Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta priznaje princip da roditelji imaju zajedničku odgovornost u podizanju i razvoju deteta i da je njihovo pravo i dužnost da se staraju o detetu pre svih.

U okolnostima pandemije COVID – 19 i vanrednog stanja, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman razume da su roditelji poneli veliki teret odgovornosti da zaštite svoje porodice i decu, posebno u okolnostima u kojima je bilo potrebno uravnotežiti razne zahteve, od radnih obaveza, te rada od kuće, učenja na daljinu, brige o maloj deci, ali i brige o svojim roditeljima. Situacija pandemije pokazala je, da je neophodno da nadležni organi i institucije, kompanije, poslodavci i organizacije kreiraju porodične politike i prakse kojima će obezbediti podršku zaposlenim roditeljima u cilju da promovišu bezbednost i dobrobit dece, te stvaranje okruženja odgovornog prema deci. Ovo se odnosi i na mere koje osiguravaju rodnu ravnopravnost zaposlenih, ravnopravnost prilikom zapošljavanja, ali i razvoj karijere bez obzira na roditeljstvo i pol. S tim u vezi, očeve je moguće podsticati i podržavati da koriste odsustvo s rada radi nege deteta, omogućiti prilagođavanje radnog vremena i uslova rada zaposlenima sa porodičnim obavezama, podsticati majke da ne odustaju od poslovnih ciljeva i razvoja karijere.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman koristi ovu priliku da podseti javnost i građane i građanke na to da roditeljsko pravo postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta, te da je za celovit i skladan razvoj ličnosti deteta, neophodno da ono raste u porodičnoj sredini, u atmosferi sreće, ljubavi i razumevanja. Nažalost, iz godine u godinu Ombudsman se, u radu po pritužbama, najčešće sreće s porodičnim problemima u vezi s vršenjem roditeljskog prava i održavanjem ličnih odnosa deteta sa roditeljem s kojim ne živi. Komunikaciju među bivšim supružnicima ili partnerima, sudeći prema postupcima Ombudsmana, često odlikuju konflikti, nespremnost na saradnju i nemotivisanost za postizanje dogovora u vezi sa zajedničkom brigom o deci. Narušeni odnosi među roditeljima neretko se odražavaju na porodicu kao celinu, a u tome ponajviše trpe deca čija dobrobit ostaje u drugom planu.

Jedan od problema koje je Ombudsman uočio, a koji neretko prati konfliktne partnerske odnose nakon razvoda braka, je nedavanje izdržavanja. Ovaj problem postoji i u porodicama koje ne prate izraženiji konfliktni odnosi, već materijalne teškoće i primanja roditelja koja nisu dovoljna za izdržavanje deteta. Stoga, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman pokrenuo je inicijativu za formiranje Alimentacionog fonda kako bi se pravo na materijalnu podršku što potpunije ostvarivalo, kako to Konvencija o pravima deteta kaže „u najboljem interesu deteta“. Ujedno, Konvencija obavezuje države ugovornice da obezbede porodici, kao osnovnoj jedinici društva i prirodnoj sredini za razvoj i blagostanje svih njenih članova, a posebno dece, neophodnu zaštitu i pomoć kako bi mogla u potpunosti da preuzme odgovornosti u zajednici.

Međunarodni dan roditelja ustanovljen je 2012. godine Rezolucijom Generalne skupštine UN u znak zahvalnosti roditeljima širom sveta za njihovu nesebičnu posvećenost deci i brigu o njima. Rezolucijom se u pravi plan stavlja odrastanje deteta u porodičnom okruženju u kojem se neguju ljubav i razumevanje neophodno za celokupan i harmoničan razvoj ličnosti deteta. Prvi jun, proslavlja se u mnogim državama sveta i kao Dan dece, budući da je nakon prve „Međunarodne konferencije za dobrobit dece“ održane 1925. godine u Ženevi, odlučeno da počne s obeležavanjem ovog dana kako bi se ukazivalo na teme od značaja za decu i njihovu dobrobit.

Na osnovu praćenja medijskog izveštavanja o nasilju u porodici, Pokrajinski ombudsman je došao do podataka da je u Republici Srbiji u 2019. godini ubijeno najmanje 27 žena u porodično-partnerskom odnosu. Najveći broj žena (19) ubijen je od strane sadašnjeg ili bivšeg partnera, a svaka četvrta žena je u ranijem periodu prijavljivala nasilje u porodici. U dva slučaja, ubica je u trenutku ubistva imao izrečenu meru zabrane kontaktiranja i prilaska žrtvi.

Gore navedeni podaci pokazuju da nije dovoljno samo osnažiti žrtve da prijave nasilje u porodici, već je neophodno da nadležni organi, ustanove i profesionalci koji rade u njima prepoznaju sve faktore rizika i blagovremeno i adekvatno reaguju na sve oblike nasilja, kako ne bi došlo da njegovog najekstremnijeg oblika – femicida.

Žene su najviše izložene rodno zasnovanom nasilju upravo u okviru porodično-partnerskih odnosa. Patrijarhalna shvatanja, koja su i dalje dominantna u našem društvu, jedan su od osnovnih razloga zbog kojih se na nasilje u porodici često gleda kao na „privatnu stvar“. Najradikalniji vid nasilja prema ženama je femicid, odnosno ubistvo žene zato što je žena, motivisano mržnjom prema ženama i željom za dominacijom i kontrolom nad njenim životom. Diskriminacija, nasilje i  nejednak odnos moći se reflektuju kroz rodno zasnovana ubistva. Širom sveta, većina žena strada upravo od strane svojih sadašnjih ili bivših partnera, pri čemu ubistvo predstavlja samo eskalaciju dugogodišnjeg nasilja u vezi, bilo ono fizičko, psihičko, seksualno ili ekonomsko. Dom, mesto na kojem bi svako trebao da se oseća najsigurnije, ujedno je i mesto na kojem je najveća šansa da će žena biti ubijena.

U našoj državi još uvek ne postoje zvanični statistički podaci o femicidu, što znatno otežava analizu i sprečavanje ove pojave. Pokrajinski ombudsman podseća na važnost prikupljanja podataka, koja je naglašena mnogim međunarodnim dokumentima, poput CEDAW Konvencije i Opšte preporuke broj 19 CEDAW Komiteta, jer je bez statističkih podataka jako teško utvrditi istinsku rasprostranjenost nasilja nad ženama.

U proteklih 10 godina, preko 300 žena je stradalo u slučajevima porodično-partnerskog nasilja na teritoriji Republike Srbije. Ovo nije problem samo porodica nastradalih ili nadležnih institucija, već celokupnog društva, svih građana i svakog od nas pojedinačno. Iako se na ovaj datum sećamo nastradalih žena, na svaki oblik nasilja nad ženama dužni smo da reagujemo, ne samo danas, nego i svakog dana.

Vlada Republike Srbije proglasila je 2017. godine 18. maj Danom sećanja na žene žrtve nasilja. Ovaj datum je odabran jer je 16, 17. i 18. maja 2015. godine čak sedam žena u Srbiji ubijeno u porodično-partnerskom nasilju.

Pokrajinski zaštitnik građana  - ombudsman podseća nadležne institucije da su u obavezi da promptno reaguju na svaki vid uočenog nasilja, što je u skladu sa načelima humanosti i solidarnosti koje izgrađujemo u našem društvu.

Međunarodni dan porodica, 15. maj, ove godine obeležava se u vreme pandemije korona virusa, te jedne od najizazovnijih svetskih zdravstvenih i socijalnih kriza. Širom sveta, pa i u našoj zemlji, radi prioritetne zaštite života građana, donete su preporuke i odluke o ostanku kod kuće. Samim tim, porodica je, u vreme krize, postala još izraženi stožer života svojih članova u kojem se prepliću potrebe različitih generacija, briga i podrška za najmlađe i najstarije, za školske obaveze, rad od kuće. Period nesigurnosti i prilagođavanja drugačijim okolnostima i rutinama koje odstupaju od uobičajenih navika, obaveza, aktivnosti, te ekonomske posledice krize, neminovno donose i više stresa, što često dovodi i do burnijih emocionalnih rekacija, agresivnog ponašanja i nasilja.

Porodica, koja bi trebalo da bude mesto ljubavi, podrške, razumevanja i okrilje blalgostanja u kojem svaki član ima mogućnost da razvija svoje potencijale u punoj meri, za mnoge to nije, naročito za one koji su u najvećoj meri pogođeni nasiljem u porodici. Posledice i uticaj krize, osim na porodice u kojima je prisutno nasilje, osetnije su i za porodice koje su bile ranjivije i pre nje – materijalno i socijalno ugrožene porodice, jednoroditeljske porodice, porodice sa članovima koji imaju smetnje u razvoju, invaliditet, mentalne i zdravstvene tegobe, hraniteljske porodice, kao i za decu na insitucionalnom smeštaju, bolničkom lečenju i bez odgovarajućeg roditeljskog staranja.

Brojne institucije, organizacije civilnog društva, stručnjaci, ali i drugi građani, odgovorno su shvatili krizu i svoja znanja i kapacitete uložili u iznalaženje načina da

obezbede psihosocijalnu, obrazovnu podršku, pomoć u prikupljanju i dopremanju namirnica i sredstava za higijenu građanima i porodicama kojima je to neophodno. Potreba za podrškom porodici i pojedinim njenim članovima tokom i nakon pandemije Covid-19 podrazumeva obezbeđivanje takvih usluga koje pomažu dalji lični razvoj, smanjenje svakog vida opterećenja i stresa u životima dece, mladih i njihovih roditelja/staratelja, kao i održavanje socijalnih veza i smislenih društvenih interakcija.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman koristi ovu priliku da podseti nadležne institucije, ali i građane i građanke da je nasilje u porodici društveni problem i da u uslovima kada postoji zahtev za fizičkom distancom od grugih, naša društvena odgovornost ne jenjava. Naprotiv, zahteva od nas emocionalno angažovanje, društvenu solidarnost, empatiju, brigu, pomoć i podršku za druge, a od stučnih radnika profesionalnost i doslednost u primeni zakona. Trenutna kriza pokazala je očiglednom potrebu da se nastavi s unapređivanjem zdravstvenog, socijalnog i obrazovnog sistema, kao i da se obezbedi sva moguća podrška za dostojanstven rad pružaoca ovih usluga, kako bi pravovremena i odgovarajuća podrška bila omogućena njihovim korisnicima.

Međunarodni dan porodice proglasila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1993. godine, a obeležava se s ciljem da se naglasi važnost porodice kao osnovne jedinice svakog društva, da se podstakne delovanje društva u korist porodice, donošenje odluka koje će osigurati bolji standard i kvalitet života i porodica, kao i uvažavanje porodičnog načina života, tradicije i običaja.

Idući u susret DANU POBEDE nad fašizmom i Danu Evrope, koji će se ove godine obeležiti po 35. put, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman želi da podseti javnost na dostignute vrednosti.  To su, pre svega, vrednosti slobode, jednakosti, ljudskog zdravlja, demokratije, vladavine prava, solidarnosti, mira i pravde.

Na ovim vrednostima počiva savremeno društvo i naša je osnovna dužnost da te vrednosti, u društvu u kome živimo, poštujemo, štitimo i unapređujemo. Bez njihove efikasne zaštite nije moguć ni dostojanstven život građana, ni njihov ekonomski, zdravstveni, kulturni, i svaki drugi napredak.

Imajući u vidu činjenicu da su Srbija i svet suočeni sa pandemijom korona virusa, Pokrajinski ombudsman želi posebno da naglasi važnost načela humanosti i solidarnosti, bez kojih bi život ljudi u nevolji bio još teži, ali i da izrazi zadovoljstvo što je veliki broj građana pokazao spremnost da pomognu svima kojima je pomoć, tokom vanrednog stanja bila potrebna, od dobrovoljnog davalaštva krvi do volonterskog aktivizma i profesionalnog odnosa I adekvatnih odgovora nadležnih institucija na COVID 19 od strane srpskog zdravstvenog sistema.

Budući da se devetog maja, pored Dana Evrope, obeležava i Dan pobede nad fašizmom, Pokrajinski ombudsman izražava nadu da se zlo sa kojim je svet bio suočen četrdesetih godina prošlog veka više nikad neće ponoviti. A da se zlo ne bi ponovilo, građani, javnost i nadležne institucije moraju i za ubuduće odlučno reagovati svaki put kada su napadnute osnovne vrednosti i civilizacijska dostignuća koje Srbija, kao deo pobedničke koalicije iz Drugog svetskog rata i sastavni deo evropske zajednice naroda, baštini.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman čestita svim građanima Dan Evrope i Dan pobede nad fašizmom, sa porukom da ostanemo sigurni i sačuvamo zdravlje kao civilizacijsku tekovinu današnjeg doba.

Potreba za humanošću i solidarnošću sa ljudima u nevolji postoji u svako, pa i u vreme epidemije. Ponekad je samo iskrena ljudska reč dovoljna pomoć. Ponekad su, osim reči, potrebna i dela, ne nužno velika – odlazak u apoteku ili prodavnicu po lekove ili namirnice za ljude kojima je onemogućeno kretnje za vreme epidemije. Ponekad je potrebno učiniti korak više i dati krv.

Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine najavio je  da će njegovi mobilni timovi u više gradova prikupljati krv.

Tim povodom Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman poziva sve zdrave osobe od 18. do 65. godina starosti da se uključe u ovu akciju i omoguće nesmetano funkcionisanje zdravstvenog sistema.

Uprkos vanrednom stanju i epidemiji, život ide dalje – bebe se rađaju, ljudi oboljevaju, a nesreće se stalno dešavaju. U svim ovim slučajevima potrebno je obezbediti dovoljne količine krvi.

Podsećajući da je davanje krvi aktivnost od opšteg značaja, Pokrajinski ombudsman izražava uverenje da će se, uprkos epidemiji, dovoljan broj ljudi odazvati ovim pozivima i da će dodatne zaštitne mere koje preduzimaju zaposleni u Zavodu za transfuziju krvi otkloniti i najmanju sumnju da bi davanje krvi moglo predstavljati rizičnu aktivnost.

Pokrajinski ombudsman koristi i ovu priliku da apeluje na građane i građanke da se ponašaju odgovorno i da se u brizi za vlastitu dobrobit oslanjaju na savete stručnjaka.