Međunarodni dan Roma obeležava se od 1990. godine, a ustanovljen je sa ciljem da se pažnja javnosti usmeri na položaj pripadnika romske nacionalne manjine s jedne strane, a s druge da se državni organi podstaknu na efikasnije i promptnije rešavanje problema sa kojima su pripadnici ove manjine svakodnevno suočeni.
Danas se može reći da su državni organi napravili značajan iskorak u zakonodavnom, odnosno normativnom okviru za poboljšanje položaja Roma. Međutim, i dalje je sveprisutna socijalna distanca što negativno utiče na položaj Roma u našem društvu i to je nešto na čemu svi, državi organi, organizacije civilnog društva, istaknuti pojedinci i svi građani, u narednom periodu treba da radimo. Romska zajednica je u prethodnim godinama iznedrila je brojne vrhunske pojedince koji su društveno angažovani i sposobni da budu nosioci promena, a na celom društvu je da im u tome pomognemo.
Pokrajinski zaštitnik građana-ombudsman svojim radom doprinosi poboljšanju položaja Roma kroz postupanje po pritužbama, sprovođenjem istraživanja kojima se dobija realna slika o nivou ostvarivanja određenih prava u praksi, te aktivnom saradnjom sa romskim organizacijama civilnog društva kroz koju promovišemo i podižemo svest o pravima nacionalnih manjina pa tako i Roma, a ujedno i edukujemo o mehanizmima za zaštitu prava i sloboda koja im pripadaju.
DOSLEDNOM PRIMENOM PROPISA DOPRINETI ELIMINACIJI RASIZMA
Na današnji dan je 1960. godine policija u Južnoafričkoj Republici usmrtila 69 osoba koje su učestvovale u demonstracijama protiv zakona o aparthejdu. Šest godina kasnije, Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 21. mart proglasila Međunarodnim danom suzbijanja rasne diskriminacije i pozvala države da povećaju napore u cilju eliminisanja rasizma. Ovaj dan je ujedno i početak nedelje solidarnosti naroda i borbe protiv rasizma i rasne diskriminacije, jer se još uvek u raznim delovima sveta više miliona ljudi suočava sa diskriminacijom: muškarci, žene i deca i dalje bivaju žrtve rasne diskriminacije zbog boje kože, rasne pripadnosti, porekla, pripadnosti kasti, veri, odnosno zbog njihovog nacionalnog porekla ili nacionalnosti.
Povodom Međunarodnog dana borbe protiv rasne diskriminacije PZGO potvrđuje svoje odlučno zalaganje za eliminaciju rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i netolerancije, uključujući sve njihove oblike koji se danas javljaju, jer rasna diskriminacija može dovesti do nasilja, zlostavljanja, otežane integracije i izgradnje diskriminirajućeg profila. Ljudi koji se po nečemu razlikuju se svakodnevno suočavaju sa raznim oblicima rasizma i ksenofobije, počev od zločina iz mržnje do otežanog pristupa uslugama ili društvene izolacije. Svaka diskriminacija koja se zasniva na rasnoj, etničkoj, nacionalnoj pripadnosti ili verskom ubeđenju, jezičkim ili kulturnim razlikama grubo krši ljudska prava i zbog toga je potrebna odlučna borba protiv nje svim zakonitim sredstvima. Međunarodna konvencija o sprečavanju svih oblika rasne diskriminacije za sve nas treba da služi kao kompas na ovom zajedničkom putu koji vodi ka stvaranju jednog pravednijeg, dostojanstvenijeg i inkluzivnijeg društva, u kojem se različitost ne doživljava kao pretnja nego kao snaga, koja obogaćuje svaku zajednicu.
Danas se obeležava 8. mart – Međunarodni dan žena. Ovaj datum bi trebalo da služi kao podsetnik da se borba za rodnu ravnopravnost, solidarnost i društvo bez nasilja mora sprovoditi tokom cele godine, kao i da ulaganje u potencijale devojčica i žena predstavlja ulaganje u razvoj čitavog društva. Jednak pristup obrazovanju, jednaka zastupljenost na rukovodećim položajima i mestima na kojima se donose odluke, kao i nulta tolerancija na sve oblike nasilja, čine osnove ravnopravnog i pravednog društva.
Iako zakonska rešenja dozvoljavaju odsustvo radi nege deteta za roditelja oba pola i dalje postoje stereotipne predrasude zasnovane na polu o tome da su briga o deci i poslovi u domaćinstvu rezervisani za žene. Borba za ravnopravno učešće žena u svim oblastima života mora obuhvatiti i priznavanje i vrednovanje neplaćenog rada žena u domaćinstvima i na poljoprivrednim dobrima na selu, kao i pitanje usklađivanja profesionalnog i privatnog života žena.
Povodom obeležavanja Međunarodnog dana žena Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova u saradnji sa Udruženjem naučnica Srbije „SRNA“ i uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam organizovao je juče, 7.marta, skup pod nazivom „Borba za prava žena u nauci i dalje traje“ kome su prisustvovale pokrajinska zaštitnica građana – ombudsmanka doc. dr Dragana Ćorić i zamenica za ravnopravnost polova Snežana Knežević. Pokrajinska ombudsmanka je ovom prilikom imala izlaganje na temu „Rađanje naučnice“ u kojem se osvrnula na brojne prepreke i izazove usklađivanja privatnog i poslovnog života sa kojim se susreću žene u nauci.
Međunarodni dan žena ustanovljen je u znak sećanja na demonstracije američkih radnica u Čikagu 1909. godine, kada je 15.000 žena je tražilo kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa. Inicijativu za taj praznik dala je nemačka feministkinja Klara Cetkin, a prvi Dan žena proslavljen je 1911. u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Danskoj. Generalna skupština UN je 1977. godine rezolucijom proglasila 8. mart Danom ženskih prava i međunarodnog mira.
Upotreba i negovanje maternjeg jezika jedan je od osnovnih elemenata i uslova za očuvanje, negovanje i unapređenje nacionalnog i kulturnog identiteta svake zajednice. Stoga očuvanje i mogućnost javne upotrebe maternjeg jezika od višestrukog je značaja kako na individualnom, tako i na nivou ostvarivanja kolektivnih prava.
Vojvodina, kao tradicionalno multietnička i višejezička sredina u kojoj uprkos sve prisutnijoj globalizaciji opstaje, ali i otima se od zaborava mnoštvo jezika, dijalekata, pisama predstavlja jedan od multilingvalnih dragulja Evrope.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman se u svom radu zalaže za poštovanje ljudskih i manjinskih prava, te protivi svakom obliku diskriminacije pa tako i one zasnovane na jezičkoj pripadnosti. Svojim aktivnostima, poučavanjem građana o njihovim pravima doprinosi širenju svesti o jezičkim pravima, odnosno pravima koja se odnose na službenu upotrebu jezika i pisma.
1. novembra 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija ustanovljen je 27. januar kao datum kada se obeležava Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, u znak sećanja na dan kada je 1945. godine oslobođen najveći nacistički koncentracioni logor – Aušvic.
Savremena civilizacija treba istinski da živi u skladu sa principima poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda koji su proklamovani Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima. Put ka miru je i pogled u prošlost, svih nas i svih generacija, jer na taj način jedino možemo izvući pouku o tome da se loša dela ne smeju više nikada ponoviti.
Prihvatanjem različitosti, suživota i negovanjem tolerancije možemo pokazati da smo odgovorni prema prošlosti i da smo svesni svoje obaveze da gradimo i razvijamo društvo u kojem će se koncept ljudskih prava primenjivati univerzalno, bez ikakve diskriminacije, te je obaveza svih da se suprotstave svakom obliku diskriminacije.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman podseća da je iz mržnje, netrpeljivosti i netolerancije u Drugom svetskom ratu ubijeno više od šest miliona Jevreja i da takav zločin ne sme više ponoviti.
