Културна разноврсност је део људских права и слобода

Главна скупштина УНЕСКА усвојила је 21 маја 2001. године Општу декларацију о културној разноликости, чији је циљ помоћи државама да у сопственим срединама унапреде поштовање и промовисање културне разноликости, а 2002. године овај дан је проглашен за Светски дан културне разноликости за дијалог и развој.

Том историјском декларацијом, државе света су културну разноликост признале као заједничку баштину човечанства. Сврха јој је продубљивање разумевања и промовисање свести о важном односу културе и развоја, као и важности дијалога између култура. Све културе и цивилизације доприносе богатству човечанства. Културна разноликост је снага развоја темељеног на толеранцији, међусобном поштовању, разумевању и прихватању. Култура је начин на који живимо, наш општи став вредности, традиције, уметности и веровања. У нашем све разноврснијем свету, заштита културне разноврсности представља етички императив, нераздвојив од поштовања људског достојанства, људских права и основних слобода.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман је институција задужена за заштиту људских права грађана и као таква сматра да би на овај дан сви требало да се запитају шта је то разноликост, колико нам је битна и где нас њени путеви воде.

Србија је држава многих народа и религија, Срба и осталих, који су заједно кројили историју државе, тиме и њену садашњост и будућност. Држављани Србије могу бити поносни на своју хетерогеност и по броју националних мањина, које нас културолошки истичу наспрам других, и где припадници националних мањина имају иста права као и остали - и у националном и у верском погледу. Покрајински омбудсман истиче да нас залагање за очување културне разноликости и дијалог чини снажним и сложним, доприносећи тиме разноликости и развоју целокупне Републике Србије. Позитивним односом према културној разноликости смо пример добре праксе како се заиста штите и унапређују људска права у једном друштву.

Реагујмо благовремено - не дозволимо леталне исходе

Влада Републике Србије прогласила је 2017. године 18. мај Даном сећања на жене жртве насиља. Овај датум је одабран јер је 16, 17. и 18. маја 2015. године чак седам жена у Србији убијено у породично-партнерском насиљу.

Према подацима Министарства правде, жене су жртве у више од 90 одсто случајева насиља у породици. Фемицид представља најекстремнији вид насиља према женама. То је „родно засновано убиство“, односно  убиство жене од стране мушкарца зато што је жена. Извршење дела је мотивисано мржњом, презиром, нетрпељивошћу према женама и жељом за доминацијом и контролом мушкарца над женом, а најраспрострањенији облик је фемицид у партнерској вези. Фемицид је најчешће резултат дуготрајног трпљења насиља, а штетни родни стереотипи о улогама жена и мушкараца у нашем друштву представљају основни узрок фемицида  и других облика насиља према женама, што потврђује и Истанбулска конвенција.

У претходних десет година, у Републици Србији је убијено преко 300 жена од стране партнера и чланова породице, а број фемицида на годишњем нивоу се не смањује. Овај податак недвосмислено указује да постоји потреба за продубљеним и перманентним друштвеним и институционалним одговором на насиље према женама. Упркос позитивним помацима у овој области, на насиље се и даље неретко гледа као на приватну ствар појединца, а многи облици испољавања насиља према женама, укључујући и оне фаталне, могли би бити спречени уз благовремену пријаву насиља, као и адекватан одговор институција на сваки облик насиља.

Адекватна процена ризика од ескалације насиља и смртне последице и интензивнија међусекторска и међуинституционална сарадња кључни су за превенцију фемицида и давање ефикасне заштите и подршке, што је могуће само континуирану реализацију едукативних програма за професионалце и пружаоце услуга. У циљу изградње ненасилног, праведног и толерантног друштва потребно је укључити у образовни систем едукацију о родној равноправности, дискриминацији и родно заснованом насиљу. Важно је и подстицати етичко и одговорно медијско извештавање о насиљу према женама у циљу подизања нивоа свести грађана  о недопустивости сваког облика насиља и развијању нулте толеранције на родно засновано насиље.

Као и претходних година, Покрајински омбудсман је током 2020. године на основу сазнања из медијских написа о случајевима убистава у породично-партнерским односима која су се догодила на територији АП Војводине покретао поступке по сопственој иницијативи обраћањем надлежним центрима за социјални рад. Од десет убистава, у осам случајева жртве су биле жене. Ни у једном случају нису евидентиране раније пријаве за насиље у породици. У пет случајева жртве су усмрћене хицима из ватреног оружја, у два случаја жртва је усмрћена убодима ножем, док је у једном случају убиство извршено експлозивном направом. У три случаја радило се о убиству унутар брачне заједнице, у три случаја жене су усмртили ванбрачни односно емотивни партнери, у једном случају учинилац је био бивши супружник, док је у једном случају жртву усмртио син. Када је старосна структура жртава у питању, најмлађа убијена жена имала је 28 година, а најстарија 85 година – просечна старост жртве била је око 50 година.

Имајући у виду нове изазове које је наметнула пандемија вируса ковид 19 и мере усмерене на сузбијање вируса, неопходно је да надлежне институције не запоставе спречавање и превенцију насиља у породици, већ да наставе са својим активностима и да доследно и благовремено реагују на сваку пријаву, како не би дошло да његовог најбруталнијег облика – фемицида.

И у „новој стварности“ породица је основ добробити и благостања појединца

Породица већ дужи низ година пролази кроз трансформације које прате промене у друштву у целини. Техничко-технолошки развој, климатске промене, миграције и урбанизација неки су од најзначајнијих покретача и утицаја савремених друштвених промена на глобалном нивоу.У условима пандемије Ковид-19 и „нове стварности“ ове промене постале су још видљивије. Ово се посебно одразило на интензивнију употребу дигиталне технологије и технолошких иновација, захваљујући којима смо, у великој мери, успели да очувамо социјалне контакте, да развијемо флексибилније начине рада на послу и од куће, да омогућимо деци континуитет у образовању, као и да учимо како да ефикасно користимо и бирамо технологију за своју децу. Уз то, постало је јасно да су потребна улагања у смислу креирања програма, стратегија, активности и мера којима ће бити обухваћене социо-економски угрожене породице, као и породице са децом са сметњама у развоју и инвалидитетом, како би сваком детету била омогућена употреба информационо комуникационих технологија и обезбеђено адекватно и континуирано образовање и подршка његовом целокупном развоју. Будући да су информационо комуникационе технологије реалност и потреба данашњице, неопходно је уградити програме обуке о дигиталној писмености за родитеље, децу, али и наставнике и професионалце који раде са децом и породицама у акте и активности на свим нивоима доношења одлука у држави.

 Како бисмо смањили негативан утицај дигиталних технологија на развој деце и односе у породици, оно што можемо већ данас је да одложимо или смањимо употребу телефона, куцање порука, проверу и одговарање на имејл пошту током времена које проводимо са породицом. Дигитална комуникација може бити и корисна и забавна, а за децу посебно може бити подстицајна онда када им помогнемо да дигиталне садржаје повежу са њиховим животом и стварношћу. Ипак, дигиталне технологије и време проведено на друштвеним мрежама не могу бити замена за разговор и блискост која се остварује лицем у лице између партнера, деце, родитеља и деце, за време које проводимо у читању сликовница и књига са децом, игрању са њима, за могућности које нам „жив контакт“ даје за међусобно повезивање, за учење о себи, другима, о личним и друштвеним границама и одговорностима које имамо у породици и широј друштвеној заједници. Због тога је не само одговорност родитеља, већ и државних институција и локалне заједнице, да стварају услове, подршку и да стимулишу квалитетне односе у породици и оснажују породице на употребу дигиталних технологија на начин који им доноси добробит. Светски дан породице обележава се од 1993. године, а Генерална скупштина Уједињених нација прогласила 15. мај Светским даном породице са циљем да подигне свест о проблемима и питањима породице и како би помогла да ова питања заузму значајније место у активностима држава чланица. Ове године, обележавање Светског дана породице усредсређено је на утицај нових технологија на добробит породице.

Савет Европе ове године обележава 10 година од потписивања Конвенције о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици, познатије као Истанбулска конвенција. Истанбулска конвенција потписана је  у Истанбулу 11. маја 2011. године и представља први свеобухватан обавезујући споразум који  успоставља обавезу држава потписница да се систематски обрачунају са родно заснованим насиљем.

Истанбулска конвенција је кључни међународно-правни инструмент који је успоставио најзначајније стандарде у борби против насиља према женама и то како у  законодавној области тако и у области превенције, обухватних мера правне и институционалне заштите и подршке жртвама, као и ефикасног процесуирања и кажњавања починилаца, укључујући програме третмана за њих. За разлику од многих других међународних конвенција које садрже уопштене правне норме, Истанбулска конвенција садржи врло специфична и детаљна упутства и смернице државама за борбу против насиља над женама, односно за креирање законодавно-стратешког оквира и ефикасну имплементацију на националном нивоу.

Потврђујући своју одлучност у борби против насиља према женама, Србија је 2013. године ратификовала Истанбулску конвенцију, која је, ступањем на снагу 1. августа 2014. године, постала саставни део правног поретка Републике Србије. Од тада је наша држава донела законодавне акте, националне акционе планове и стратегије које се баве разним облицима насиља над женама и насиља у породици који су обухваћени овом конвенцијом.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман подржава напоре које је држава предузела и и даље предузима на примени Истанбулске конвенције, сматрајући да је неопходно наставити са радом на превенцији и сузбијању родних стереотипа, подизању свести о свим облицима насиља који су обухваћени овом конвенцијом, али  и обезбедити едукацију младих нараштаја на свим нивоима образовања  у циљу промовисања равноправности мушкараца и жена, позитивних родних односа, ненасилног понашања, међусобног уважавања и спречавања родно заснованог насиља.

Међународни дан планете Земље ове године ће у свету бити обележен по 52 пут. Разне активности које ће се том приликом организовати имаће за циљ да пажњу јавности фокусирају на очување планете и заштиту и унапређење животне средине.

Право на живот и право на здраву животну средину данас су до те мере повезани да се право на живот може тумачити и као право на живот у здравој животној средини.

На везу између ова два права најчешће обраћамо пажњу када нас медији суоче са узнемирујућим подацима о степену загађености ваздуха. Очување здраве животне средине се, међутим, поред ваздуха односи и на очување осталих природних добара - вода, земљишта, шума, животињског и биљног света. Стручњаци упозоравају да неконтролисана експлоатација природних добара и загађење животне средине угрожавају биолошки диверзитет и воде ка изумирању великог броја биљних и животињских врста. Последице глобалног загревање неће мимоићи ни људе, а цена коју ће друштва неспремна на климатске промене морати да плате биће екстремно висока.

Свако по Уставу Републике Србије, има право на здраву животну средину, али и дужност да животну средину штити.

Дан планете земље рачуна на еколошки освешћене субјекте. Пре свега на појединце, који неће остати неми и пасивни посматрачи уништавања природних добара. Свако од нас, по мишљењу Покрајинског омбудсмана, може дати свој допринос очувању и унапређењу животне средине. Неки су проблеми, међутим, толико велики  нпр. глобално загревање да их појединци својим индивидуалним напорима не могу решити.  У том случају, владе морају предузимати активности којима ће се глобално загревање успорити, ако се већ не може и зауставити.

Веома важну улогу у јачању свести о важности очувања и заштити животне средине имају образовни и системи информисања: први преко усвајања еколошке етике утиче на понашање људи, док други утиче на дистрибуцију истинитих и правовремених информација о стању животне средине, стигматизацију загађивача и мобилизацију подршке појединцима и организацијама које својим активностима унапређују животну средину. У мери у којој у томе успевају, доприносе потпунијем и квалитетнијем остваривању фундаменталног људског права: права на - здрав – живот.

Обележавање Дана планете Земље започиње на симболичан начин – звоњавом звона. Ако сутра чујете звук звона помислите на планету земљу и на то да сте део јединственог екосистема и да сигурно можете учинити нешто зарад очувања планете и живота на њој.