послова, Полицијских управа са територије АПВ, представници Центара за социјални рад, Вишег јавног тужилаштава у Новом Саду, Покрајинског завода за социјалну заштиту, Црвеног крста – представници локалних огранака са територије АПВ, Домова за старе и пензионере.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман у наредном периоду планира активности које су усмерене на подизању капацитета старијих особа у препознавању и пријављивању насиља.
Са округлог стола „Право на старост – насиље над старима“ :
Октобар месец обележава се широм света као Међународни месец борбе против рака дојке. Циљ обележавања је скретање пажње на распрострањеност рака дојке и подизање свести о значају здравих облика понашања у превенцији рака дојке, као и значају раног откривања и могућности правовременог започињања лечења оболелих особа.
Иако је пажња јавности током протекле године била усмерена на превенцију и лечење вируса ковид-19, не треба заборавити да је рак дојке најчешће дијагностикован малигни тумор у популацији жена, који чини 24,2% свих новооткривених случајева рака и 15% свих смртних случајева од рака код жена.
У Републици Србији сваке године региструје се око 4000 новооткривених случајева ове болести, док годишње умре 1600 жена. Према броју оболелих жена Србија је слична другим земљама у окружењу, док је према броју умрлих жена Србија међу водећим земљама у Европи. Код жена у Републици Србији, рак дојке се најчешће открива у одмаклој фази, иако је излечив у 90 одсто случајева уколико се открије на време.
2012. године у нашој земљи је започет програм организованог скрининга рака дојке, који има за циљ смањење смртности и унапређење квалитета живота жена оболелих од ове болести. Скрининг се спроводи организовањем мамографских прегледа код здравих жена старости од 50. до 69. године. Осим тога, свим женама саветује се да почевши од 30. године живота редовно (једном месечно) спроводе самопреглед дојки. Откривање рака дојке у раној фази, осим високе шансе за излечење, омогућава и примену поштедних хируршких интервенција, бржи опоравак, смањење инвалидности, бољи квалитет живота.
Покрајински заштитник грађана омбудсман позива све жене да се одазову на бесплатан скрининг програм које спроводе надлежне здравствене установе, јер рана детекција ове опаке болести даје бољу прогнозу у циљу очувања живота и здравља.
Жене у нашој средини не користе могућности превентивних прегледа нити се у већем броју одазивају на скрининг програме. Поред здравствених установа, гинеколога и лекара опште праксе који су дужни да информишу пацијенткиње да су прегледи за рано откривање рака дојке потребни и доступни, неопходно је да органи власти појачају едукативне и превентивне активности у циљу подизања свести о раку дојке и важности редовних прегледа.
И за време пандемије, важно је, не само заштитити се од вируса ковид-19, већ и наставити са очувањем свога здравља, што подразумева између осталог и подвргавање скрининг тестовима у циљу раног откривања поремећаја здравља.
У Стокхолму је 5. јуна 1972. године у организацији Уједињених нација, под називом „Човек и биосфера“, одржана прва светска конференција у вези са заштитом животне средине. На предлог учесника конференције, Скупштина УН је 5. јун прогласила за светски дан заштите животне средине, како би скренула пажњу на последице загађења животне средине, промовисала важност заједничког деловања, ширења идеје одрживог развоја, штедње енергије, коришћења обновљивих природних ресурса, као и смањења количине отпада.
Према речима Одре Азула, директора УНЕСКА, последњи догађаји у свету указују на потребу да „закључимо нови спроразум са животном средином“, променимо обрасце понашања и на иновативан се начин односимо према животној средини. На нужност те промене на посебно драматичан начин је упозорила и пандемија Ковид 19. Пандемија је обелоданила тесну повезаност човечанства и биодиверзитета и показала да човечанство не може избећи последице угрожавања биодиверзитета.
Уставом утврђена посебна одговорност аутономне покрајине за заштиту животне средине која пре свега подразумева дужност чувања и побољшавања животне средине, сагласно зајемченим правом сваког на здраву животну средину и на благовремено и потпуно обавештавање о њеном стању оличена је и у обавези испуњења циљева утврђених Декларацијом о заштити животне средине у АП Војводини. Сагласно надлежностима заштите и унапређења људских права које се односе на праћење примене међународних стандарда, спровођења истраживања, информисања грађана, те организовања кампања у области образовања о људским правима, Покрајински омбудсман од постављених задатака у овом документу нарочито истиче те активно учествује у предузимању мера да се у процесу образовања младих стичу знања и подиже свест о значају заштите, унапређивања животне средине и одрживог развоја, као и о изворима, узроцима и последицама њеног загађивања, у подстицању рада институција јавне управе, као и рада научноистраживачких и образовних институција, те у напорима у развијању сарадње са организацијама цивилног друштва у области заштите животне средине.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман подсећа да се транзиција од животне средине ка здравој животној средини не може остварити ако у њу активно нису укључени грађани и њихове асоцијације, јер њима не може бити свеједно у каквој средини остварују своја фундаментална људска права.
Такође, приступање Европској унији захтева од Србије да модернизује своју „еко-политику“, да иновира постојеће и донесе нове прописе, као и да уложи значајна материјална средства у област заштите животне средине.
Омбудсман поздравља све позитивне кораке учињене на том пољу и подсећа грађане и доносиоце одлука да је право на здраву животну средину тесно повезано са фундаменталним људским правом – правом на живот. Устав Србије свакоме гарантује право на здраву животну средину, али и од свакога захтева да се према животној средини одговорно односи – да је чува, штити и унапређује.
